Svetlosne potrebe novogvinejske lepe kate

Novogvinejska lepa kata najbolje pokazuje svoju lepotu kada dobije mnogo svetlosti, ali bez dugotrajnog izlaganja žarkom suncu. Njena svetlosna potreba često se opisuje kao potreba za polusenkom, mada to ne znači tamno mesto. Biljci je potrebno dovoljno energije za cvetanje, ali joj listovi mogu stradati ako je sunce prejako. Zato je pravilno razumevanje svetlosti jedan od ključnih uslova za zdrav rast.

Idealna količina svetlosti

Najbolji položaj je onaj sa jutarnjim suncem i zaštitom tokom najtoplijeg dela dana. Jutarnji zraci su blaži i pomažu biljci da formira pupoljke. Popodnevno sunce leti često je previše snažno, naročito na balkonima i uz zidove koji zrače toplotu. U takvim uslovima listovi mogu klonuti i dobiti ožegotine.

Jako difuzno svetlo je gotovo idealno za ovu biljku. To može biti mesto ispod svetle nadstrešnice, ispod proređene krošnje ili uz zid koji odbija svetlost. Biljka tada dobija dovoljno energije, a nije izložena direktnom prženju. Cvetovi duže traju, a listovi ostaju čvrsti i sjajni.

Duboka senka nije pogodna za obilno cvetanje. Biljka može preživeti, ali će izdanci postati izduženi i mekši. Broj pupoljaka se smanjuje, a boje cvetova mogu delovati manje izraženo. Ako biljka raste bujno, ali slabo cveta, nedostatak svetlosti je jedan od prvih uzroka koje treba proveriti.

Svetlost treba posmatrati zajedno sa temperaturom. Isto mesto može biti dobro u maju, ali pretoplo u julu. Saksije se posebno brzo zagrevaju, pa biljka u njima trpi više nego ona u leji. Zbog toga je tokom sezone ponekad potrebno promeniti položaj ili dodati zasenu.

Znakovi previše sunca ili premalo svetlosti

Previše sunca najčešće se vidi na listovima. Oni postaju opušteni, dobijaju svetle ili smeđe ožegotine, a ivice se suše. Cvetovi mogu brže venuti i gubiti svežinu. Ako se simptomi ponavljaju svakog toplog dana, biljci treba blaži položaj.

Kada je svetlosti premalo, biljka se izdužuje. Razmak između listova postaje veći, stabljike su tanje, a oblik manje kompaktan. Cvetanje slabi i biljka deluje zeleno, ali ne naročito dekorativno. Takva biljka obično bolje reaguje na premeštanje nego na pojačanu prihranu.

Ponekad se simptomi mešaju sa problemima zalivanja. Biljka na prejakom suncu može venuti i kada je supstrat vlažan. Sa druge strane, biljka u tamnom, vlažnom mestu može žuteti zbog slabog rada korena. Zato uvek treba posmatrati i svetlost i vlagu zajedno.

Najbolja korekcija je postepena. Biljku koja je dugo bila u senci ne treba odmah staviti na jače sunce. Biljku sa ožegotinama ne treba naglo premestiti u duboku tamu. Stabilan prelaz omogućava listovima i korenu da se prilagode bez dodatnog šoka.

Svetlost u bašti, na balkonu i u zatvorenom

U bašti se novogvinejska lepa kata lepo uklapa u polusenovite leje. Može se saditi uz hoste, paprati i druge biljke koje vole vlažnije, svetlo zasenjene uslove. Ipak, treba izbegavati mesta gde krošnja potpuno blokira svetlost. Biljka treba da vidi nebo ili da dobija rasutu svetlost tokom većeg dela dana.

Na balkonu su uslovi često ekstremniji nego u bašti. Zidovi, pločice i ograde zadržavaju toplotu i pojačavaju stres od sunca. Zato istočna strana obično daje najbolje rezultate. Na zapadnoj strani često je potrebna zavesa za zasenu ili pomeranje saksije tokom najtoplijeg perioda.

U zatvorenom prostoru biljka traži vrlo svetlo mesto. Prozorska daska sa blagim jutarnjim suncem može biti dobra, ali staklo može pojačati toplotu. Ako biljka zimi boravi unutra, manjak svetlosti često dovodi do izduživanja. Dodatno osvetljenje može pomoći da biljka ostane kompaktnija.

Svetlosne potrebe se menjaju kroz sezonu. U proleće biljka može podneti nešto više direktnog sunca nego usred leta. Krajem leta i u jesen sunce ponovo postaje blaže, pa položaj može biti otvoreniji. Pažljivo posmatranje biljke najbolji je vodič za pravilan izbor mesta.