Žalosna japanska sofora nije biljka koja traži stalnu pažnju, ali pravilno zalivanje i odmerena prihrana presudni su za njen skladan rast. Najveće greške nastaju kada se mlado stablo prepusti suši ili kada se odrasla biljka preterano đubri u želji da brže razvije krošnju. Ova sorta najbolje reaguje na miran, uravnotežen režim nege koji prati stvarno stanje zemljišta. Kada se voda i hraniva dodaju promišljeno, krošnja ostaje gusta, listovi zdraviji, a izdanci bolje sazrevaju pre zime.
Potrebe za vodom nakon sadnje
Nakon sadnje koren žalosne japanske sofore još uvek koristi uglavnom vlagu iz korenove bale i najbližeg sloja zemlje. Zbog toga je prva sezona odlučujuća za pravilan početak rasta. Ako se zemljište potpuno isuši, mladi koren može prestati da se razvija i biljka će ući u stres. Taj stres se kasnije vidi kroz slabiji porast, sitnije listove i povećanu osetljivost na bolesti.
Zalivanje treba biti dubinsko i ređe, a ne površinsko i svakodnevno. Kada voda prodre dublje, koren se širi za njom i stablo postaje otpornije. Površinsko kvašenje podstiče plitak koren koji brzo pati pri svakoj suši. Zato je bolje jednom ili dva puta nedeljno dobro zaliti mladu biljku, u zavisnosti od vremena i tipa zemljišta.
Peskušava zemljišta brže gube vodu, pa traže češću proveru vlažnosti. Glinovita zemljišta duže zadržavaju vlagu, ali mogu postati problematična ako su stalno mokra. U oba slučaja prst ili mala baštenska lopatica često daju bolji odgovor od unapred određenog rasporeda. Ako je zemlja nekoliko centimetara ispod površine još uvek vlažna, zalivanje se može odložiti.
U prvim godinama treba izbegavati konkurenciju trave neposredno oko debla. Travnjak troši mnogo vode i hraniva iz površinskog sloja, upravo tamo gde se mladi koren najaktivnije razvija. Krug bez trave, pokriven tankim slojem malča, značajno olakšava negu. Tako se voda bolje usmerava ka stablu, a zemljište ostaje ravnomernije vlažno.
Zalivanje odraslih stabala
Odrasla žalosna japanska sofora ima veću otpornost na kratkotrajnu sušu. Kada se dobro ukoreni, može koristiti vlagu iz dubljih slojeva i ne zahteva često zalivanje. Ipak, dugi periodi bez kiše tokom vrelih leta mogu smanjiti dekorativnost krošnje. Listovi tada gube svežinu, a rubovi mogu početi da se suše.
Kod odraslih biljaka zalivanje se sprovodi samo kada vremenski uslovi to zaista zahtevaju. Umesto čestog dodavanja male količine vode, bolje je natopiti širu zonu ispod krošnje. Koren se ne nalazi samo uz deblo, već se širi dalje od osnove stabla. Zato vodu treba rasporediti po površini koja odgovara širini krošnje, a ne sipati je isključivo uz deblo.
Posebno treba biti oprezan u vrtovima sa automatskim navodnjavanjem travnjaka. Kratko, svakodnevno prskanje često ne obezbeđuje dovoljno duboku vlagu za stablo, a istovremeno može povećati vlažnost oko kore i listova. Takav režim pogoduje travi, ali nije idealan za drvenaste biljke. Ako se koristi automatski sistem, treba proveriti da li voda zaista dopire do korenove zone sofore.
Preterano zalivanje odraslog stabla može biti jednako štetno kao i suša. Stalno mokro zemljište smanjuje količinu kiseonika oko korena i pogoduje truljenju. Simptomi previše vode ponekad liče na simptome suše, jer oštećen koren ne može normalno snabdevati krošnju. Zato se odluka o zalivanju uvek mora zasnivati na proveri tla, a ne samo na izgledu listova.
Organska prihrana i poboljšanje tla
Najsigurnija prihrana za žalosnu japansku soforu jeste zreo kompost. On ne deluje naglo, već polako poboljšava zemljište i obezbeđuje blaga hraniva. Tanki sloj komposta u proleće dovoljan je za većinu vrtnih uslova. Takva prihrana posebno je korisna na siromašnim i peskovitim zemljištima.
Kompost treba rasporediti po površini oko stabla, ali ga ne treba nagomilavati uz deblo. Kiša i zalivanje postepeno će unositi hraniva u zonu korena. Nije potrebno duboko ukopavanje jer bi se time moglo oštetiti plitko korenje. Površinska primena oponaša prirodni proces razlaganja organske materije u šumskom tlu.
Organski malč dopunjuje delovanje komposta. Kora drveta, usitnjeno lišće ili drugi prirodni materijali čuvaju vlagu i hrane zemljišni život dok se razgrađuju. Malč je naročito koristan leti, kada sprečava naglo zagrevanje površinskog sloja. Zimi pomaže u u
