Prezimljavanje novogvinejske lepe kate

Novogvinejska lepa kata se u mnogim uslovima gaji kao sezonska biljka, ali zdravi primerci mogu se sačuvati preko zime ako se unesu pre hladnoće. Pošto potiče iz toplijih područja, ne podnosi mraz i niske noćne temperature. Prezimljavanje zahteva svetlo mesto, umerenu vlagu i znatno manje prihrane nego tokom leta. Najvažnije je biljku pripremiti na vreme, dok je još snažna i bez ozbiljnih oštećenja.

Kada i kako pripremiti biljku za unošenje

Biljku treba uneti pre prvih mrazeva i pre nego što hladne noći ozbiljno oslabe tkivo. Ako se čeka da listovi pocrne ili stabljike omekšaju, šanse za uspešno prezimljavanje su male. Idealno je reagovati kada noćne temperature počnu redovno da padaju ispod prijatnog raspona za rast. Tada biljka još ima dovoljno snage da se prilagodi zatvorenom prostoru.

Pre unošenja treba obaviti detaljan pregled. Donju stranu listova, mlade vrhove i površinu supstrata treba proveriti zbog štetočina. Bolesni, suvi i oštećeni delovi uklanjaju se čistim makazama. Precvetali cvetovi i otpalo lišće ne treba da ostanu u saksiji.

Blago prikraćivanje može pomoći biljci da lakše podnese promenu uslova. Predugi izdanci se mogu skratiti, ali ne treba radikalno seći slabu biljku. Rez se pravi iznad zdravog lista ili čvora. Posle orezivanja biljka treba nekoliko dana da se stabilizuje na svetlom, zaštićenom mestu.

Ako je biljka rasla u leji, može se presaditi u saksiju. Korenovu balu treba izvaditi pažljivo, sa što manje oštećenja. Saksija ne treba da bude ogromna, jer višak zemlje zimi ostaje dugo mokar. Nakon presađivanja biljku treba zaliti umereno i držati dalje od direktnog izvora toplote.

Uslovi u zatvorenom prostoru

Za prezimljavanje je potrebno svetlo mesto bez jakog podnevnog sunca kroz staklo. Prozorska daska na istočnoj ili svetloj severnoj strani često je dobar izbor. Ako je prostor taman, biljka će se izdužiti i izgubiti deo listova. U takvim uslovima može pomoći dodatno osvetljenje za biljke.

Temperatura treba da bude umerena i stabilna. Previše topao prostor sa suvim vazduhom podstiče slabljenje i pojavu grinja. Previše hladan prostor usporava koren i povećava rizik od truleži. Najbolja je svetla prostorija u kojoj nema promaje i naglih promena.

Biljku ne treba postavljati tik uz radijator. Topao i suv vazduh brzo isušuje listove i remeti ravnotežu između korena i nadzemnog dela. Ako je vazduh veoma suv, posuda se može postaviti na podmetač sa vlažnim kamenčićima, ali dno saksije ne sme stajati u vodi. Blago povećanje vlažnosti vazduha često popravlja izgled listova.

Prostor treba povremeno provetravati, ali bez hladnog udara direktno na biljku. Svež vazduh smanjuje rizik od plesni i štetočina. Ipak, zimska promaja može izazvati naglo opadanje listova. Biljku treba skloniti tokom dužeg otvaranja prozora po hladnom vremenu.

Zalivanje i prihrana tokom zime

Zimi novogvinejska lepa kata troši manje vode nego leti. Rast je sporiji, svetlosti je manje, a isparavanje iz supstrata je smanjeno. Zato zalivanje treba prorediti i prilagoditi stvarnoj vlažnosti zemlje. Pre svakog zalivanja treba proveriti gornji sloj supstrata.

Najveća greška tokom prezimljavanja je preterano zalivanje. Mokar supstrat u hladnijem prostoru lako dovodi do truljenja korena. Biljka može izgledati klonulo ne zato što je žedna, već zato što koren propada. Zbog toga je provera prstom ili težinom saksije mnogo pouzdanija od kalendara.

Prihrana se tokom zime uglavnom obustavlja ili svodi na veoma blagu dozu. Biljka ne treba da bude podsticana na bujan rast kada nema dovoljno svetlosti. Meki, izduženi izdanci su osetljivi i često se kasnije moraju ukloniti. Prihrana se ponovo uvodi tek kada se dan produži i pojavi se zdrav novi rast.

Voda za zalivanje treba da bude odstajala i sobne temperature. Hladna voda dodatno usporava koren i može izazvati stres. Zaliva se polako, samo toliko da se supstrat ravnomerno ovlaži. Višak vode iz podmetača treba uvek prosuti.

Buđenje biljke u proleće

Krajem zime i početkom proleća biljka postepeno pokazuje znakove novog rasta. Tada se mogu ukloniti slabi, izduženi i oštećeni izdanci. Rezidba podstiče grananje i vraća biljci uredan oblik. Važno je koristiti čist alat i ne ostavljati oštećene delove u saksiji.

Presađivanje se obavlja kada koren ispuni posudu ili kada je supstrat iscrpljen. Novi supstrat treba da bude rastresit, hranljiv i dobro dreniran. Saksija se povećava samo za jednu veličinu, kako se ne bi zadržavalo previše vlage. Posle presađivanja biljka se drži u svetloj senci dok se ne oporavi.

Prihrana se uvodi postepeno. Prvo se koristi slabija koncentracija đubriva za cvetnice. Kako biljka razvija nove listove i pupoljke, prihrana može postati redovnija. Naglo forsiranje posle zime može izazvati stres, pa je bolji miran prelaz.

Iznošenje napolje mora biti postepeno. Biljka naviknuta na unutrašnje uslove ne sme odmah na vetar i sunce. Prvih dana treba je držati u zaštićenoj senci, a zatim je polako privikavati na spoljne uslove. Tek kada prođe opasnost od hladnih noći, može ostati napolju tokom cele sezone.