Svetlost je primarni izvor energije za svaku biljku, ali kod jagorčevine njena količina i intenzitet moraju biti pažljivo dozirani radi postizanja najboljih rezultata. Ova vrsta je evoluirala u polusenovitim staništima, što znači da ne voli direktno podnevno sunce koje može spaliti njeno osetljivo i naborano lišće. Idealna pozicija u bašti je ona koja prima jutarnje sunce, dok je tokom najvrelijeg dela dana zaklonjena senkom drveća ili zgrada. Razumevanje kako svetlost utiče na fiziologiju biljke pomoći će vam da odaberete savršeno mesto za svaki primerak u kolekciji.
Nedostatak svetlosti takođe može biti problem, jer u dubokoj senci jagorčevine često proizvode samo lišće bez ijednog cveta ili su cvetovi veoma bledi. Biljka koja nema dovoljno energije iz svetlosti postaje izdužena, krhka i mnogo podložnija napadima štetočina i raznih gljivičnih oboljenja. Balansiranje između previše sunca i previše senke je umetnost koju svaki ljubitelj ovog cveća mora savladati kroz praksu i posmatranje. Pravilno osvetljenje direktno utiče na intenzitet pigmenata u laticama, čineći boje vaših jagorčevina jasnijim i vizuelno privlačnijim.
Uticaj sezonskih promena svetlosti
Tokom proleća, dok drveće još nema lišće, jagorčevine na otvorenom uživaju u većoj količini direktne svetlosti koja im je potrebna za početak cvetanja. Kako sezona odmiče i krošnje se zgušnjavaju, one dobijaju prirodnu zaštitu koja im je neophodna za preživljavanje letnjih vrućina u bašti. Ovaj prirodni ciklus savršeno odgovara potrebama jagorčevina, pa je sadnja ispod listopadnog drveća jedna od najboljih odluka koju možete doneti. Važno je pratiti kako se senke u vašoj bašti menjaju tokom dana i tokom različitih meseci u godini.
U jesen, kada svetlosti postaje manje, jagorčevina može doživeti drugi talas rasta ako je pozicija bila dobro odabrana tokom letnjeg perioda. Kraći dani su signal biljci da se polako priprema za mirovanje, ali joj je i dalje potrebna određena količina svetlosti za akumulaciju hranljivih materija. Ako uzgajate jagorčevine na prozorima ili terasama, orijentacija prema istoku ili zapadu se pokazala kao najpovoljnija za većinu sorti. Izbegavajte južne prozore bez zaštitnih zavesa jer efekat stakla može višestruko pojačati intenzitet sunčevog zračenja i oštetiti biljku.
Prepoznavanje znakova svetlosnog stresa
Biljka će vam vrlo brzo pokazati ako joj nivo svetlosti ne odgovara, samo treba znati čitati njene vizuelne poruke koje nam šalje. Ako primetite da se ivice listova uvijaju nadole ili postaju braon i krte, verovatno je izložena prevelikom intenzitetu sunčevog zračenja. U takvim situacijama, privremena zaštita mrežom za senčenje ili pomeranje saksije u dublju hladovinu može trenutno pomoći biljci da se oporavi. S druge strane, previše svetli i tanki listovi sa velikim razmakom između njih ukazuju na to da biljka „traži“ svetlost.
Još članaka na ovu temu
Boja cvetova takođe može izbledeti ukoliko je sunce previše jako, što je posebno primetno kod tamnijih nijansi ljubičaste i crvene boje. Ukoliko su cvetne stabljike tanke i padaju na zemlju, to može biti znak da biljka pokušava da dosegne svetliji deo prostora. Redovno okretanje saksija na prozorskoj dasci osigurava da cela biljka dobije podjednaku količinu svetlosti i raste simetrično sa svih strana. Razvijanje osećaja za potrebe vaših biljaka učiniće vas mnogo uspešnijim baštovanom i doneti vam više zadovoljstva u radu.
