Snabdevanje vodene salate vodom i hranljivim materijama

Kod vodene salate pojam zalivanja ima drugačije značenje nego kod biljaka koje rastu u zemlji, jer ona čitav život provodi na površini vode. Njeni korenovi su stalno potopljeni, dok listovi moraju ostati što suvlji i dobro provetreni. Zbog toga se pravilno „zalivanje” svodi na održavanje odgovarajućeg nivoa, temperature i kvaliteta vode. Prihrana se takođe sprovodi kroz vodu, pa svaka greška u doziranju neposredno utiče na koren i ceo vodeni sistem.

Biljku ne treba zalivati odozgo niti prskati po listovima. Voda koja se zadržava u središtu rozete može izazvati truljenje najmlađih listova. Čak i kada je vazduh suv, orošavanje nije odgovarajući način povećanja vlažnosti. Mnogo je važnije održavati umeren nivo vlage u prostoru iznad vode bez stvaranja kondenzacije.

U otvorenim posudama i malim jezercima nivo vode treba redovno proveravati. Isparavanje može brzo smanjiti zapreminu, povećati koncentraciju soli i dodatno zagrejati preostalu vodu. Dopunjavanje treba obavljati postepeno, vodom približno iste temperature. Velika količina hladne vode može izazvati stres i naglo usporavanje rasta.

Vodena salata usvaja azot, fosfor, kalijum i mikroelemente kroz veliki broj finih korenčića. U jezercima sa ribama tih hraniva često ima dovoljno zahvaljujući razgradnji organskog materijala. U posudama bez životinja i u vrlo čistim akvarijumima može doći do nedostatka pojedinih elemenata. Prihrana tada mora biti blaga, redovna i prilagođena stvarnim potrebama biljke.

Održavanje nivoa i svežine vode

Stabilan nivo vode omogućava korenovima da ostanu potpuno potopljeni, a rozetama da slobodno plutaju. U plitkim posudama nagli pad nivoa može dovesti do toga da se korenovi naslone na vruće ili isušeno dno. Biljka tada gubi ravnotežu i postaje osetljivija na pregrevanje. Redovno dopunjavanje sprečava ovakve promene.

Za dopunjavanje je najbolje koristiti odstajalu ili odgovarajuće pripremljenu vodu. Sveža voda iz vodovoda može sadržati hlor ili druge supstance koje oštećuju osetljive korenove. U većim jezercima mala količina obično se brzo razblaži, ali u posudi od nekoliko litara posledice mogu biti izražene. Zato je korisno novu vodu pripremiti unapred.

Potpuna zamena vode najčešće nije potrebna i može poremetiti biološku ravnotežu. Mnogo je bezbednije menjati manji deo u redovnim razmacima. Time se uklanjaju nakupljeni organski ostaci i višak mineralnih soli, a zadržava se deo korisne mikrobiološke zajednice. Biljka tako ostaje u stabilnijem okruženju.

Zamućenost i neprijatan miris ukazuju na to da sistem sadrži previše raspadnutog materijala. U takvoj vodi samo dodavanje đubriva dodatno pogoršava stanje. Najpre treba ukloniti odumrle listove, višak hrane i talog, a zatim zameniti deo vode. Tek nakon stabilizacije može se proceniti da li biljci zaista nedostaju hranljive materije.

Potrebe za azotom, fosforom i kalijumom

Azot je važan za razvoj zelenih listova i brz vegetativni rast. Njegov nedostatak često se prepoznaje po opštem bledenju i sporom stvaranju novih rozeta. Ipak, slične simptome mogu izazvati hladna voda ili nedovoljno svetlosti. Pre dodavanja azota potrebno je proveriti sve osnovne uslove.

Fosfor učestvuje u razvoju korena, prenosu energije i formiranju novih tkiva. Njegov ozbiljan nedostatak može usporiti razmnožavanje i dovesti do sitnijih rozeta. U jezerima sa ribama fosfora često ima više nego što je biljkama potrebno. Nekontrolisano dodavanje zato lako podstiče cvetanje algi.

Kalijum doprinosi čvrstini listova i regulaciji brojnih fizioloških procesa. Kod nedostatka se mogu pojaviti sitne nekrotične tačke ili sušenje ivica starijih listova. Pošto slične promene nastaju i pri ožegotinama, dijagnoza ne treba da se zasniva na jednom znaku. Najbolji rezultat daje umereno kompleksno đubrivo namenjeno vodenim biljkama.

Odnos makroelemenata treba prilagoditi celom sistemu, a ne samo vodenoj salati. U akvarijumu sa ribama, hranom i drugim biljkama već postoji stalni dotok azota i fosfora. Dodavanje preparata bez merenja može narušiti ravnotežu i izazvati rast algi. Kada je moguće, korisno je pratiti koncentraciju nitrata i opšte stanje svih biljaka.

