Iako se orezivanje češće vezuje za voćarstvo, u uzgoju kelerabe postoje specifične tehnike uklanjanja listova i proređivanja biljaka koje značajno utiču na krajnji rezultat. Ove mere su usmerene ka poboljšanju ventilacije, usmeravanju energije u zadebljalo stablo i prevenciji širenja bolesti. Pravilno izvedeni zahvati mogu napraviti veliku razliku između prosečnog i vrhunskog prinosa, naročito u intenzivnom povrtarstvu. U narednim poglavljima objasnićemo kada i kako intervenisati na biljkama radi postizanja najboljih rezultata.
Tehnika uklanjanja donjih listova
Uklanjanje donjih listova kelerabe je postupak koji se sprovodi u fazi kada stablo počne vidno da deblja. Ovi listovi, koji su najbliži zemlji, često prvi postaju žuti, gube funkciju i mogu postati leglo zaraze. Njihovim uklanjanjem poboljšava se cirkulacija vazduha oko same osnove stabla, što je ključno za sprečavanje truljenja. Takođe, čistiji prostor oko stabla omogućava sunčevim zracima da direktno dopru do njega, što kod nekih sorti podstiče bolju obojenost.
Prilikom uklanjanja listova, važno je koristiti oštar alat ili pažljivo lomljenje rukom kako se ne bi oštetila kora zadebljalog stabla. Rez treba da bude čist i što bliže stabljici, ali bez zarezivanja u meso ploda. Preporučuje se uklanjanje ne više od dva do tri lista odjednom kako biljka ne bi doživela preveliki stres. Postupak se obavlja po suvom vremenu, najbolje ujutru, kako bi rana mogla brzo da zaraste pre noćne rose.
Donji listovi koji su oštećeni od insekata ili pokazuju znake bolesti moraju se odmah ukloniti bez obzira na fazu rasta. Na taj način sprečavate prelazak patogena na mlađe, zdrave listove i smanjujete potrebu za hemijskom zaštitom. Higijena je ovde na prvom mestu, pa uklonjene listove treba odmah izneti iz bašte i pravilno odložiti. Redovnim pregledom i orezivanjem održavate biljku u top formi tokom celog vegetacionog perioda.
Važno je napomenuti da ne treba preterivati sa orezivanjem jer su listovi „fabrika“ hrane za biljku. Preveliko smanjenje lisne mase može dovesti do zastoja u rastu stabla jer biljka nema dovoljno energije za fotosintezu. Pravilo je da uvek ostane dovoljno zdravih i zelenih listova (obično 5-7 funkcionalnih listova po biljci) koji će omogućiti normalan razvoj. Orezivanje je fina hirurgija baštovanstva koja zahteva osećaj za meru.
Još članaka na ovu temu
Proređivanje biljaka za optimalan prostor
Proređivanje je neophodna mera ukoliko se keleraba uzgaja direktnom setvom semena u zemlju. Često se desi da iz semena nikne više biljaka nego što je planirano, što stvara preveliku konkurenciju za vodu, hranu i svetlost. Ako ostavite biljke preblizu, nijedna neće uspeti da razvije krupno i sočno stablo. Idealno vreme za proređivanje je kada biljke razviju dva do tri stalna lista i dostignu visinu od oko pet centimetara.
Postupak proređivanja podrazumeva ostavljanje najjačih i najzdravijih primeraka na preporučenom razmaku od 25 do 30 centimetara. Slabije, izdužene ili oštećene biljke se pažljivo uklanjaju izvlačenjem iz zemlje ili sečenjem u nivou podloge. Sečenje je nekada sigurnije jer se njime ne remeti korenov sistem preostalih biljaka u blizini. Izvađene mlade biljke, ako su cele, mogu se iskoristiti kao rasad za popunjavanje praznih mesta u drugim redovima.
Nakon proređivanja, preostale biljke mogu delovati pomalo nestabilno jer im je oduzeta podrška suseda. Zbog toga je poželjno obaviti blago nagrtanje zemlje oko baze stabla i odmah izvršiti zalivanje kako bi se zemlja slegla. Ova mera će pomoći korenu da se stabilizuje i nastavi sa brzim rastom u novostečenom prostoru. Rezultat proređivanja biće ujednačen usev gde svaka biljka ima maksimalne uslove za razvoj svog punog potencijala.
Mnogi početnici oklevaju sa proređivanjem jer im je žao da bace mlade biljke, ali to je velika greška. Nedostatak prostora je najčešći uzrok drvenjenja i sitnih plodova kod kelerabe. Gledajte na proređivanje kao na investiciju u kvalitet buduće berbe, a ne kao na gubitak. Kvalitetan plod zahteva „životni prostor“ i slobodu da se širi u svim pravcima bez ometanja.
Kontrola rasta i preventivno skraćivanje
U određenim situacijama, preventivno skraćivanje listova može se raditi i kod rasada pre same sadnje na stalno mesto. Ako je rasad postao previše bujan ili „prerastao“ saksije, skraćivanje listova za trećinu može smanjiti transpiraciju i olakšati primanje biljke. Ovo pomaže biljci da usmeri energiju na razvoj korena umesto na održavanje velike lisne mase odmah nakon šoka presađivanja. Ipak, ova mera se primenjuje samo u izuzetnim slučajevima kada je rasad lošeg kvaliteta ili je predugo stajao u kontejneru.
Tokom vegetacije, ako primetite da keleraba „beži“ u visinu umesto da deblja, to može biti znak viška azota ili manjka svetlosti. U tom slučaju, orezivanje bočnih listova neće mnogo pomoći ako se ne otkloni primarni uzrok. Međutim, pažljivo uklanjanje par najkrupnijih listova može donekle usporiti bujanje lisne mase i stimulisati biljku da se fokusira na stablo. Ovo je napredna tehnika koja zahteva pažljivo posmatranje reakcije biljke.
Nakon berbe glavnog stabla, neke sorte kelerabe mogu iz pazuha listova razviti male bočne izdanke. Ako želite da pokušate sa „drugom žetvom“, ovi izdanci se mogu ostaviti, ali im je potrebno orezivanje kako bi se energija usmerila na jedan ili dva najjača. Iako ovi plodovi nikada neće dostići veličinu primarnog stabla, mogu biti zanimljiv dodatak kuhinji u kasnoj sezoni. Većina komercijalnih proizvođača ovo ne praktikuje, ali u amaterskim baštama može biti zabavan eksperiment.
Na kraju, treba pomenuti da se orezivanje nikada ne vrši ako je biljka pod ekstremnim stresom od suše ili visokih temperatura. Svaka rana na biljci je dodatni gubitak vode koji u takvim uslovima može biti koban. Intervencije planirajte u periodima stabilnog vremena kada biljka ima dovoljno resursa za brz oporavak. Pravilno orezivanje i proređivanje su znak da baštovan razume biologiju kelerabe i aktivno učestvuje u stvaranju idealnih uslova za njen rast.
