Prezimljavanje limunovog drveta bez gubitka listova

Prezimljavanje je jedan od najosetljivijih delova uzgoja limuna u područjima sa hladnim zimama. Biljka ne podnosi dugotrajan mraz, ali joj ni veoma topla i tamna soba ne pruža dobre uslove. Najstabilnije rezultate daje svetao, prohladan prostor u kojem su temperatura, zalivanje i vlažnost međusobno usklađeni. Pravilna priprema počinje još tokom jeseni, pre prvih ozbiljnih zahlađenja.

Priprema biljke pre unošenja

Limun se ne unosi tek kada se pojavi mraz, već pre nego što noćne temperature postanu opasno niske. Kratko izlaganje svežijem vazduhu može pomoći postepenom usporavanju rasta, ali temperatura ne sme pasti do tačke oštećenja. Mlade biljke, sveži izdanci i koren u saksiji osetljiviji su od zrelog drveta. Vremensku prognozu zato treba pratiti tokom cele jeseni.

Pre unošenja krošnja se detaljno pregleda zbog štitastih vaši, grinja i drugih štetočina. Listovi se mogu oprati blagim mlazom vode, a vidljive kolonije ukloniti. Podmetač i spoljašnja površina saksije takođe se čiste. Unošenje napadnute biljke u topao prostor često dovodi do brzog umnožavanja štetočina.

Suve, polomljene i obolele grančice mogu se ukloniti, ali jaka rezidba pred zimu nije poželjna. Veliki rezovi i snažno skraćivanje mogu podstaći nežan novi rast ako je prostor topao. Taj rast se razvija pri nedovoljnoj svetlosti i ostaje slab. Ozbiljnije oblikovanje krošnje bolje je ostaviti za kraj zime ili rano proleće.

Prihrana se smanjuje nekoliko nedelja pre planiranog zimovanja. Posebno se ograničava azot, koji produžava vegetativni rast i ometa sazrevanje izdanaka. Zalivanje se takođe prilagođava nižim temperaturama i sporijem sušenju zemlje. Cilj je da biljka uđe u zimu stabilna, bez previše mekog tkiva i bez natopljenog supstrata.

Svetlost i temperatura zimskog prostora

Najpovoljniji prostor za zimovanje je veoma svetao i prohladan. Temperatura između približno 5 i 12 stepeni često omogućava usporeno mirovanje bez ozbiljnog iscrpljivanja. Što je prostor topliji, biljci je potrebno više svetlosti. U toploj sobi sa slabim osvetljenjem limun troši rezerve, izdužuje izdanke i odbacuje lišće.

Prozor okrenut prema jugu ili jugozapadu obično pruža najbolje prirodno osvetljenje. Listovi ne treba da dodiruju hladno staklo, jer se na mestu kontakta mogu oštetiti. Saksija se ne postavlja direktno na leden pod, naročito ako je keramička. Izolaciona podloga štiti koren od jakog hlađenja.

Ako prirodna svetlost nije dovoljna, može se koristiti odgovarajuća lampa za biljke. Izvor svetlosti postavlja se na udaljenost koja obezbeđuje dobar intenzitet bez pregrevanja listova. Osvetljenje treba da traje dovoljno dugo da nadoknadi kratak zimski dan. Slaba ukrasna rasveta obično nema dovoljan intenzitet za fiziološke potrebe limuna.

Prostor treba redovno provetravati, ali bez direktnog hladnog promajnog udara. Naglo strujanje ledenog vazduha može oštetiti listove i mlade grančice. Biljku je tokom provetravanja korisno udaljiti od otvorenog prozora. Stabilna temperatura je važnija od povremenog snažnog zagrevanja.

Zalivanje i vlažnost tokom zime

U hladnom prostoru limun troši malo vode, pa supstrat ostaje vlažan znatno duže nego leti. Zalivanje se obavlja tek kada se gornji sloj dovoljno prosuši. Količina treba da bude takva da navlaži korenovu zonu, ali bez zadržavanja vode u podmetaču. Često zalivanje malim količinama stvara stalno vlažnu površinu i povećava rizik od truleži.

U toplom stanu zemlja se može sušiti brže, ali to ne znači da biljku treba zalivati svakodnevno. Visoka temperatura podstiče isparavanje iz listova, dok koren u hladnoj saksiji može ostati manje aktivan. Zato se proveravaju i dubina vlažnosti i temperatura supstrata. Voda treba da bude odstajala i približno iste temperature kao prostorija.

Vazduh uz radijator često je izrazito suv. Takvi uslovi pogoduju grinjama i sušenju rubova listova. Saksija se udaljava od neposrednog izvora toplote, a vlažnost se može povećati posudom sa vodom ili ovlaživačem vazduha. Orošavanje se primenjuje samo kada je temperatura dovoljno visoka da se krošnja brzo osuši.

Prihranjivanje se tokom hladnog zimovanja uglavnom obustavlja. Biljka koja ne raste aktivno ne može efikasno da koristi dodatna hraniva. Soli se tada nakupljaju u supstratu i mogu oštetiti koren. U toplom prostoru sa dodatnim osvetljenjem može biti potrebna vrlo blaga prihrana, ali samo ako limun zaista formira zdrave nove listove.

Iznošenje biljke u proleće

Limun se ne iznosi napolje čim se pojavi prvi topao dan. Noćne temperature moraju postati stabilne, bez opasnosti od kasnog mraza. Prvo se biljka iznosi tokom najtoplijeg dela dana, a noću vraća u zaštićen prostor. Ovakvo postepeno privikavanje smanjuje temperaturni šok.

Listovi nastali u zatvorenom prostoru veoma su osetljivi na jako sunce. Prvih dana limun treba držati u svetloj senci ili pod blagim jutarnjim suncem. Izlaganje se povećava tokom jedne do dve nedelje. Naglo postavljanje na podnevno sunce može izazvati velike svetle ožegotine.

Zalivanje se povećava u skladu sa rastom temperature i pojavom novih izdanaka. Prihrana se ne započinje punom dozom odmah nakon iznošenja. Najpre se proverava da li je biljka nastavila aktivan rast i da li je koren zdrav. Slabija početna prihrana pomaže postepenom povratku u vegetaciju.

Proleće je pogodan trenutak za procenu potrebe za presađivanjem. Ako je koren potpuno ispunio saksiju, voda veoma brzo prolazi ili biljka postaje nestabilna, bira se nešto veća posuda. Istovremeno se uklanjaju suve grane nastale tokom zime. Pažljiv prelaz iz zimskog mirovanja u aktivan rast presudan je za cvetanje i razvoj plodova.