Bolesti i štetočine harlekinskog cveta

Harlekinski cvet najčešće oboleva kada se gaji u previše vlažnom, zbijenom zemljištu ili na mestu sa slabim strujanjem vazduha. Zdrava biljka na sunčanom i propusnom položaju relativno dobro odoleva većini problema. Redovno posmatranje listova, pupoljaka i zone oko kormova omogućava da se prve promene uoče pre nego što zahvate ceo zasad. Najefikasnija zaštita zasniva se na prevenciji, pravilnoj nezi i brzom uklanjanju obolelih delova.

Trulež kormova i korena

Trulež kormova predstavlja jedan od najopasnijih problema. Najčešće nastaje kada se kormovi dugo nalaze u hladnoj i natopljenoj zemlji. Zaraženi primerci postaju mekani, tamni i često imaju neprijatan miris. Izdanci iz takvih kormova ne niču ili se ubrzo nakon nicanja suše.

Prevencija počinje izborom zdravog sadnog materijala. Kormove treba saditi samo u propusnu podlogu i izbegavati mesta na kojima se posle kiše formiraju bare. Zalivanje se obavlja tek kada se površinski sloj delimično prosuši. U teškom zemljištu korisno je napraviti izdignutu leju ili saditi u posude.

Ako se u grupi pojavi biljka koja naglo vene uprkos vlažnom zemljištu, treba pregledati njen podzemni deo. Oboleli korm se uklanja zajedno sa manjom količinom okolne zemlje. Ne treba ga stavljati u kompost ako postoje jasni znaci truleži. Alat korišćen za vađenje mora se očistiti pre rada sa zdravim biljkama.

Kormovi koji se čuvaju preko zime takođe mogu istruliti. Problem nastaje kada se skladište pre nego što se potpuno prosuše ili kada je prostor suviše vlažan. Tokom čuvanja treba ih povremeno pregledati i izdvojiti svaki omekšali primerak. Dobra ventilacija je važnija od potpunog zatvaranja sadnog materijala.

Gljivične promene na listovima i cvetovima

Na listovima se mogu pojaviti okrugle ili nepravilne smeđe pege. One se češće razvijaju tokom dugih kišnih perioda ili kada se biljke zalivaju preko lišća. Pege se mogu širiti, spajati i dovesti do prevremenog sušenja delova lista. Gusta sadnja dodatno usporava sušenje biljne površine.

Siva plesan može zahvatiti precvetale cvetove, pupoljke i oštećene stabljike. Prepoznaje se po mekom, vodenastom tkivu i sivoj praškastoj prevlaci. Najbrže se širi pri visokoj vlažnosti i umereno hladnom vremenu. Odumrle cvetove zato treba redovno uklanjati.

Zaražene listove treba odseći čistim makazama. Ne treba uklanjati više zdravog lišća nego što je neophodno, jer je biljci ono potrebno za obnavljanje korma. Odsečeni materijal se iznosi iz zasada i ne ostavlja na površini zemlje. Nakon rada makaze treba očistiti i osušiti.

Hemijska zaštita nije uvek potrebna ako je problem primećen rano. Poboljšanje provetravanja, smanjenje kvašenja listova i uklanjanje obolelog tkiva često zaustavljaju blažu infekciju. Kod jačeg napada može se koristiti sredstvo namenjeno ukrasnim biljkama, u skladu sa važećim uputstvom. Tretiranje ne može nadoknaditi lošu drenažu ili stalno prekomerno zalivanje.

Virusna oboljenja i poremećaji u rastu

Virusne infekcije mogu izazvati šarene pruge, nepravilne svetle mrlje i deformaciju listova. Cvetovi mogu biti sitniji, izobličeni ili neujednačeno obojeni. Takvi simptomi ponekad liče na nedostatak hranljivih materija, ali se ne povlače nakon prihrane. Zaražena biljka često iz godine u godinu postaje slabija.

