Uspešna sadnja i razmnožavanje baštenskog klematisa predstavljaju prvi korak ka stvaranju impresivnog vertikalnog vrta u tvojoj bašti. Ova biljka je poznata po svojoj snazi i lepoti, ali njeni početni koraci u novoj sredini moraju biti pažljivo isplanirani. Bilo da sadiš novu kupljenu sadnicu ili pokušavaš da razmnožiš postojeću, proces zahteva strpljenje i poznavanje osnova. Pravilnim pristupom osiguravaš da tvoj klematis pusti duboko korenje i postane stabilan deo tvog zelenog prostora.
Priprema lokacije i sadnja
Izbor pravog mesta u bašti je najvažnija odluka koju donosiš pre nego što uopšte uzmeš ašov u ruke. Klematis traži mesto gde će gornji delovi biljke dobijati najmanje šest sati sunčeve svetlosti svakog dana. Istovremeno, moraš voditi računa da osnova biljke i tlo oko nje budu zaštićeni od direktnog sunca. Idealna su mesta uz istočne ili zapadne zidove koji pružaju zaštitu od najjačeg popodnevnog sunca i vetra.
Kada kopaš rupu za sadnju, ona bi trebalo da bude duplo šira i dublja od saksije u kojoj je biljka bila. Na dno rupe obavezno stavi sloj drenažnog materijala ako tvoje tlo zadržava previše vode nakon jačih kiša. Dodavanje zrelog komposta ili organskog đubriva na dno rupe obezbediće biljci dobar start u prvim mesecima rasta. Zemlju koju si iskopao pomešaj sa malo treseta kako bi dobila na vazdušnosti i propustljivosti.
Postavljanje same sadnice u rupu zahteva preciznost jer klematis voli da se posadi nešto dublje nego obično. Preporučuje se da se donji deo stabljike, sa barem dva para pupoljaka, nađe ispod površine zemlje nakon sadnje. Ovo omogućava biljci da razvije snažan korenski sistem i da se brže oporavi ako gornji deo strada. Nakon što popuniš rupu zemljom, lagano je utisni rukama kako bi uklonio vazdušne džepove oko korena.
Zalivanje odmah nakon sadnje je obavezno bez obzira na to kakva je trenutna vlažnost okolnog zemljišta. Voda pomaže zemlji da se slegne i uspostavi direktan kontakt sa sitnim žilicama korenovog sistema tvoje nove biljke. Možeš dodati i tanak sloj malča oko biljke kako bi sprečio isparavanje dragocene vode u prvim danima. Prvih nekoliko nedelja redovno prati vlažnost i ne dozvoli da se zemlja potpuno isuši oko tvoje nove sadnice.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje poludrvenastim reznicama
Razmnožavanje reznicama je najčešći metod koji baštovani koriste da bi dobili nove biljke od svojih omiljenih primeraka. Najbolje vreme za uzimanje reznica je početkom leta, kada su izdanci počeli da očvršćavaju ali su još uvek savitljivi. Reznica treba da ima jedan do dva para listova i da bude dugačka oko deset do petnaest centimetara. Koristi veoma oštar i čist alat kako bi rez bio čist i bez nagnječenja tkiva biljke.
Donji par listova sa reznice treba pažljivo ukloniti kako ne bi trulili u supstratu tokom perioda ožiljavanja. Donji deo reznice možeš umočiti u hormon za ožiljavanje kako bi ubrzao proces formiranja novog korenovog sistema. Reznicu zatim pobodi u saksiju napunjenu mešavinom treseta i peska, koja dobro propušta vodu ali čuva vlagu. Važno je da listovi koji su ostali ne dodiruju površinu supstrata kako bi se sprečio razvoj plesni.
Da bi reznice uspele, potrebna im je visoka vlažnost vazduha i stabilna temperatura koja ne varira previše. Možeš prekriti saksiju providnom folijom ili plastičnom flašom kako bi napravio efekat malog staklenika u svom domu. Saksije treba držati na svetlom mestu, ali nikako na direktnom suncu koje bi moglo da „skuva“ mlade biljke. Redovno provetravanje ovog improvizovanog staklenika sprečiće prekomernu kondenzaciju i pojavu gljivičnih oboljenja na biljkama.
