Sadnja ruse trave nije zahtevna, ali dobar početak značajno utiče na kasniji izgled i kontrolu biljke. Ova vrsta se lako prima, brzo prilagođava i često sama pronalazi mesta koja joj odgovaraju. Ipak, planirana sadnja daje bolji raspored i sprečava da biljka nikne tamo gde nije poželjna. Najvažnije je izabrati odgovarajuće mesto, pripremiti zemljište i unapred odlučiti koliko joj prostora treba ostaviti.
Izbor sadnog mesta
Rusa trava najpouzdanije uspeva u polusenovitim položajima. Idealna su mesta ispod listopadnih krošnji, uz žive ograde ili pored zidova koji tokom dana daju delimičnu zaštitu. Na takvim lokacijama zemljište duže zadržava vlagu. Biljka tada razvija snažnije listove i stabilnije izdanke.
Potpuno osunčana mesta nisu nemoguća, ali traže više pažnje. Ako je zemlja laka i brzo se suši, biljka može pokazati znake stresa. Listovi tada gube svežinu, a cvetanje se skraćuje. U toplijim krajevima bolje je izbegavati najjače popodnevno sunce.
Duboka senka smanjuje gustinu biljke. Izdanci se izdužuju, listovi postaju tanji, a cvetova ima manje. Takvi primerci nisu nužno bolesni, ali su slabije dekorativni. Zbog toga je polusenka najbolji kompromis između bujnosti i cvetanja.
Sadno mesto treba izabrati i prema njenoj sposobnosti širenja. Rusa trava nije dobra za male, strogo uređene prostore u kojima nema mesta za samonikle biljke. Bolja je za prirodne uglove, rubne delove i zasade sa trajnicama slične snage. Kada se prostor pravilno odmeri, kasnija nega je mnogo lakša.
Priprema zemljišta i sadnja
Zemljište treba da bude rastresito, umereno plodno i propusno. Pre sadnje se uklanjaju korovi, kamenje i zbijeni površinski sloj. Ako je tlo siromašno, dodaje se zreo kompost. Ako je previše teško, korisna je listovka ili sitniji organski materijal.
Sadna jama ne mora biti velika. Dovoljno je da primi koren bez savijanja i pritiskanja. Biljka se sadi na istu dubinu na kojoj je rasla ranije. Preduboka sadnja može zadržavati vlagu oko osnove stabljike.
Posle sadnje zemlja se lagano pritisne oko korena. Cilj je ukloniti veće vazdušne džepove, ali ne sabiti tlo previše. Zatim se biljka dobro zalije. Prvo zalivanje pomaže da se koren poveže sa okolnom zemljom.
Razmak između biljaka zavisi od željenog efekta. Za prirodniji izgled može se ostaviti više prostora i dopustiti samosejavanje. U gušćem zasadu biljke se brže spoje, ali je teže kontrolisati vlagu i provetravanje. U praksi je bolje krenuti ređe, pa dopustiti da se sklop postepeno popuni.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje semenom najčešći je i najprirodniji način širenja ruse trave. Biljka stvara izdužene čaure koje pucaju kada sazru. Seme pada blizu matične biljke ili ga raznose mravi. Zato se mlade biljke često pojavljuju na neočekivanim mestima.
Za kontrolisanu setvu seme se sakuplja pre potpunog pucanja čaura. Treba ga posejati u plitke posude ili direktno u pripremljenu leju. Ne prekriva se duboko, jer mu pogoduje blizina površine. Zemljište se održava blago vlažnim dok se ne pojave klijanci.
Sveže seme često bolje niče od starog. Klijanje može biti neujednačeno, što je normalno za ovu vrstu. Neke semenke niču brzo, a druge tek posle perioda hladnoće. Strpljenje je zato važan deo uspešnog razmnožavanja.
Mlade biljke treba prorediti čim postanu dovoljno snažne za rukovanje. Previše gust sklop dovodi do izduženog rasta i slabijeg korena. Najbolje primerke treba ostaviti na stalnom mestu ili pažljivo presaditi. Ostatak se uklanja pre nego što počne da konkuriše susednim biljkama.
Razmnožavanje deljenjem i presađivanjem
Rusa trava se može razmnožavati i presađivanjem mladih samoniklih biljaka. To je praktično kada se u vrtu već pojavljuje više klijanaca. Najbolje vreme za presađivanje je proleće ili rana jesen. Tada su temperature blaže, a zemljište prirodno vlažnije.
Mlada biljka se vadi sa što više korena. Zemlju oko nje treba prethodno zaliti ako je suva. Koren se ne sme dugo ostaviti izložen suncu i vetru. Što kraće traje presađivanje, to je prijem bolji.
Deljenje starijih biljaka nije uvek najuredniji metod, jer su stabljike krhke. Ipak, manji buseni mogu se pažljivo razdvojiti ako imaju više jakih tačaka rasta. Delove treba odmah posaditi i zaliti. Posle presađivanja nekoliko dana je korisna zaštita od jakog sunca.
Presađene biljke u početku mogu delovati klonulo. To ne mora značiti da su propale. Ako koren ostane zdrav, novi listovi se pojavljuju nakon prilagođavanja. Najvažnije je održati umerenu vlagu i izbegavati nepotrebno đubrenje odmah posle presađivanja.