Virusi se mogu preneti zaraženim sadnim materijalom i insektima koji sisaju biljne sokove. Zbog toga je važno kupovati zdrave kormove i kontrolisati lisne vaši. Alat kojim se seku sumnjive biljke ne treba odmah koristiti na zdravim primercima. Čistoća pribora smanjuje mogućnost mehaničkog prenosa.

Za virusna oboljenja ne postoji tretman koji vraća biljku u zdravo stanje. Jako sumnjive primerke treba ukloniti zajedno sa kormom. Ostavljen zaraženi korm može postati izvor problema za narednu sezonu. Posebno je važno izdvojiti ga ako se u blizini gaje druge lukovičaste i kormaste vrste.

Nisu sve promene boje posledica virusa. Bledi listovi mogu ukazivati na previše vode, loš koren ili nedostatak dostupnog gvožđa. Smeđi vrhovi često nastaju usled suše, previše đubriva ili nakupljenih soli u supstratu. Pre donošenja zaključka treba razmotriti način nege i uslove u kojima biljka raste.

Lisne vaši, tripsi i grinje

Lisne vaši se najčešće skupljaju na mladim izdancima i pupoljcima. Sišu biljne sokove, usporavaju rast i ostavljaju lepljivu mednu rosu. Na toj lepljivoj površini kasnije se mogu razviti tamne gljivice. Manje kolonije moguće je ukloniti blagim mlazom vode ili ručno.

Tripsi su sitni insekti koji oštećuju cvetove i listove. Njihovo prisustvo često se prepoznaje po srebrnastim prugama, sitnim tamnim tačkama i deformisanim laticama. Posebno su aktivni tokom toplog i suvog vremena. Zbog male veličine često ostaju neprimećeni dok šteta ne postane izražena.

Paukove grinje se takođe pojavljuju u toplim i suvim uslovima. Na listovima najpre nastaju sitne svetle tačke, a kasnije se može videti fina mrežica. Jako napadnuti listovi postaju bronzani i suše se. Redovna kontrola naličja listova omogućava rano otkrivanje.

Biljke sa jačim napadom treba odvojiti od drugih saksijskih vrsta. Mogu se primeniti odgovarajući preparati namenjeni suzbijanju konkretne grupe štetočina. Tretman se često mora ponoviti jer jaja ili skriveni razvojni stadijumi mogu preživeti prvu primenu. Istovremeno treba ukloniti veoma oštećene delove i poboljšati opšte uslove gajenja.

Puževi, zemljišne štetočine i oštećenja kormova

Puževi mogu izgristi mlade listove neposredno nakon nicanja. Oštećenja imaju nepravilne ivice, a na zemlji ili listovima često ostaje trag sluzi. Najaktivniji su noću i tokom vlažnog vremena. Mlade biljke u senovitom i zakorovljenom delu vrta posebno su ugrožene.

Skloništa poput dasaka, guste trave i nagomilanog biljnog otpada treba ukloniti iz neposredne blizine. Puževi se mogu sakupljati u večernjim ili ranim jutarnjim satima. Zaštitne barijere i registrovana sredstva koriste se pažljivo, naročito u vrtovima koje posećuju kućni ljubimci. Suva i čista površina oko biljaka otežava kretanje puževa.

Kormove mogu oštetiti glodari ili larve koje žive u zemljištu. Biljke tada slabo niču, iznenada venu ili se lako izvlače jer je podzemni deo izgrizen. Pri vađenju se vide šupljine, rupice ili nepravilno oštećena površina. Problem je češći na zapuštenim parcelama i mestima sa mnogo organskog otpada.

U područjima sa čestim napadima glodara kormovi se mogu saditi u zaštitne korpe od čvrste mreže. Korpa mora imati dovoljno prostora da koren i mladi kormovi mogu normalno da se razvijaju. Zemljište se održava čistim, a ostaci hrane ne ostavljaju u blizini zasada. Kombinovanje fizičke zaštite i uredne okoline daje pouzdanije rezultate od povremenih intervencija.