Prvi znaci uspeha se obično vide nakon četiri do šest nedelja kada reznice počnu da pokazuju nove listiće. To je signal da se koren razvija i da biljka polako postaje samostalna u svom novom okruženju. Postepeno navikavaj mlade biljke na spoljne uslove tako što ćeš skidati zaštitnu foliju na sve duže periode tokom dana. Tek kada biljka razvije snažan korenski sistem, spremna je za presađivanje u veće saksije ili na stalno mesto.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje položenicama kao siguran metod
Razmnožavanje položenicama je možda najjednostavniji i najsigurniji način za svakog baštovana koji želi novu biljku. Ovaj proces se zasniva na prirodnoj sposobnosti klematisa da pusti koren tamo gde stabljika dodirne vlažno tlo. Sve što treba da uradiš je da odabereš dugačku, zdravu granu koja raste blizu same površine zemlje. Ovu granu treba nežno saviti ka tlu pazeći da se ne polomi na mestu savijanja.
Na mestu gde stabljika treba da dotakne zemlju, možeš lagano zagrebati koru kako bi podstakao brže formiranje korena. Taj deo grane zatim ukopaj u mali kanal dubine par centimetara i učvrsti ga metalnom žicom u obliku slova U. Pokrij taj deo kvalitetnom zemljom i kompostom, ostavljajući vrh grane da slobodno raste iznad same površine. Redovno zalivanje ovog mesta je ključno jer se koren neće formirati ako je tlo suvo i tvrdo.
Ovaj proces traje nešto duže nego razmnožavanje reznicama, obično je potrebno cele sezone da se formira novi koren. Prednost je što nova biljka sve vreme dobija hranu od matične biljke, pa je rizik od neuspeha minimalan. Tokom godine ćeš primetiti da vrh grane počinje snažnije da raste, što je dobar znak da se koren razvija. Nemoj žuriti sa odvajanjem nove biljke dok ne budeš potpuno siguran da je ona spremna za samostalan život.
Najbolje je odvojiti novu biljku sledećeg proleća, pre nego što počne intenzivna vegetacija i krene novi ciklus rasta. Jednostavno preseci vezu sa matičnom biljkom i pažljivo iskopaj novu sadnicu sa što više njene zemlje oko korena. Odmah je presadi na željeno mesto i tretiraj je sa istom pažnjom kao bilo koju novu mladu sadnicu. Na ovaj način možeš svake godine dobiti po nekoliko novih biljaka bez ikakvog dodatnog troška.
Briga o mladim biljkama nakon sadnje
Mlade biljke klematisa traže poseban tretman u prve dve godine dok se potpuno ne adaptiraju na uslove tvoje bašte. Njihov koren je još uvek mali i ne može da crpi vodu iz dubljih slojeva zemlje tokom sušnih perioda. Zbog toga je redovno zalivanje od suštinske važnosti, naročito tokom prve letnje sezone nakon sadnje u bašti. Pazi da tlo uvek bude vlažno na dodir, ali nikada nemoj dozvoliti da voda stoji i pravi blato.
Orezivanje mladih biljaka u prvoj godini može delovati kontraproduktivno, ali je zapravo veoma korisno za njihovu budućnost. Preporučuje se da se svi novi izdanci skrate na oko trideset centimetara iznad zemlje krajem prve zime. Ovo podstiče biljku da razvije više osnovnih stabljika iz samog korena umesto da raste samo kao jedna tanka grana. Što je osnova biljke razgranatija, to će kasnije cela penjačica biti bujnija i jača u godinama koje dolaze.
Đubrenje mladih biljaka treba raditi oprezno kako se ne bi „spržio“ osetljivi mladi koren koji se još uvek formira. Koristi blaga organska đubriva ili kompost koji se polako razgrađuje i postepeno otpušta hranljive materije u tlo. Izbegavaj jaka mineralna đubriva sa visokim sadržajem azota u prvoj godini jer ona forsiraju rast lišća na štetu korena. Cilj je prvo dobiti snažan i razvijen koren, a tek onda veliku nadzemnu masu i brojne cvetove.
Zaštita od mehaničkih oštećenja je takođe važna jer su mlade stabljike klematisa tanke i veoma osetljive na dodir. Možeš postaviti malu ogradicu od žice oko baze biljke kako bi je zaštitio od kućnih ljubimaca ili nepažljivog košenja trave. Označavanje mesta gde su zasađeni mladi klematisi sprečiće da ih slučajno iskopaš tokom prolećnog uređivanja bašte. Strpljenje koje pokažeš na početku vratiće ti se višestruko kroz godine uživanja u prelepim cvetovima tvog klematisa.
