Sadnja i razmnožavanje harlekinskog cveta

Sadnja harlekinskog cveta nije komplikovana, ali uspeh u velikoj meri zavisi od kvaliteta kormova, propusnosti zemljišta i pravilno izabranog termina. Biljka se najlakše razmnožava odvajanjem mladih kormova koji nastaju uz matični podzemni organ. Moguće je i razmnožavanje semenom, mada je taj postupak sporiji i ne garantuje da će potomstvo potpuno zadržati osobine odabrane sorte. Pažljivo sprovedena sadnja daje ujednačene izdanke i omogućava da grupa biljaka procveta gotovo istovremeno.

Izbor i priprema sadnog materijala

Kvalitetni kormovi treba da budu čvrsti, suvi na površini i bez vidljivih tragova truleži. Sitna površinska oštećenja nisu uvek ozbiljan problem, ali mekana mesta i tamne udubljene pege ukazuju na propadanje. Ne treba saditi primerke sa plesnivim naslagama ili neprijatnim mirisom. Veći i dobro sazreli kormovi obično cvetaju obilnije već u prvoj sezoni.

Pre sadnje kormove je korisno sortirati prema veličini. Krupniji primerci mogu se postaviti u središnji ili zadnji deo grupe, dok se sitniji sade uz ivicu. Tako se dobija skladniji izgled zasada i izbegava da slabije biljke budu zasenjene. Veoma sitni mladi kormovi ponekad prve godine razviju samo listove.

Sadni materijal koji je tokom zime čuvan u suvom prostoru treba još jednom pregledati neposredno pre sadnje. Suva spoljna opna može se ostaviti ako nije plesniva i ne odvaja se u vlažnim slojevima. Kormove ne treba dugo potapati u vodi jer mogu upiti previše vlage. Ako su izrazito smežurani, dovoljno je da se pre sadnje nekoliko sati drže u blago vlažnom, ali ne mokrom materijalu.

Alat, posude i radna površina treba da budu čisti. Prenošenje gljivičnih spora sa zaraženih kormova na zdrave moguće je preko zemlje, noža ili rukavica. Sumnjive primerke treba izdvojiti, a ne saditi zajedno sa zdravim materijalom. Ova jednostavna mera značajno smanjuje rizik od širenja truleži u celom zasadu.

Termin, dubina i razmak sadnje

U područjima sa hladnim zimama kormovi se sade u proleće, nakon što prođe opasnost od jačeg mraza. Zemljište treba da bude prosušeno i dovoljno zagrejano da ne ostaje lepljivo nakon obrade. Prerana sadnja u hladnu, mokru zemlju usporava nicanje i povećava mogućnost truljenja. Saksije se mogu zasaditi nešto ranije i držati u svetlom prostoru zaštićenom od smrzavanja.

U veoma blagim klimatskim uslovima moguća je jesenja sadnja. Tada biljka koristi zimske padavine za razvoj korena i listova, a cveta tokom proleća. Takav način gajenja odgovara njenom prirodnom ciklusu, ali nije pogodan za krajeve sa dugotrajnim mrazevima. Neophodno je proceniti lokalne uslove, a ne oslanjati se samo na kalendarski datum.

Kormovi se najčešće sade na dubinu od približno pet do osam centimetara. U lakom i peskovitom zemljištu mogu se postaviti nešto dublje, dok se u težoj zemlji sade pliće. Šiljatiji deo korma treba okrenuti nagore, a ravniju osnovu nadole. Ako položaj nije jasno vidljiv, korm se može položiti bočno jer će izdanak sam pronaći put ka površini.

Razmak između kormova može iznositi približno pet do deset centimetara, zavisno od željenog efekta. Gušća sadnja daje bogatu cvetnu masu, ali zahteva dobru cirkulaciju vazduha i pažljivije zalivanje. Ređa sadnja ostavlja više prostora za razvoj mladih bočnih kormova. U saksiji se mogu saditi nešto gušće, pod uslovom da posuda ima dovoljno zapremine i odličnu drenažu.

Razmnožavanje odvajanjem mladih kormova

Tokom vegetacije uz matični korm nastaju manji bočni kormovi. Najlakše ih je odvojiti nakon što se lišće osuši i biljka pređe u mirovanje. Prilikom vađenja treba raditi pažljivo kako se sitni podzemni organi ne bi izgubili u zemlji. Zemlja se lagano otrese, a povezani kormovi razdvoje prstima ili čistim nožem.

Mlade kormove nije potrebno odvajati svake godine. Ako grupa dobro cveta i nije prenatrpana, može se ostaviti nekoliko sezona bez uznemiravanja. Odvajanje postaje korisno kada izdanci postanu pregusti, cvetovi sitniji ili se središte grupe proredi. Tada se podmlađivanjem obnavlja prostor i smanjuje konkurencija za vodu i hranljive materije.

Najkrupniji odvojeni kormovi često mogu cvetati već naredne sezone. Sitnijim primercima obično je potrebno više vremena da dostignu dovoljnu veličinu. Njih treba gajiti u rastresitom supstratu i redovno negovati čak i ako ne formiraju pupoljke. Svaka sezona zdravog rasta omogućava im da nakupe dodatne rezerve.

Mesta preseka treba ostaviti da se kratko prosuše pre skladištenja ili sadnje. Vlažno i sveže oštećeno tkivo lakše napadaju gljivice i bakterije. Kormovi se čuvaju odvojeno prema veličini kako bi se sledeće sezone pravilno rasporedili. Dobro obeležavanje je posebno korisno kada se gaji više boja ili sorti.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Seme se može prikupiti iz zrelih čaura koje nastaju nakon oprašivanja cvetova. Čaure treba ostaviti na biljci dok ne postanu suve, ali ih treba sakupiti pre nego što se potpuno otvore i prospu sadržaj. Seme mora biti dobro osušeno pre čuvanja. Drži se na hladnom, suvom i tamnom mestu do termina setve.

Setva se obavlja u plitke posude ispunjene finim, propusnim supstratom. Seme se raspoređuje po površini i prekriva veoma tankim slojem zemlje ili peska. Supstrat se vlaži raspršivačem kako se semenke ne bi pomerile. Posuda se drži na svetlom mestu bez jakog podnevnog sunca.

Klijanje zahteva ujednačenu vlagu i umerenu temperaturu. Supstrat ne sme da se osuši do dubine na kojoj se nalazi seme, ali ne sme ni da bude natopljen. Kada se pojave mlade biljke, poklopac ili zaštitna folija postepeno se uklanjaju radi boljeg provetravanja. Pregusti ponici se pažljivo presađuju tek kada dovoljno ojačaju.

Biljke dobijene iz semena obično ne cvetaju u prvoj godini. Najpre moraju formirati mali korm i nakupiti dovoljno rezervi. Cvetanje se može očekivati nakon dve ili više sezona, u zavisnosti od uslova gajenja. Ovaj način razmnožavanja je spor, ali pruža mogućnost dobijanja zanimljivih novih kombinacija boja.