Sadnja i razmnožavanje okrugloglavog ukrasnog luka

Pravilna sadnja okrugloglavog ukrasnog luka određuje njegovu dugovečnost, stabilnost i sposobnost redovnog cvetanja. Lukovice se najčešće sade u jesen, kada se zemljište ohladi, ali još nije smrznuto. Dobro pripremljeno i propusno tlo omogućava brzo ukorenjavanje pre dolaska zime. Biljka se kasnije može razmnožavati odvajanjem bočnih lukovica ili setvom zrelog semena.

Vreme i priprema za sadnju

Najpovoljnije vreme za sadnju je od početka jeseni do nekoliko nedelja pre trajnog smrzavanja zemljišta. U tom periodu lukovice imaju dovoljno vremena da razviju početni korenov sistem. Prerano sađenje u toplu zemlju može podstaći neželjen rast nadzemnih delova. Prekasna sadnja otežava ukorenjavanje i povećava mogućnost izbacivanja lukovica tokom smrzavanja.

Lukovice treba pregledati pre sadnje i odstraniti sve meke, plesnive ili mehanički oštećene primerke. Zdrava lukovica je čvrsta, suva na dodir i bez neprijatnog mirisa. Sitne površinske pukotine na suvoj opni obično nisu opasne. Duboka oštećenja koja zahvataju mesnato tkivo mogu postati ulazno mesto za patogene.

Parcela se priprema rastresanjem zemlje do dubine od najmanje dvadeset centimetara. U zbijeno tlo dodaju se krupan pesak, sitan šljunak i manja količina zrelog komposta. Zemlja treba da ostane mrvičasta i propusna čak i posle jače kiše. Svež stajnjak i velike količine nedovoljno razložene organske materije nisu pogodni.

Raspored sadnje određuje konačni izgled zasada. Pojedinačne lukovice mogu delovati izgubljeno među većim trajnicama, pa je bolje formirati nepravilne grupe. Grupe od desetak ili više biljaka daju ubedljiviji i prirodniji efekat. Između grupa treba ostaviti dovoljno prostora za kasnije širenje.

Dubina, razmak i tehnika sadnje

Opšte pravilo nalaže da se lukovica sadi na dubinu približno dva do tri puta veću od svoje visine. Kod okrugloglavog ukrasnog luka to najčešće znači osam do dvanaest centimetara zemlje iznad dna lukovice. Na lakom peskovitom tlu može se saditi nešto dublje. Na teškom zemljištu sigurnija je nešto plića sadnja uz poboljšanu drenažu.

Lukovica se postavlja šiljatim vrhom nagore, dok se spljošteni deo sa ostacima korena okreće nadole. Ako položaj nije jasno vidljiv, lukovica se može položiti blago postrance. Biljka će tokom rasta sama usmeriti izdanak prema površini. Važno je da se lukovica ne pritiska grubo u tvrdo dno rupe.

Razmak između pojedinačnih lukovica najčešće iznosi osam do petnaest centimetara. Manji razmak daje brz i gust efekat, ali zahteva ranije deljenje zasada. Veći razmak omogućava duži razvoj bez međusobne konkurencije. U mešovitim lejama potrebno je uzeti u obzir širinu susednih trajnica.

Posle sadnje rupa se zatrpava rastresitom zemljom bez jakog sabijanja. Površina se može nežno poravnati dlanom kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi. Ako je tlo suvo, primenjuje se jedno umereno zalivanje. Na vlažnom jesenjem zemljištu dodatna voda obično nije potrebna.

Razmnožavanje bočnim lukovicama

Najbrži način dobijanja novih cvetajućih biljaka jeste odvajanje bočnih lukovica. One se formiraju uz matičnu lukovicu tokom više vegetacionih sezona. Zasad se vadi kada listovi potpuno požute i osuše se. Tada su lukovice u mirovanju i lakše podnose presađivanje.

Zemlja se pažljivo podiže baštenskom viljuškom sa dovoljne udaljenosti od biljke. Oštar alat ne treba gurati neposredno uz stabljike jer može preseći lukovice. Izvađeni busen se lagano rastresa rukama, bez snažnog povlačenja. Suva zemlja se obično lakše odvaja od korena nego mokra.

Veće bočne lukovice mogu se odmah posaditi na konačno mesto. Vrlo sitni primerci sade se u poseban rasadni deo sa dobrom drenažom. Njima je obično potrebno nekoliko godina da dostignu veličinu potrebnu za cvetanje. Tokom tog perioda važno je sprečiti zakorovljavanje i zadržavanje vode.

Sveže odvojene lukovice ne treba dugo ostavljati na jakom suncu. Ako se ne sade odmah, čuvaju se na suvom, senovitom i provetrenom mestu. Zatvorene plastične kese nisu pogodne jer zadržavaju kondenzaciju. Papirne kese ili plitke mrežaste posude omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje semenom je sporije, ali omogućava dobijanje velikog broja biljaka. Semenske glavice se ostavljaju na stabljikama dok ne postanu suve i počnu da se otvaraju. Seme se sakuplja po suvom vremenu kako bi se smanjila mogućnost pojave plesni. Nakon čišćenja može se sejati odmah ili kratko čuvati na hladnom mestu.

Jesenja setva na otvorenom koristi prirodno dejstvo zimskih temperatura. Seme se raspoređuje po površini propusnog supstrata i prekriva tankim slojem zemlje ili sitnog peska. Posuda ili leja treba da ostane umereno vlažna, ali ne natopljena. Klijanje može biti neujednačeno i produžiti se do narednog proleća.

Mlade biljke u početku razvijaju veoma tanke listove i sitne lukovice. Ne treba ih prerano presađivati niti izlagati jakoj konkurenciji korova. Redovno, ali pažljivo zalivanje pomaže njihovom početnom razvoju. Tokom mirovanja supstrat treba održavati znatno suvlje.

Biljke dobijene iz semena obično ne cvetaju prve ili druge godine. Potrebno je vreme da lukovica sakupi dovoljno rezervnih materija za formiranje cvetne stabljike. Ovaj način razmnožavanja zahteva strpljenje, ali je pogodan za prirodne i veće zasade. Genetska raznovrsnost sejanaca može dati manje razlike u visini, boji i vremenu cvetanja.