Crvena eskalonija pripada ukrasnim žbunovima koji najbolji oblik i najobilnije cvetanje razvijaju na svetlom položaju. Dovoljna količina sunca podstiče stvaranje cvetnih pupoljaka, zbijen rast i sazrevanje mladih izdanaka pre zime. Ipak, intenzitet svetlosti treba uskladiti sa lokalnom klimom, jer se biljka u vrelim kontinentalnim područjima ponaša drugačije nego u blagom primorju. Dobro izabran položaj smanjuje potrebu za kasnijim korekcijama zalivanja, rezidbe i zaštite od bolesti.
Sunce, polusenka i posledice duboke senke
Najpovoljniji položaj obično pruža najmanje šest sati direktne svetlosti dnevno. Na takvom mestu biljka razvija mnogo kratkih bočnih izdanaka i veliki broj cvetnih pupoljaka. Krošnja ostaje kompaktna, a listovi dobijaju zdravu, ujednačenu boju. Dovoljno sunčeve svetlosti doprinosi i bržem sušenju lišća posle kiše.
Blaga polusenka je prihvatljiva, naročito u područjima sa veoma toplim letima. Jutarnje sunce i zaštita od najjačeg popodnevnog zračenja mogu smanjiti gubitak vode i ožegotine. Cvetanje u polusenci može biti nešto slabije, ali biljka i dalje može zadržati lep oblik. Važno je da senka nije gusta i da položaj ostane svetao tokom većeg dela dana.
U dubokoj senci izdanci se izdužuju prema izvoru svetlosti. Razmak između listova postaje veći, unutrašnjost krošnje se proređuje, a donji delovi postepeno ogoljavaju. Biljka tada stvara manje cvetova i sporije se suši posle kiše. Povećana vlažnost u krošnji može doprineti pojavi pegavosti i odumiranju slabih grančica.
Položaj ispod gustih krošnji drveća nije nepovoljan samo zbog manjka svetlosti. Koren velikog drveta snažno konkuriše za vodu i hranljive materije, pa eskalonija može zaostajati čak i uz dodatno zalivanje. Kapljanje sa grana takođe dugo održava lišće mokrim. Svetla ivica krošnje drveta bolji je izbor od prostora neposredno uz njegovo stablo.
Još članaka na ovu temu
Promene svetlosti tokom godine
Zimsko sunce može biti korisno jer zagreva biljku i zemljište, ali u hladnim krajevima nosi i određeni rizik. Lišće se tokom vedrog dana zagreje i počne da gubi vodu, dok smrznut koren ne može da je nadoknadi. Tada nastaje zimsko isušivanje i smeđe ivice listova. Zaklon od hladnog vetra često je važniji od potpune senke.
U proleće se intenzitet svetlosti brzo povećava. Biljke koje su prezimile u zatvorenom ili pod gustim zaštitnim platnom treba postepeno izlagati direktnom suncu. Nagla promena može izazvati svetle, suve pege na listovima. Privikavanje tokom jedne do dve nedelje omogućava listovima da razviju bolju zaštitu.
Leti je položaj sa jutarnjim suncem posebno koristan u vrelim kontinentalnim područjima. Jutarnja svetlost podstiče fotosintezu dok su temperatura i gubitak vode još umereni. Popodnevna polusenka može sprečiti pregrevanje korena i ožegotine na lišću. U primorskim područjima sa umerenijim temperaturama biljka obično dobro podnosi sunce tokom celog dana.
U jesen dovoljna količina svetlosti pomaže sazrevanju izdanaka i stvaranju rezervnih materija. Žbun koji je tokom leta bio previše zasenjen može ući u zimu sa dugim i mekanim prirastom. Takvi vrhovi lakše izmrzavaju i kasnije zahtevaju uklanjanje. Zbog toga sezonsko zasenjivanje ne treba da preraste u trajno zatvaranje biljke gustom vegetacijom.
Još članaka na ovu temu
Prilagođavanje položaja i nege količini svetlosti
Ako crvena eskalonija raste na vrlo sunčanom mestu, posebnu pažnju posveti vlazi u zoni korena. Malč pomaže da se zemljište ne pregreva i ne isušuje prebrzo. Zalivanje treba da bude duboko, kako bi se koren razvijao ispod najtoplijeg površinskog sloja. Često površinsko kvašenje stvara slab i plitak koren.
Na mestu sa manje svetlosti biljku nemoj dodatno podsticati velikim količinama azota. Takva kombinacija izaziva dugačke, tanke izdanke koji se lako povijaju i još više proređuju krošnju. Umerena prihrana i pažljivo proređivanje okolne vegetacije daju bolje rezultate. Uklanjanje nekoliko grana sa susednog žbuna ponekad može obezbediti dovoljno dodatne svetlosti.
Biljka u posudi pruža mogućnost lakšeg prilagođavanja položaja. Tokom proleća i jeseni može stajati na sunčanijem mestu, dok se za vreme ekstremne letnje žege pomera u blagu popodnevnu senku. Posudu ne treba često naglo okretati, jer se listovi prilagođavaju pravcu svetlosti. Postepeno pomeranje smanjuje rizik od ožegotina i opadanja lišća.
Najbolji pokazatelj odgovarajuće svetlosti jeste izgled novog rasta. Kratki čvrsti izdanci, gusta krošnja i mnogo pupoljaka ukazuju na dobro odabran položaj. Dugi svetlozeleni izdanci i cvetanje samo na spoljnim vrhovima najčešće znače da biljka traži više svetlosti. Smeđe suve pege na najizloženijim listovima, uz veoma suvo zemljište, mogu ukazivati na previše toplote i nedovoljno vode.
