Sadnja i razmnožavanje limunovog drveta

Uspešna sadnja limuna počinje izborom zdrave biljke, odgovarajuće posude i supstrata koji korenu obezbeđuje i vlagu i vazduh. Razmnožavanje može biti veoma zanimljivo, ali način dobijanja nove biljke snažno utiče na njenu buduću rodnost i osobine. Limun dobijen iz semena ne mora ponoviti kvalitet ploda matične biljke, dok reznice i kalemljeni primerci pouzdanije zadržavaju željene karakteristike. Strpljenje, higijena pribora i stabilna mikroklima predstavljaju osnovu svakog postupka.

Izbor sadnice, saksije i supstrata

Pri kupovini limuna treba birati biljku sa čvrstim listovima, ravnomerno razvijenom krošnjom i zdravim korenovim vratom. Listovi ne bi trebalo da imaju lepljive naslage, sitne paučinaste niti, tamne pege ili veći broj žutih zona. Važno je pregledati i naličje listova, jer se tu često skrivaju štitaste vaši i grinje. Stablo treba da bude stabilno, bez mekih, potamnelih ili napuklih delova.

Saksija mora imati više drenažnih otvora i biti samo umereno veća od postojeće korenove bale. Prevelika posuda zadržava mnogo vlažnog supstrata koji koren još ne može dovoljno brzo da isuši. To povećava rizik od truleži, naročito u hladnijim prostorijama. Kod mladih biljaka obično je dovoljna posuda čiji je prečnik nekoliko centimetara veći od prethodne.

Najbolji supstrat za sadnju je rastresit, blago kiseo i strukturno stabilan. Mešavina može da sadrži kvalitetnu zemlju za citruse, kompost, kokosova vlakna i perlit. Dodatak grubog mineralnog materijala sprečava brzo sabijanje i poboljšava protok vazduha. Teška glinovita zemlja ne koristi se samostalno, jer u saksiji ostaje predugo mokra.

Pre sadnje supstrat je korisno ravnomerno navlažiti, ali ne natopiti. Suva mešavina nakon prvog zalivanja može neravnomerno primati vodu i ostaviti vazdušne džepove oko korena. Veoma mokra zemlja se, s druge strane, lako sabija tokom punjenja saksije. Umereno vlažan materijal omogućava precizno postavljanje biljke i nežno učvršćivanje korenove bale.

Pravilna sadnja i presađivanje

Limun se iz stare saksije vadi pažljivo, bez povlačenja za stablo ili grane. Posudu je najbolje blago pritisnuti sa strane i pridržavati biljku pri samoj površini supstrata. Ako je koren čvrsto obavio balu, spoljašnji sloj se može nežno razrahliti prstima. Trule, crne ili potpuno suve korenove delove treba ukloniti čistim makazama.

Biljka se sadi na istoj dubini na kojoj je ranije rasla. Korenov vrat ne treba zatrpavati, jer stalna vlaga oko baze stabla pogoduje propadanju kore. Kalemljeno mesto mora ostati iznad površine zemlje. Preniska ili preduboka sadnja može izazvati dugotrajan stres i slabiji rast.

Supstrat se dodaje postepeno oko korenove bale i blago pritiska prstima. Snažno sabijanje nije poželjno, pošto smanjuje pore kroz koje koren dobija kiseonik. Na vrhu saksije treba ostaviti nekoliko centimetara slobodnog prostora za zalivanje. Nakon sadnje voda se dodaje polako, sve dok višak ne počne da otiče kroz dno.

Sveže presađen limun ne treba odmah izlagati najjačem suncu ili snažnom vetru. Nekoliko dana provodi na svetlom i zaštićenom mestu kako bi se koren prilagodio novom supstratu. Prihrana se ne daje odmah, naročito ako nova zemlja već sadrži početnu količinu hraniva. Biljku treba zalivati oprezno, jer oštećeni koren privremeno troši manje vode.

Razmnožavanje semenom i reznicama

Seme se vadi iz potpuno zrelog, zdravog ploda i seje dok je još sveže. Osušeno seme često sporije klija i ima nižu klijavost. Pulpa se pažljivo uklanja, jer njeni ostaci mogu podstaći razvoj plesni. Seme se postavlja u lagan, vlažan supstrat na dubinu od približno jednog do dva centimetra.

Posuda sa semenom drži se na toplom i svetlom mestu, ali bez jakog podnevnog sunca. Supstrat mora ostati ravnomerno vlažan, nikada potpuno natopljen. Providan poklopac može pomoći u održavanju vlage, ali ga treba svakodnevno kratko podizati radi provetravanja. Kada se pojave mlade biljke, poklopac se uklanja postepeno.

Limun iz semena razvija snažan koren, ali na plodove se često čeka mnogo godina. Osobine plodova mogu se razlikovati od osobina limuna iz kojeg je seme uzeto. Takve biljke zato su pogodne za ukrasni uzgoj, eksperimentisanje ili kasnije kalemljenje. Za brže i predvidljivije plodonošenje praktičniji je vegetativni način razmnožavanja.

Reznice se uzimaju sa zdravih, poluzrelih izdanaka koji nisu ni potpuno zeleni ni sasvim odrveneli. Donji listovi se uklanjaju, a preostali se mogu delimično skratiti kako bi se smanjilo isparavanje. Reznica se postavlja u sterilan, vazdušast supstrat i održava u toploj i vlažnoj mikroklimi. Ukorenjavanje može potrajati, pa je važno sprečiti truljenje preteranim zalivanjem.

Kalemljenje i nega mladih biljaka

Kalemljenje omogućava spajanje kvalitetne sorte sa podlogom koja ima snažan koren i dobru prilagodljivost. Postupak zahteva čist, veoma oštar alat i precizno poklapanje aktivnih slojeva tkiva. Mesto spoja mora biti čvrsto pričvršćeno, ali ne toliko stegnuto da se prekine protok sokova. Uspeh zavisi od sezone, vitalnosti materijala i pravilne zaštite reza.

Podloga se bira prema uslovima uzgoja, otpornosti i željenoj bujnosti budućeg stabla. Neke podloge bolje podnose niže temperature, dok druge bolje uspevaju u određenom tipu zemljišta. Za saksijski uzgoj poželjne su podloge koje ne podstiču preterano snažan rast. Pravilno odabrana podloga olakšava održavanje biljke i poboljšava njenu dugovečnost.

Mlade biljke zahtevaju mnogo svetlosti, ali se na direktno sunce navikavaju postepeno. Njihov mali korenov sistem lako se isušuje, ali je istovremeno veoma osetljiv na višak vode. Zalivanje treba obavljati čim se površinski sloj blago prosuši. Voda se dodaje nežno kako se mladi koren ne bi ogolio ili pomerio.

Prihranjivanje počinje tek kada se vidi jasan nastavak rasta i formiranje novih listova. Koristi se slabiji rastvor odgovarajućeg đubriva, jer previsoka koncentracija može spaliti nežan koren. Mlade biljke se redovno pregledaju zbog lisnih vaši, grinja i gljivičnih promena. Rana i blaga intervencija obično je uspešnija od kasnog tretiranja teško oslabljene sadnice.