Virginijska mertenzija je višegodišnja biljka koja dobro podnosi zimu kada raste u odgovarajućem zemljištu i na stabilnom položaju. Najveća opasnost nije sam mraz, već kombinacija vlage, smenjivanja smrzavanja i otapanja, kao i zadržavanje vode oko korena. Biljka se tokom jeseni i zime nalazi u podzemnom mirovanju, pa joj nije potrebna intenzivna nega. Dobro pripremljena gredica omogućava joj da u proleće ponovo razvije snažne izdanke i cvetove.
Prirodni zimski ciklus biljke
Nakon što se nadzemni deo povuče početkom leta, virginijska mertenzija ostaje prisutna samo kroz podzemni koren. Tokom jeseni koren miruje, ali i dalje reaguje na vlagu i strukturu zemljišta. Ne vidiš biljku iznad zemlje, ali ona nije nestala. Zato mesto sadnje treba zaštititi od gaženja i nepotrebnog prekopavanja.
Zimsko mirovanje je važan deo njenog prirodnog ciklusa. Period hladnoće pomaže biljci da pravilno razvije sledeći prolećni rast. U vrtovima sa umerenim kontinentalnim zimama biljka uglavnom prezimljava bez posebnih problema. Veći izazov predstavljaju zime sa čestim otapanjem i ponovnim smrzavanjem.
Ako je zemljište dobro drenirano, koren može podneti niske temperature mnogo bolje nego što mnogi vrtlari očekuju. Suvi mraz je obično manje opasan od hladne, zasićene zemlje. Zato je jesenja priprema usmerena prvenstveno na regulaciju vlage. Debeli, nepropusni slojevi pokrivača mogu napraviti više štete nego koristi.
Dobro je označiti mesto na kojem se biljka nalazi. Kada se gredica u jesen čisti ili dopunjava drugim biljkama, lako je zaboraviti da je mertenija ispod površine. Diskretna oznaka sprečava slučajno kopanje i oštećenje korena. To je posebno korisno u vrtovima gde se sadnja često menja tokom sezone.
Još članaka na ovu temu
Jesenja priprema gredice
U jesen ukloni samo potpuno osušene i bolesne biljne ostatke. Ne treba duboko kopati zemlju oko mesta sadnje. Koren mertenije najbolje prezimljava kada je zemljište mirno i stabilno. Preterano prekopavanje može poremetiti njegov položaj i otvoriti prostor za nakupljanje vode.
Tanak sloj lisnjače ili zrelog komposta može biti koristan kao prirodna zaštita. On smanjuje temperaturne oscilacije i postepeno poboljšava zemljište. Pokrivač treba da bude rastresit, kako bi vazduh mogao da prolazi kroz njega. Previše sabijen materijal može zadržavati vlagu i podstaći truljenje.
Ako je vrt izložen jakim zimskim vetrovima, malč dodatno štiti površinski sloj zemlje od isušivanja. Iako je koren pod zemljom, velika temperaturna kolebanja mogu uticati na njegovu stabilnost. Organski pokrivač ublažava te promene. U proleće ga možeš lagano razgrnuti kada se pojave prvi izdanci.
Jesen nije dobro vreme za obilnu prihranu mineralnim đubrivima. Biljka tada ne razvija aktivan nadzemni rast i ne može efikasno koristiti veliku količinu hraniva. Umesto toga, fokusiraj se na poboljšanje strukture zemljišta. Organska materija deluje sporije, ali je dugoročno sigurnija.
Još članaka na ovu temu
Prezimljavanje biljaka u saksijama
Biljke uzgajane u saksijama zahtevaju više zaštite nego one posađene u vrtu. Koren u posudi je izloženiji mrazu jer nema izolaciju okolnog zemljišta. Posebno su problematične male i plitke saksije. One se brzo smrzavaju i naglo zagrevaju tokom zimskih otapanja.
Najbolje je saksiju postaviti uz zaštićen zid, na mesto gde nije izložena jakom vetru. Možeš je obložiti slojem kartona, jute ili drugog izolacionog materijala. Takođe je korisno podići saksiju malo iznad poda da voda može slobodno da otiče. Posuda nikada ne sme stajati u tacni punoj vode tokom zime.
Ako imaš mogućnost, saksiju možeš delimično ukopati u zemlju. Tlo tada deluje kao prirodna izolacija i smanjuje temperaturne oscilacije. Površinu supstrata prekrij tankim slojem lisnjače. Važno je da posuda i dalje ima otvor za odvod viška vode.
Tokom zime povremeno proveri vlažnost supstrata. Ne sme biti potpuno suv mesecima, ali ne treba ni da bude mokar. Ako je zima veoma suva i bez snega, možeš dodati malu količinu vode tokom toplijeg dana. Zalivanje treba biti umereno i usmereno samo na supstrat.
Prolećno buđenje nakon zime
Krajem zime i početkom proleća počni da pratiš mesto na kojem je biljka posađena. Prvi izdanci mogu se pojaviti veoma rano, posebno nakon nekoliko toplijih dana. Tada treba pažljivo razgrnuti debeli sloj malča ako je ostao preko zone rasta. Mladi izdanci lakše prolaze kroz lagan pokrivač nego kroz zbijen sloj vlažnog materijala.
Kasni mrazevi mogu ponekad oštetiti mlade listove, ali koren obično ostaje zdrav. Ako se očekuje jak mraz nakon što su izdanci izbili, možeš ih privremeno zaštititi laganim pokrivačem. Zaštitu ukloni čim se temperatura podigne. Biljci je potrebna svetlost i dobra cirkulacija vazduha čim opasnost prođe.
U proleće proveri da li se voda zadržava na mestu sadnje. Topljenje snega i obilne kiše mogu otkriti problem sa drenažom koji nije bio vidljiv tokom leta. Ako voda dugo ostaje na površini, razmisli o poboljšanju zemljišta kada se biljka povuče. Ne treba kopati direktno oko mladih izdanaka.
Kada biljka počne aktivno da raste, možeš dodati tanak sloj komposta oko nje. To pomaže zemljištu da zadrži vlagu i obezbeđuje blagu prihranu za novu sezonu. Ne zatrpavaj osnovu stabljika i ne koristi previše jak materijal. Nakon zime biljci najviše odgovara stabilna, nežna nega bez naglih promena.
