Uspešno zasnivanje zasada jagorčevina počinje pažljivim odabirom vremena i mesta za sadnju, uz poštovanje specifičnih bioloških potreba ove vrste. Sadnja se obično obavlja u ranu jesen ili rano proleće, kada su temperature umerene, a vlažnost zemljišta prirodno povišena. Biljke posađene u jesen imaju dovoljno vremena da razviju koren pre mrazeva, što rezultira snažnijim cvetanjem u prvoj sezoni. Razmnožavanje se može vršiti na više načina, od kojih svaki zahteva određeni nivo stručnosti i strpljenja od strane baštovana.
Prilikom odabira mesta, treba izbegavati delove bašte gde se sakuplja voda nakon kiše jer stajaća voda uzrokuje gušenje korena. Zemljište treba unapred pripremiti tako što će se prekopati na dubinu od oko dvadeset centimetara i obogatiti organskom materijom. Rupe za sadnju treba da budu dvostruko veće od saksije u kojoj je biljka kupljena kako bi se koren lakše proširio u novu sredinu. Nakon postavljanja biljke u rupu, zemlju treba lagano pritisnuti i obilno zaliti kako bi se uklonili vazdušni džepovi oko korena.
Tehnike setve semena
Razmnožavanje jagorčevine iz semena je proces koji zahteva strpljenje, ali pruža veliko zadovoljstvo kada vidite prve izbojke. Seme jagorčevine je veoma sitno i često zahteva proces stratifikacije, odnosno izlaganje niskim temperaturama kako bi se prekinulo mirovanje. Najbolje je sejati seme u plitke posude sa kvalitetnim supstratom, samo ga blago utiskujući u površinu bez dubokog pokrivanja zemljom. Svetlost je često neophodna za klijanje, pa posude treba držati na svetlom mestu, ali van direktnog sunčevog zračenja.
Optimalna temperatura za klijanje se kreće između petnaest i osamnaest stepeni Celzijusa, a vlažnost mora biti konstantna. Preporučuje se pokrivanje posuda providnom folijom ili staklom kako bi se stvorio efekat staklenika i zadržala vlaga u vazduhu. Čim se pojave prvi pravi listovi, mlade biljke treba postepeno privikavati na spoljne uslove skidanjem zaštite na nekoliko sati dnevno. Kada sadnice ojačaju i razviju dva do tri para listova, spremne su za pikiranje u pojedinačne saksije gde će nastaviti svoj razvoj.
Podela bokora kao najsigurnija metoda
Podela odraslih biljaka je najbrži i najsigurniji način da dobijete nove primerke identične matičnoj biljci. Ovaj postupak se obavlja nakon što prođe period cvetanja, obično krajem proleća ili početkom leta, kada biljka miruje. Biljku treba pažljivo iskopati sa što većim busenom zemlje kako bi se koren što manje oštetio tokom procesa. Rukama ili oštrim nožem bokor se deli na nekoliko manjih delova, vodeći računa da svaki deo ima zdrav koren i bar jednu lisnu rozetu.
Još članaka na ovu temu
Nakon podele, nove biljke treba odmah posaditi na stalno mesto ili u saksije sa svežim supstratom i redovno zalivati. Listove na novim sadnicama možete skratiti za trećinu kako biste smanjili transpiraciju i olakšali biljci period prilagođavanja. Ova metoda ne samo da obezbeđuje nove biljke, već i podmlađuje staru biljku koja nakon podele ponovo dobija na vitalnosti. Uspeh ove operacije je skoro stoprocentan ukoliko se obezbedi dovoljno vlage i zaštita od direktnog sunca u prvih nekoliko nedelja.
Optimalni uslovi za ukorenjivanje
Bez obzira na metodu koju izaberete, ključ uspeha leži u održavanju stabilnih mikroklimatskih uslova tokom kritične faze ukorenjivanja. Novoformirani korenov sistem je veoma nežan i osetljiv na isušivanje, pa je nadzor nad vlažnošću podloge od presudnog značaja. Korišćenje hormona za ukorenjivanje kod deljenja bokora nije uvek neophodno, ali može značajno ubrzati proces kod slabijih primeraka. Zemljište oko novih biljaka treba održavati vlažnim, ali nikada potpuno natopljenim, jer to može dovesti do pojave patogena.
Pravilna cirkulacija vazduha oko mladih biljaka sprečava razvoj plesni i drugih gljivičnih oboljenja koja su česta u vlažnim uslovima. Ukoliko primetite da mlade biljke naglo venu, proverite drenažu i smanjite intenzitet zalivanja dok se situacija ne stabilizuje. Postepeno uvođenje blagog đubriva može se započeti tek kada primetite prvi novi rast listova, što je siguran znak da je koren počeo da funkcioniše. Strpljenje u ovoj fazi biće nagrađeno snažnim biljkama koje će biti otporne na sve izazove u bašti.
