Орезивање плачљивог дуда захтева више осећаја него снаге, јер је главни циљ очувати природан пад грана. Ово декоративно стабло не треба обликовати грубо, нити га претварати у круту геометријску форму. Добра резидба уклања сувишно, болесно и лоше усмерено, а оставља мекану силуету која биљци даје препознатљив карактер. Када се резови изводе у право време и на правом месту, крошња остаје здрава, прозрачна и складна.

Када и зашто се орезује

Најбоље време за главну резидбу је крај зиме или рано пролеће, пре јаког кретања вегетације. Тада је структура крошње видљива, па се лакше процењује шта треба уклонити. Суве, поломљене и укрштене гране прве су на реду. Оваква резидба чува здравље стабла и смањује ризик од каснијих оштећења.

Летња резидба треба бити ограничена и пажљива. Током лета могу се уклонити само гране које сметају пролазу, додирују земљу или су очигледно оштећене. Јако летње сечење може изложити унутрашњост крошње сунчевим опекотинама. Осим тога, биљка тада активно троши енергију на листове и раст.

Јесења резидба се углавном не препоручује за веће интервенције. Ране настале пред зиму спорије зарастају и могу бити осетљивије на мраз. Ако је потребно, уклањају се само поломљене или болесне гране. Обликовање треба оставити за период када је стабло у мировању.

Разлог резидбе никада не треба бити само навика. Сваки рез мора имати јасну сврху, као што су здравље, проходност, равнотежа или очување форме. Прекомерна резидба подстиче неконтролисан раст и нарушава природан изглед. Мање, али промишљено сечење даје професионалнији резултат.

Техника скраћивања висећих грана

Висеће гране се скраћују када додирују земљу или када ометају коришћење простора испод крошње. Рез не треба правити насумично на средини гране. Боље је резати изнад бочног изданка или пупољка који је усмерен у жељеном правцу. Тако се задржава природан ток гране.

Не треба све гране скратити на исту дужину. Једнака дужина ствара неприродан облик и губи мекоћу крошње. Плачљиви дуд најлепше изгледа када гране имају благо различите нивое. Тај слојевит изглед подсећа на природан зелени водопад.

Алат мора бити оштар и чист. Тупе маказе гњече ткиво и остављају ране које теже зарастају. Дебље гране треба сећи одговарајућом тестером, без цепања коре. После резидбе алат се чисти, нарочито ако су уклањани болесни делови.

Код већих резова важно је не оштетити грански оковратник. То је задебљани део при основи гране који помаже природном зарастању. Ако се сече предубоко уз дебло или главну грану, рана се спорије затвара. Ако се остави дугачак патрљак, он се суши и може постати место труљења.

Одржавање форме и уклањање изданака подлоге

Плачљиви дуд је често калемљен, па се мора редовно контролисати појава изданака испод места калемљења. Ти изданци припадају подлози и немају исти декоративни карактер. Они могу расти снажно и одузимати храну племенитом делу. Зато их треба уклонити чим се примете.

Изданци подлоге најбоље се уклањају што ближе месту избијања. Ако се само скрате, могу поново и још јаче потерати. Код младих изданака понекад је могуће пажљиво их откинути руком, али без оштећења коре. Код старијих се користи оштар алат и чист рез.

Одржавање форме подразумева и уклањање грана које расту ка унутрашњости крошње. Такве гране смањују проветреност и стварају густе, влажне зоне. Унутрашњост крошње треба да има довољно ваздуха, али не сме бити претерано огољена. Равнотежа између густине и прозрачности кључна је за леп изглед.

Стабло треба посматрати из више углова пре него што се почне са резидбом. Понекад грана која изгледа сувишно са једне стране заправо доприноси равнотежи целе крошње. Добри баштовани не журе са сечењем, већ прво читају структуру биљке. Управо та пажња разликује професионалну резидбу од грубог скраћивања.