Sadnja i razmnožavanje zvezdastog doroteantusa u bašti i posudama

Zvezdasti doroteantus se najuspešnije sadi kada se zemljište zagreje, a opasnost od mraza potpuno prođe. To je biljka koja voli toplotu od samog početka razvoja, pa prerana sadnja na hladno tlo često dovodi do zastoja u rastu. Uz pažljivo pripremljeno, propusno zemljište brzo se ukorenjuje i počinje da formira nisku, cvetnu prostirku. Razmnožavanje je najčešće iz semena, ali se kod zdravih biljaka može primeniti i razmnožavanje reznicama.

Vreme sadnje i priprema mesta

Sadnja na otvorenom obavlja se u proleće, kada noćne temperature postanu stabilne. U kontinentalnim područjima to je najčešće posle poslednjih kasnih mrazeva, jer mlade biljke ne podnose hladne udare. Ako se sadnice prerano iznesu napolje, mogu prestati da rastu ili potpuno propasti. Bolje je sačekati nekoliko toplih dana više nego rizikovati sa preranim presađivanjem.

Mesto za sadnju treba da bude osunčano, toplo i dobro drenirano. Pre sadnje treba ukloniti korov, jer mlade biljke u početku ne podnose jaku konkurenciju. Zemljište se rahli plitko, uz dodatak peska, perlita ili sitnog šljunka ako je previše teško. Dodatak male količine zrelog komposta poboljšava strukturu, ali ne sme pretvoriti tlo u prebogatu, vlažnu podlogu.

U kamenjarima i na kosinama sadnja je posebno uspešna, jer voda ne ostaje dugo oko korena. Ako se biljka sadi u ravnoj leji, korisno je malo podići sadnu površinu. Na taj način se smanjuje rizik od zadržavanja vode posle obilne kiše. Takva priprema je naročito važna u područjima sa glinovitim zemljištem.

U posudama treba birati šire, pliće žardinjere ili saksije srednje dubine. Previše duboka posuda nije problem ako ima dobru drenažu, ali nepotrebno zadržava više vlažnog supstrata. Supstrat treba da bude lagan, rastresit i namenjen biljkama koje ne vole zabarivanje. Otvori na dnu posude su obavezni, bez obzira na kvalitet zemlje.

Setva semena i proizvodnja sadnica

Seme zvezdastog doroteantusa je sitno i seje se pažljivo, najčešće u plitke posude ili kontejnere. Setva se može obaviti u zatvorenom prostoru nekoliko nedelja pre planirane sadnje napolju. Supstrat za setvu treba da bude fin, propustan i blago vlažan. Previše mokra podloga povećava rizik od poleganja mladih biljčica.

Seme se obično ne prekriva debelim slojem zemlje, jer mu je za klijanje potrebna svetlost ili vrlo plitko pokrivanje. Dovoljno je lagano ga pritisnuti uz površinu supstrata i orošavati finim raspršivačem. Posuda se drži na svetlom i toplom mestu, ali ne na jakom direktnom suncu koje može brzo isušiti površinu. Stabilna, umerena vlaga ključna je dok se ne pojave mlade biljke.

Kada sadnice razviju nekoliko pravih listova, mogu se pažljivo pikirati. Pri tome treba čuvati nežan koren i ne sabijati supstrat previše oko biljke. Mlade biljke treba postepeno navikavati na spoljne uslove pre sadnje u baštu. Ovaj proces očvršćavanja smanjuje stres od sunca, vetra i promena temperature.

Direktna setva na otvorenom moguća je u toplijim predelima i kada se zemljište dovoljno zagreje. Ipak, proizvodnja sadnica daje bolju kontrolu i ranije cvetanje. Direktno posejane biljke često kasnije počinju da cvetaju, ali mogu biti vrlo snažne ako su uslovi dobri. Važno je da se mlade biljke na vreme prorede kako ne bi rasle pregusto.

Presađivanje, razmak i sadnja u grupama

Presađivanje treba obaviti pažljivo, jer mlade biljke imaju osetljiv korenov sistem. Sadnice se sade na istu dubinu na kojoj su rasle u kontejneru. Preduboka sadnja može zadržavati vlagu oko osnove stabljike i izazvati truljenje. Posle sadnje treba zaliti umereno, samo da se zemlja slegne oko korena.

Razmak između biljaka zavisi od željenog efekta i sorte, ali ne treba ih saditi previše gusto. Dovoljno prostora omogućava dobro grananje i smanjuje zadržavanje vlage između izdanaka. U gustim zasadima biljke mogu brže zatvoriti površinu, ali se povećava opasnost od gljivičnih problema. Bolje je ostaviti malo razmaka i dozvoliti biljci da prirodno popuni prostor.

Za snažan dekorativni efekat preporučuje se sadnja u grupama. Pojedinačna biljka može biti lepa, ali veća površina zasađena istom vrstom deluje mnogo upečatljivije. Kombinovanje različitih boja daje živahan izgled, dok sadnja jedne boje stvara mirniji, elegantniji utisak. U profesionalnom oblikovanju vrtova često se koristi ponavljanje istih grupa radi vizuelnog ritma.

U posudama je važno ne pretrpavati žardinjeru. Svaka biljka treba prostor za širenje, jer se izdanci razvijaju bočno. Ako se posadi pregusto, sredina aranžmana može ostati vlažna i slabo provetrena. Pravilnim razmakom dobija se zdravija, dugotrajnija i urednija sadnja.

Razmnožavanje reznicama i čuvanje osobina biljke

Razmnožavanje reznicama korisno je kada se želi sačuvati određena boja ili posebno lep oblik biljke. Reznice se uzimaju sa zdravih, neprecvetałych ili slabo cvetajućih izdanaka. Najbolje je birati čvrste vrhove bez znakova bolesti i štetočina. Predugačke, mekane reznice teže se ukorenjuju i lakše trule.

Donji listovi se uklanjaju, a reznica se ostavi kratko da se rez prosuši. Ovaj korak je važan kod biljaka sa sočnim tkivom, jer svež, vlažan rez može brzo početi da truli. Reznice se stavljaju u vrlo propustan supstrat, najčešće mešavinu peska, perlita i malo lagane zemlje. Supstrat treba da bude jedva vlažan, nikako natopljen.

Tokom ukorenjavanja reznice treba držati na svetlom mestu bez jakog podnevnog sunca. Previše vlage i zatvoren vazduh najčešći su razlozi neuspeha. Nije potrebno stalno orošavanje ako supstrat zadržava blagu vlažnost. Kada se pojavi novi rast, to je znak da se koren formirao i da se biljka može postepeno navikavati na jače svetlo.

Reznice su posebno korisne pred kraj sezone ako se želi sačuvati biljka za narednu godinu. U tom slučaju mlade ukorenjene biljke lakše se prezimljavaju nego stare, razgranate biljke iz bašte. Ipak, prezimljavanje zahteva svetao, hladniji i suv prostor bez mraza. Ako takav prostor ne postoji, jednostavnije je svake godine proizvesti nove sadnice iz semena.