Mikroelementi i znaci njihovog nedostatka

Gvožđe je jedan od najvažnijih mikroelemenata za stvaranje hlorofila. Njegov nedostatak često izaziva bledenje mladih listova, dok nervatura neko vreme ostaje zelenija. Takva pojava je uočljivija na novom rastu nego na starim listovima. Kelatni oblik gvožđa obično je pogodniji jer ostaje dostupniji u vodi.

Magnezijum je sastavni deo molekula hlorofila i njegov nedostatak može izazvati žućenje između nerava starijih listova. Mangan, bor, cink i drugi elementi potrebni su u mnogo manjim količinama. Njihov višak može biti jednako štetan kao i nedostatak. Zbog toga pojedinačne mikroelemente ne treba dozirati nasumično.

Na dostupnost mikroelemenata snažno utiče reakcija vode. U vrlo alkalnoj vodi neki elementi prelaze u oblike koje koren teško usvaja, iako su formalno prisutni. Dodavanje sve veće količine đubriva tada ne rešava pravi uzrok. Stabilizacija odgovarajuće vrednosti pH često vraća normalan izgled biljke.

Nedostatke treba procenjivati posmatranjem mladih i starih listova, korena i brzine rasta. Jedan oštećen list nije dovoljan dokaz da je potrebna prihrana. Oštećenje može biti posledica sunca, hladnoće, kapljica vode ili mehaničkog pritiska. Tek ponavljanje simptoma na većem broju rozeta ukazuje na sistemski problem.

Izbor i doziranje đubriva

Za vodenu salatu treba koristiti đubrivo namenjeno akvarijumskim ili jezernim biljkama. Preparati za sobne biljke mogu sadržati oblike azota, pomoćne materije ili koncentracije koje nisu bezbedne za vodene organizme. Posebno treba voditi računa ako u sistemu žive ribe, škampi ili puževi. Uvek je potrebno proveriti deklaraciju proizvoda.

Početna doza treba da bude niža od maksimalno preporučene količine. Biljka brzo usvaja hraniva, ali mala zapremina vode takođe brzo dostiže previsoku koncentraciju. Nakon dodavanja treba pratiti izgled novih listova tokom narednih dana. Povećanje doze ima smisla samo ako nema algi i ako simptomi nedostatka ostaju prisutni.

Đubrivo je najbolje ravnomerno rasporediti u vodi, dalje od korenova pojedinačne rozete. Sipanje koncentrata direktno na koren može izazvati lokalno hemijsko oštećenje. Tečni preparat treba prethodno razblažiti u manjoj količini vode iz sistema. Na taj način hraniva se postepeno raspoređuju.

U jezerima sa mnogo riba dodatna prihrana često nije potrebna. Otpadne materije i ostaci hrane već obezbeđuju znatne količine azota i fosfora. Vodena salata tada može da služi kao biljka koja uklanja višak hraniva. Ako raste brzo i ima zdrave listove, dodatno đubrenje nema praktičnu korist.

Ravnoteža između prihrane i kvaliteta vode

Višak hranljivih materija najčešće se prvo primećuje kroz nagli razvoj algi. Voda može pozeleneti, a končaste alge počinju da se hvataju za dugačke korenove. One zatim ometaju usvajanje kiseonika i hraniva, pa biljka slabi uprkos bogatoj vodi. U takvoj situaciji prihranu treba odmah smanjiti ili privremeno obustaviti.

Visoke koncentracije rastvorenih soli mogu izazvati smeđenje vrhova korenova. Koren zatim postaje kratak, krhak i slabije razgranat. Biljka reaguje usporavanjem rasta i formiranjem sitnijih listova. Delimična zamena vode obično je najbrži način da se koncentracija bezbedno smanji.

Dobra prihrana podrazumeva usklađivanje sa količinom svetlosti i temperaturom. Biljka na slabom svetlu ne može brzo da iskoristi velike količine hraniva. Neiskorišćeni elementi tada ostaju dostupni algama i mikroorganizmima. Tokom zime ili perioda usporenog rasta dozu treba značajno smanjiti.

Najpouzdaniji pokazatelj pravilne ishrane jeste uravnotežen rast bez naglog izduživanja, bledenja ili oštećenja korena. Novi listovi treba da budu čvrsti i pravilno oblikovani. Korenovi treba da ostanu razgranati, a stvaranje mladih rozeta umereno i kontinuirano. Stabilna biljka obično bolje reaguje na blagu nego na agresivnu prihranu.