Koliko svetlosti je potrebno limunovom drvetu

Limun pripada biljkama sa velikom potrebom za svetlošću, pa kvalitet osvetljenja snažno utiče na oblik krošnje, cvetanje i sazrevanje plodova. Biljka može neko vreme opstajati u polusenci, ali dugotrajan nedostatak svetla dovodi do slabljenja i gubitka listova. Istovremeno, naglo izlaganje snažnom suncu može oštetiti listove koji nisu prethodno očvrsli. Najbolji rezultat daje intenzivno, postepeno prilagođeno osvetljenje tokom cele godine.

Intenzitet i trajanje osvetljenja

Limunu je tokom aktivne vegetacije potrebno najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti, a često mu prija i duže osvetljenje. Na otvorenom najbolje uspeva na južnoj ili jugozapadnoj strani, uz zaštitu od hladnog vetra. Na izrazito vrućim lokacijama mlade biljke mogu imati koristi od blage zaštite tokom najjačeg popodnevnog sunca. Zreli i dobro prilagođeni primerci uglavnom podnose puno sunce.

U zatvorenom prostoru količina svetla brzo opada sa udaljavanjem od prozora. Mesto koje ljudskom oku deluje svetlo može biti nedovoljno za normalnu fotosintezu limuna. Saksiju zato treba postaviti što bliže čistom prozorskom staklu. Teške zavese, spoljne nadstrešnice i susedne zgrade mogu znatno umanjiti korisno osvetljenje.

Kratak zimski dan usporava rast čak i kada je limun postavljen uz najpovoljniji prozor. Ako je prostor istovremeno topao, biljka pokušava da raste uprkos slaboj svetlosti. Tada nastaju dugi, tanki i bledi izdanci sa velikim razmakom između listova. Dodatna lampa ili snižavanje temperature mogu pomoći da se uspostavi bolja ravnoteža.

Trajanje osvetljenja ne može potpuno nadoknaditi prenizak intenzitet. Slaba svetlost koja traje ceo dan nije isto što i nekoliko sati snažnog sunca. Zato obična sobna sijalica najčešće nije dovoljna za zdrav razvoj. Za dopunsko osvetljenje potrebna je lampa prilagođena biljkama i pravilno postavljena iznad krošnje.

Prilagođavanje direktnom suncu

Limun koji je prezimio u zatvorenom prostoru mora se postepeno navikavati na spoljne uslove. Prvih dana izlaže se blagom jutarnjem suncu i svetloj senci. Svakog narednog dana vreme na direktnom suncu može se produžavati. Potpuno privikavanje obično zahteva najmanje jednu do dve nedelje.

Ožegotine se prepoznaju po bledim, žućkastim ili gotovo belim površinama na listovima. Oštećena mesta kasnije postaju suva i krta. Takvo tkivo se više ne oporavlja, ali list ne treba odmah ukloniti ako veći deo ostaje zelen. Preostala zdrava površina i dalje doprinosi fotosintezi.

Orošavanje listova neposredno pre jakog sunca nije preporučljivo. Kapljice ostavljaju mineralne tragove, a pri visokim temperaturama mogu doprineti lokalnom oštećenju tkiva. Zalivanje se usmerava na supstrat, najbolje ujutru. Mokra krošnja treba da se osuši pre perioda najintenzivnijeg zračenja.

Saksija izložena suncu može se zagrejati mnogo više od okolnog vazduha. Pregrejan koren slabo usvaja vodu, pa biljka klone iako je zemlja vlažna. Tamne posude treba zaštititi svetlim omotačem ili postaviti u veću dekorativnu saksiju. Vazdušni razmak između posuda dodatno smanjuje direktno zagrevanje korena.

Znaci nedostatka svetlosti i korektivne mere

Izduženi izdanci sa retko raspoređenim listovima tipičan su znak nedostatka svetlosti. Novi listovi mogu biti veći, tanji i svetliji nego obično. Krošnja se često naginje prema prozoru i gubi pravilan oblik. Cvetanje slabi, a zametnuti plodovi mogu opadati zbog nedovoljne proizvodnje energije.

Često okretanje saksije može ujednačiti krošnju, ali ne rešava manjak svetlosti. Biljku je korisno okretati malo po malo, jer nagla promena položaja može izazvati opadanje pupoljaka. Najvažnije je približiti limun izvoru svetlosti ili obezbediti dopunsko osvetljenje. Orezivanje izduženih izdanaka ima smisla tek nakon poboljšanja uslova.

Prljavo staklo i prašnjavi listovi smanjuju količinu svetlosti koja stiže do biljnih ćelija. Prozore treba održavati čistim, a listove povremeno obrisati mekom vlažnom krpom. Ovaj postupak istovremeno olakšava pregled zbog štetočina. Sredstva za sjaj listova nisu potrebna i mogu začepiti sitne otvore na površini lista.

Kada se koristi lampa, krošnju treba ravnomerno osvetliti odozgo. Bočno svetlo može dodatno pojačati naginjanje biljke. Udaljenost se prilagođava snazi lampe i reakciji listova, uz izbegavanje pregrevanja. Dobro usklađeno veštačko osvetljenje tokom zime pomaže limunu da zadrži lišće i spremnije uđe u prolećni rast.