Potrebe crvene plućnice za svetlošću

Crvena plućnica je biljka polusenke koja najbolje uspeva pod blagim, rasutim svetlom. Njeno prirodno stanište nalazi se u listopadnim šumama, gde u rano proleće prima više sunca, a tokom leta raste pod zaštitom krošnje. Takav sezonski ritam svetlosti omogućava obilno cvetanje bez pregrevanja listova. U vrtu zato treba izabrati položaj koji je svetao, ali zaštićen od snažnog popodnevnog sunca.

Količina podnošljive svetlosti zavisi od klime i vlažnosti zemljišta. U hladnijim krajevima biljka može podneti više direktnog sunca ako koren ima dovoljno vlage. U toplim područjima isto mesto može dovesti do ožegotina i letnjeg propadanja lišća. Položaj uvek procenjuj prema stvarnim uslovima tokom najtoplijeg dela godine.

Potpuna duboka senka nije idealna iako biljka u njoj može opstati. Nedostatak svetlosti smanjuje broj cvetnih stabljika, produžava lisne drške i čini bokor rastresitijim. Veoma tamna i vlažna mesta takođe se sporije suše posle kiše. To povećava mogućnost pojave pepelnice, pegavosti i truleži.

Najpovoljnija je svetla senka sa nekoliko sati jutarnjeg sunca. Blago direktno svetlo podstiče stvaranje pupoljaka i održava kompaktan rast. Posle podne biljka treba da bude zaklonjena krošnjom, zidom ili višim trajnicama. Takav raspored svetlosti obično daje najduže cvetanje i najlepše lišće.

Prepoznavanje prejakog i preslabog svetla

Ožegotine se prvo pojavljuju kao blede, žućkaste ili svetlosmeđe površine na najizloženijim delovima lista. Kasnije tkivo postaje suvo, papirasto i lomljivo. Rubovi se uvijaju, a biljka tokom podneva može vidljivo klonuti. Simptomi se pojačavaju kada je sunce udruženo sa suvim zemljištem i toplim vetrom.

Biljka na previše sunčanom mestu često završava cvetanje ranije. Listovi gube svežu boju i bokor tokom leta postaje neuredan. Češće zalivanje može privremeno ublažiti problem, ali ne rešava stalno pregrevanje. Dugoročno je bolje obezbediti senku ili presaditi plućnicu na prikladniji položaj.

U predubokoj senci listovi mogu biti krupni, ali tanki i položeni. Cvetnih stabljika ima malo, a boja cvetova može delovati manje intenzivno. Bokor se naginje prema najbližem izvoru svetlosti i gubi pravilnu formu. Ako je zemlja istovremeno stalno mokra, povećava se rizik od bolesti.

Nedostatak svetlosti rešava se proređivanjem previše gustih susednih biljaka ili pažljivim orezivanjem donjih grana. Promene uvodi postepeno kako listovi ne bi iznenada bili izloženi jakom suncu. Biljci je potrebno vreme da prilagodi debljinu i strukturu novih listova. Nagli prelazak iz duboke senke na otvoren položaj gotovo uvek izaziva ožegotine.

Položaj u vrtu i kombinovanje biljaka

Istočna strana kuće ili zida često pruža idealne uslove. Plućnica dobija nekoliko sati blagog jutarnjeg sunca, a zatim prelazi u senku tokom najtoplijeg dela dana. Zemljište se na takvim mestima sporije suši nego na jugu ili zapadu. Važno je samo proveriti da streha ne sprečava kišu da dopre do korena.

Ispod listopadnog drveća biljka prati prirodan ritam šumskog svetla. U rano proleće, pre razvoja pune krošnje, dobija dovoljno sunca za cvetanje. Tokom leta lišće drveta stvara hladovinu i štiti je od pregrevanja. Konkurencija korena može ipak izazvati sušu, pa vlagu treba redovno kontrolisati.

Crvena plućnica lepo se kombinuje sa papratima, hostama, kukurecima i drugim trajnicama senovitih leja. Više biljke mogu joj pružiti blagu letnju zaštitu, ali ne smeju potpuno zatvoriti vazduh i svetlost. Razmak treba prilagoditi njihovoj konačnoj veličini, a ne izgledu odmah nakon sadnje. Dobro osmišljena sadnja stvara slojevitu zajednicu u kojoj svaka biljka dobija svoj prostor.

U saksiji je lakše menjati položaj u skladu sa godišnjim dobom. Tokom proleća posudu možeš držati na nešto svetlijem mestu, a leti je pomeriti dublje u hladovinu. Promenu sprovodi postepeno, posebno ako biljku iz senke iznosiš na sunce. I u senci treba da dobija dovoljno dnevne svetlosti za normalnu fotosintezu.