Zalivanje i đubrenje okrugloglavog ukrasnog luka

Okrugloglavi ukrasni luk najbolje napreduje kada se voda i hraniva dodaju u skladu sa njegovim prirodnim razvojnim ciklusom. Biljka traži umerenu vlagu tokom rasta, ali izrazito slabo podnosi dugotrajno natopljeno zemljište. Prihranjivanje treba da podrži stvaranje korena, cvetnih stabljika i novih lukovica, a ne preterano bujanje listova. Pažljivo posmatranje tla i biljke pouzdanije je od zalivanja prema unapred utvrđenom rasporedu.

Potrebe za vodom kroz godišnja doba

Tokom jeseni posađene lukovice koriste prirodnu vlagu za razvoj korena. Ako su padavine redovne, dodatno zalivanje nije potrebno. U dugom sušnom periodu zemljište se može jednom umereno navlažiti. Cilj je podstaći ukorenjavanje bez stvaranja hladne i zasićene podloge.

Zimi biljka miruje i troši veoma malo vode. Najveća opasnost u tom periodu nije suša, već zadržavanje vlage oko lukovice. Sneg uglavnom ne predstavlja problem ako se voda nakon otapanja brzo odvodi. Na slabo dreniranim mestima zimska vlaga može izazvati propadanje pre pojave izdanaka.

U proleće se sa porastom temperature ubrzava razvoj korena i listova. Tada je ravnomerna vlažnost najvažnija, naročito na peskovitim zemljištima. Biljku treba zaliti kada se gornji sloj tla prosuši nekoliko centimetara. Pre svakog zalivanja korisno je proveriti stvarno stanje zemlje prstom ili uskom lopaticom.

Posle cvetanja i sušenja listova potrebe za vodom naglo opadaju. Lukovica ulazi u fazu mirovanja i najbolje se čuva u relativno suvom zemljištu. Letnje zalivanje susednih biljaka ne bi smelo stalno da natapa zonu lukovica. U mešovitoj leji treba birati partnere sa sličnim zahtevima prema vlazi.

Pravilna tehnika zalivanja

Voda se usmerava direktno na zemljište, a ne preko cvetova i listova. Zalivanje u osnovi biljke smanjuje nepotrebno vlaženje nadzemnih delova. Vlažne cvasti se teže suše i mogu izgubiti uredan izgled. Zalivanje pri tlu ujedno smanjuje rasipanje vode isparavanjem.

Najbolje vreme za zalivanje je rano jutro. Zemljište tada može postepeno da upije vlagu pre najtoplijeg dela dana. Večernje zalivanje je prihvatljivo tokom vrućine, ali površina ne bi trebalo da ostane mokra čitavu noć. U hladnijim periodima jutarnje zalivanje je sigurniji izbor.

Jedno dublje zalivanje korisnije je od čestog površinskog kvašenja. Voda treba da dopre do zone u kojoj se razvija većina korena. Plitko zalivanje podstiče koren da ostane blizu površine i postane osetljiviji na sušu. Između dva zalivanja zemlja treba delimično da se prosuši.

Snažan mlaz može isprati zemlju i ogoliti gornji deo lukovice. Zato je bolje koristiti kanticu sa ružom, crevo sa blagim raspršivačem ili sistem kap po kap. Kapljači ne smeju biti postavljeni neposredno iznad svake lukovice tokom perioda mirovanja. Sistem treba prilagođavati fazi rasta, a ne koristiti istu količinu vode cele godine.

Prepoznavanje viška i nedostatka vode

Nedostatak vode tokom aktivnog rasta najpre se primećuje po usporenom izduživanju listova. Vrhovi mogu postati suvi, a cvetne stabljike niže nego obično. Zemlja se odvaja od ivica sadne posude ili postaje veoma tvrda. Pravovremeno duboko zalivanje obično brzo stabilizuje biljku.

Dugotrajna suša u fazi formiranja pupoljaka može smanjiti broj otvorenih cvetova. Cvast tada ostaje sitnija i kraće zadržava dekorativan izgled. Biljka ipak bolje podnosi kratku sušu nego stalnu vlagu. Zbog toga ne treba reagovati preobilnim zalivanjem nakon svakog toplog dana.

Višak vode često izaziva žućenje listova pre uobičajenog vremena. Baza biljke može omekšati, a izdanci se lako izvlače iz zemlje. Neprijatan miris tla ukazuje na nedostatak kiseonika i raspadanje organske materije. U takvoj situaciji zalivanje se odmah obustavlja i proverava drenaža.

Propadanje lukovice nije uvek vidljivo sa površine. Biljka može kratko vreme izgledati normalno zahvaljujući rezervama u tkivu. Ako se rast naglo zaustavi uprkos vlažnoj zemlji, koren verovatno ne funkcioniše pravilno. Iskopavanje jedne sumnjive biljke može pomoći u proceni stanja celog zasada.

Osnovna pravila đubrenja

U dobroj baštenskoj zemlji okrugloglavi ukrasni luk traži malo dodatnih hraniva. Tanak sloj zrelog komposta početkom proleća obično je dovoljan za stabilan rast. Kompost treba ravnomerno rasporediti između biljaka. Debele naslage oko izdanaka mogu zadržavati previše vlage.

Na siromašnom tlu može se koristiti granulirano đubrivo sporog oslobađanja. Prednost imaju proizvodi namenjeni lukovičastim ili cvetnim biljkama. Doza treba da bude umerena i usklađena sa uputstvom proizvođača. Prekomerna prihrana ne može nadoknaditi nedostatak svetlosti ili lošu drenažu.

Azot podstiče razvoj listova, ali njegova prevelika količina može oslabiti cvetanje. Mekane i izdužene stabljike lakše poležu posle vetra ili kiše. Višak azota takođe produžava vegetaciju i usporava sazrevanje lukovice. Zato nije poželjno koristiti jaka đubriva za travnjake ili svež stajnjak.

Fosfor i kalijum imaju važnu ulogu u razvoju korena, cvasti i rezervnih organa. Ipak, njihovo nasumično dodavanje nije korisno ako ih zemljište već sadrži dovoljno. Analiza tla je najbolji način za precizno određivanje potreba većih zasada. U manjim vrtovima zdrav izgled i redovno cvetanje obično potvrđuju da je ishrana odgovarajuća.

Prihranjivanje u posebnim uslovima

Biljke u posudama brže troše raspoloživa hraniva nego one u otvorenom zemljištu. Za njih se može koristiti blago tečno đubrivo jednom tokom prolećnog rasta. Supstrat prethodno treba navlažiti čistom vodom. Đubrivo na potpuno suvoj podlozi može oštetiti mlade korenove.

U veoma peskovitom tlu hraniva se brzo ispiraju u dublje slojeve. Bolje rezultate daje više blagih prihrana nego jedna velika doza. Dodavanje zrelog komposta poboljšava zadržavanje minerala i vode. Ipak, struktura mora ostati dovoljno propusna za vazduh.

Na teškim i plodnim zemljištima đubrenje često treba smanjiti. Takve parcele prirodno zadržavaju više hraniva i vlage. Dodatni azot može izazvati preterano bujan rast bez odgovarajućeg cvetanja. Prioritet treba dati poboljšanju drenaže, a ne povećanju količine đubriva.

Nakon završetka cvetanja može se primeniti veoma blaga prihrana sa više kalijuma ako je zemljište siromašno. Ona treba da se doda dok su listovi još delimično zeleni i aktivni. Kada se lišće potpuno osuši, biljka više ne može efikasno da koristi hraniva. U periodu mirovanja đubrenje se potpuno obustavlja.