Orezivanje i skraćivanje novogvinejske lepe kate

Orezivanje novogvinejske lepe kate nije komplikovano, ali mora biti pažljivo i pravovremeno. Ova biljka prirodno formira gustu lisnu masu i mnogo cvetova, pa joj povremeno skraćivanje pomaže da ostane uredna. Rezidba se ne radi da bi se biljka mučila, već da bi se podstaklo grananje, uklonili slabi delovi i produžilo dekorativno trajanje. Najbolji rezultat daje kombinacija blagog prikraćivanja, higijene i pravilne nege posle reza.

Kada je orezivanje potrebno

Orezivanje je potrebno kada biljka izgubi kompaktan oblik. To se često dešava u slabijem svetlu, gde se izdanci izdužuju u potrazi za boljim osvetljenjem. Takvi izdanci su tanji, mekši i manje stabilni. Blago skraćivanje pomaže da se biljka razgrana i ponovo dobije puniji izgled.

Rezidba je korisna i posle oštećenja od vetra, sunca ili nepravilnog zalivanja. Polomljene stabljike ne treba ostavljati, jer postaju ulaz za infekcije. Oštećeni listovi i uveli vrhovi takođe se uklanjaju. Biljka tada energiju usmerava na zdrave delove.

Tokom sezone treba redovno uklanjati precvetale cvetove i suve listove. To nije isto što i jača rezidba, ali je važan deo održavanja. Vlažni biljni ostaci mogu podstaći sivu plesan i druge probleme. Čista biljka izgleda bolje i ima bolju cirkulaciju vazduha.

Radikalno orezivanje treba izbegavati kod slabih biljaka. Ako je biljka bolesna, previše natopljena ili napadnuta štetočinama, prvo treba rešiti osnovni problem. Jaka rezidba u pogrešnom trenutku može dodatno oslabiti biljku. Bolje je uklanjati samo ono što je zaista oštećeno, a oporavak podsticati dobrim uslovima.

Tehnika pravilnog skraćivanja

Za rezidbu se koriste čiste i oštre makaze. Tupi alat gnječi stabljiku i stvara rane koje sporije zarastaju. Pre rada je dobro obrisati sečivo, naročito ako su prethodno orezivane druge biljke. Higijena alata smanjuje rizik od prenošenja bolesti.

Rez se pravi iznad zdravog para listova ili čvora. Iz tog mesta biljka može potisnuti nove bočne izdanke. Ne treba ostavljati preduge patrljke, jer se mogu sušiti i truliti. Istovremeno ne treba seći preduboko u slabo razvijen deo biljke.

Najbolje je skraćivati postepeno. Umesto uklanjanja velikog dela biljke odjednom, korisnije je oblikovati je u nekoliko blagih zahvata. Tako biljka zadržava dovoljno listova za fotosintezu. Oporavak je brži, a cvetanje se manje prekida.

Odrezani zdravi vrhovi mogu se iskoristiti kao reznice. Treba birati čvrste izdanke bez znakova bolesti i štetočina. Donji listovi se uklanjaju, a reznica se stavlja u lagan vlažan supstrat ili vodu. Na taj način orezivanje istovremeno postaje prilika za razmnožavanje.

Nega posle orezivanja

Posle rezidbe biljci treba obezbediti stabilne uslove. Ne treba je odmah izlagati jakom suncu, vetru ili nagloj promeni temperature. Umerena svetlost i ravnomerna vlaga pomažu da se rane zatvore i pokrene novi rast. Biljka se obično brzo oporavlja ako je koren zdrav.

Zalivanje posle orezivanja treba prilagoditi smanjenoj lisnoj masi. Biljka sa manje listova troši nešto manje vode. Ako se nastavi sa preobilnim zalivanjem, supstrat može ostati mokar predugo. Zato je provera vlažnosti zemlje važnija nego navika.

Prihrana se može nastaviti kada se pojavi novi rast. Neposredno posle jačeg reza nije potrebno davati jaku dozu đubriva. Blaga prihrana za cvetnice pomaže formiranje novih izdanaka i pupoljaka. Preterivanje sa azotom treba izbegavati, jer podstiče mek, izdužen rast.

Biljku treba pratiti narednih desetak dana. Ako novi izdanci izbijaju ravnomerno, rezidba je uspela. Ako listovi žute ili stabljike omekšavaju, treba proveriti zalivanje i stanje korena. Pravilno orezana novogvinejska lepa kata postaje gušća, zdravija i dugotrajnije dekorativna.