Crvena eskalonija potiče iz područja sa blažom klimom, pa hladne kontinentalne zime mogu predstavljati ozbiljan izazov. Njena otpornost ne zavisi samo od najniže temperature, već i od vetra, vlažnosti zemljišta, trajanja mraza i zrelosti izdanaka. Dobro ukorenjen žbun na zaklonjenom mestu podnosi hladnoću bolje od mlade biljke ili primerka u posudi. Uspešno prezimljavanje zato počinje još tokom leta pravilnim zalivanjem, umerenom prihranom i postepenim sazrevanjem novog rasta.
Otpornost na hladnoću i priprema za zimu
Crvena eskalonija može podneti blag mraz, ali pri dugotrajnim niskim temperaturama stradaju listovi, vrhovi izdanaka i ponekad starije grane. Posebno su osetljivi mladi, meki izdanci koji su nastali nakon kasne azotne prihrane. Zbog toga prihranu bogatu azotom treba završiti dovoljno rano. Do jeseni izdanci treba da odrvene i razviju čvršće zaštitno tkivo.
Biljka koja je tokom leta pretrpela jaku sušu ulazi u zimu oslabljena. Redovno, ali pravilno zalivanje u vegetaciji pomaže razvoju dubljeg korena i otpornijih tkiva. U suvoj jeseni korisno je obaviti obilno zalivanje pre nego što se zemljište zamrzne. Dobro hidrirana zimzelena biljka lakše podnosi isušujući efekat hladnog vetra.
Položaj snažno utiče na zimsku sigurnost. Mesto uz južni ili zapadni zid toplije je od otvorenog prostora i pruža zaštitu od vetra. Hladan vazduh se često zadržava u udubljenjima, pa takve tačke treba izbegavati. Biljka posađena na blago uzdignutoj i propusnoj površini obično bolje prezimljava od one u mokroj depresiji.
Pre zime pregledaj žbun i ukloni samo polomljene, bolesne ili potpuno suve delove. Snažnu rezidbu u jesen ne treba obavljati, jer ona podstiče rast i ostavlja veće rane izložene hladnoći. Gusta, zdrava krošnja pruža izvesnu zaštitu unutrašnjim granama. Glavno oblikovanje ostavi za period nakon cvetanja ili za proleće kada se vidi obim zimskih oštećenja.
Još članaka na ovu temu
Zaštita biljke posađene u zemlji
Zona korena može se zaštititi slojem suvog lišća, usitnjene kore ili drugog rastresitog organskog materijala. Malč ublažava nagle temperaturne promene i smanjuje dubinu smrzavanja zemljišta. Ne treba ga nabijati uz osnovu stabala, jer stalna vlaga podstiče truljenje kore. Materijal se raspoređuje po široj površini iznad korenove zone.
Mlade biljke mogu se zaštititi prozračnim zimskim platnom. Materijal se postavlja preko jednostavnog okvira kako ne bi stalno pritiskao lišće i lomio nežne vrhove. Donji deo se učvršćuje od vetra, ali se ostavlja mogućnost povremenog provetravanja tokom toplih dana. Nepropusna plastična folija nije pogodna jer stvara kondenzaciju i pregrevanje.
Na veoma vetrovitim mestima može se postaviti privremena zaštitna pregrada sa strane sa koje dolaze najhladniji udari. Cilj nije potpuno zatvaranje biljke, već smanjenje brzine vetra i isušivanja lišća. Zaštita treba da bude stabilna i dovoljno udaljena od krošnje. Materijali koji snažno reflektuju sunce mogu izazvati naglo zagrevanje tokom vedrih zimskih dana.
Težak i mokar sneg treba pažljivo ukloniti pre nego što se zaledi na granama. Sneg se skida blagim pokretima odozdo nagore, bez snažnog udaranja po smrznutim izdancima. Ako se grana već savila, ne pokušavaj da je naglo ispraviš dok je krta. Polomljeni deo se kasnije odseca čistim rezom do zdravog bočnog izdanka.
Još članaka na ovu temu
Prezimljavanje biljke u posudi
Koren u posudi mnogo se brže hladi i smrzava nego koren u zemlji. Čak i kada nadzemni deo podnosi određenu temperaturu, potpuno zamrzavanje korenove bale može biti kobno. Posudu zato premesti uz zaklonjen zid, pod nadstrešnicu ili u svetao, hladan prostor bez jakog mraza. Topla dnevna soba nije dobar izbor jer podstiče slab zimski rast.
Ako posuda ostaje napolju, treba je izolovati sa svih strana. Može se obaviti jutom, prostirkom od trske ili drugim materijalom koji zadržava vazduh. Dno se podiže sa hladne podloge pomoću drvenih letvica ili izolacione ploče. Drenažni otvori moraju ostati slobodni kako se voda ne bi zadržavala oko korena.
Zalivanje tokom zime mora biti veoma umereno. Supstrat se proverava kada temperature porastu iznad nule, a voda se dodaje samo ako je dublji sloj gotovo suv. Potpuno osušena korenova bala može izazvati opadanje lišća i sušenje vrhova. Istovremeno, stalno mokar supstrat pri niskoj temperaturi brzo dovodi do truleži.
Biljka u zatvorenom zimovalištu treba da dobija dovoljno svetlosti i povremeno svež vazduh. Mračan prostor izaziva prerano opadanje lišća i razvoj slabih, izduženih izdanaka. Tokom zime se ne prihranjuje, jer je rast usporen i potrošnja hraniva mala. Redovno pregledaj naličje listova, pošto se štitaste vaši i grinje lakše razmnožavaju u zaštićenom prostoru.
Prolećno otkrivanje i oporavak
Zimsku zaštitu ne treba ukloniti pri prvom toplom danu. Rano proleće često donosi smenu sunčanih perioda i iznenadnih noćnih mrazeva. Zaštitu postepeno otvaraj i provetravaj, a potpuno je ukloni kada prođe opasnost od jačeg zahlađenja. Biljka se tako privikava na sunce i vetar bez naglog stresa.
Posle zime listovi mogu biti bronzani, smeđi ili delimično suvi. Ne žuri sa radikalnom rezidbom, jer grane koje izgledaju oštećeno ponekad imaju žive pupoljke. Sačekaj početak vegetacije i posmatraj gde se pojavljuje novi rast. Tek tada skrati mrtve delove do zdravog zelenog ili svetlog tkiva.
Prolećno zalivanje započinje umereno, u skladu sa temperaturom i količinom padavina. Hladno zemljište sporo troši vlagu, pa preobilno zalivanje nakon zime može dodatno oslabiti koren. Blaga prihrana daje se tek kada biljka pokaže znake aktivnog rasta. Kompost ili sporootpuštajuće đubrivo u maloj dozi obično su dovoljni.
Biljku iz zimovališta treba postepeno navikavati na spoljne uslove. Prvih dana iznesi je na zaklonjeno mesto sa blagom jutarnjom svetlošću, a zatim produžavaj boravak napolju. Naglo izlaganje jakom suncu može izazvati ožegotine na listovima koji su se razvijali pri slabijoj svetlosti. Postepeno očvršćavanje omogućava ravnomeran nastavak rasta i smanjuje opadanje lišća.
