Sadnja i razmnožavanje crvene plućnice u vrtu

Uspešna sadnja crvene plućnice počinje izborom mesta koje oponaša uslove svetle listopadne šume. Biljci odgovaraju polusenka, humusna podloga i ravnomerna vlažnost bez dugotrajnog zadržavanja vode. Kada se pravilno posadi, brzo se ukorenjuje i postepeno formira gust, stabilan bokor. Razmnožavanje je moguće deobom, odvajanjem ukorenjenih izdanaka i setvom semena, mada se ove metode razlikuju po brzini i pouzdanosti.

Najpovoljniji termini za sadnju su rano proleće i početak jeseni. U tim periodima zemljište obično sadrži dovoljno vlage, a temperature nisu toliko visoke da bi listovi brzo gubili vodu. Kontejnerske biljke mogu se saditi i kasnije, ali tada zahtevaju pažljivije zalivanje i zaštitu od sunca. Sadnju tokom mraza, letnje žege ili u natopljenu zemlju treba izbegavati.

Pre kupovine pregledaj stanje rozete, korena i podloge u saksiji. Zdrava biljka ima čvrste listove, aktivne pupoljke i koren koji nije crn, sluzav ili neprijatnog mirisa. Nekoliko starijih oštećenih listova ne mora biti problem, posebno nakon transporta. Mnogo je važnije da je središte bokora zdravo i da nema znakova truleži.

Crvenu plućnicu je korisno saditi u grupama od nekoliko primeraka, jer tako njen prolećni efekat dolazi do punog izražaja. Grupe ipak ne treba previše zbijati, pošto će se bokori tokom narednih sezona proširiti. Razmak od tridesetak do četrdesetak centimetara ostavlja dovoljno prostora za vazduh i razvoj lišća. Pravilno raspoređene biljke kasnije obrazuju povezanu, ali ne pretrpanu površinu.

Priprema mesta i pravilna sadnja

Zemljište najpre očisti od korova, kamenja i zbijenih slojeva. Ako je podloga siromašna, dodaj zreo kompost, lisnjaču ili dobro razloženu organsku materiju. Tešku glinu popravi materijalima koji povećavaju rastresitost, ali nemoj praviti malu jamu ispunjenu samo laganim supstratom. Takva jama može delovati kao posuda u kojoj se voda zadržava oko korena.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne mnogo dublja. Biljku postavi na približno istu dubinu na kojoj je rasla u saksiji. Preduboka sadnja zatrpava središte rozete i povećava rizik od truljenja. Preplitka sadnja izlaže korenje isušivanju i zimskim temperaturnim promenama.

Ako je korenova bala potpuno suva, pre sadnje je potopi u vodu dok se ravnomerno ne navlaži. Spiralno uvijene korenove blago rastresi prstima kako bi počeli da rastu u okolno zemljište. Oštećene ili trule delove odstrani čistim makazama. Nakon postavljanja biljke zemlju pažljivo vrati oko korena i blago je pritisni da ukloniš velike vazdušne džepove.

Posađenu plućnicu odmah obilno zalij, čak i kada je zemlja već blago vlažna. Voda pomaže da se čestice podloge priljube uz sitne korenove. Posle sleganja proveri da li je rozeta ostala na pravilnoj visini i po potrebi dodaj malo zemlje. Na kraju rasporedi tanak sloj organskog malča, ostavljajući slobodan prostor neposredno oko središta biljke.

Razmnožavanje deobom bokora

Deoba je najbrži i najpouzdaniji način dobijanja novih biljaka sa osobinama identičnim matičnom primerku. Najčešće se obavlja nakon cvetanja ili početkom jeseni, kada su temperature umerene. Veoma stari bokori mogu se podeliti i rano u proleće pre intenzivnog porasta. Rad tokom vrelog i suvog vremena značajno povećava gubitak sadnog materijala.

Dan pre deobe biljku dobro zalij kako bi tkiva bila hidrirana, a zemlja lakša za odvajanje od korena. Bokor izvadi širokom vilom ili lopatom, zahvatajući dovoljno zemlje oko rizoma. Nemoj ga naglo čupati za listove, jer se rozete mogu odvojiti bez potrebnog korena. Nakon vađenja nežno ukloni višak zemlje da bi se jasno videla prirodna mesta razdvajanja.

Bokor možeš razdvojiti rukama, oštrim nožem ili čistom vrtnom lopaticom. Svaki deo treba da sadrži zdrav komad rizoma, nekoliko korenova i najmanje jednu aktivnu rozetu. Stare, šuplje ili trule delove iz sredine odbaci. Predugačko i oštećeno korenje skrati samo koliko je potrebno, jer veća korenova masa ubrzava prihvatanje.

Podeljene biljke posadi bez odlaganja kako se fini korenovi ne bi osušili. Ako sadnja mora da sačeka, privremeno ih umotaj u vlažan materijal i drži u senci. Posle sadnje skrati samo teško oštećene listove, a zdrave ostavi da hrane novi koren. Tokom narednih nedelja održavaj zemlju ravnomerno vlažnom, ali ne natopljenom.

Razmnožavanje izdancima i semenom

Kod dobro razvijenih primeraka sa strane se često pojavljuju mlade rozete povezane kratkim rizomom. Takve izdanke možeš pažljivo odvojiti kada razviju sopstvene korenove. Postupak je manje invazivan od vađenja čitavog bokora i pogodan je kada želiš samo nekoliko novih biljaka. Najbolji rezultat postiže se u proleće ili početkom jeseni.

Zemlju oko izdanka pažljivo razgrni prstima ili uskom lopaticom. Pronađi vezu sa matičnom biljkom i preseci je čistim alatom, vodeći računa da mlada rozeta zadrži što više korena. Odvojeni deo odmah posadi u pripremljenu podlogu. Prvih nekoliko nedelja zaštiti ga od jakog sunca i redovno proveravaj vlagu.

Razmnožavanje semenom zahteva više vremena i ne garantuje potpuno iste osobine kao kod matične biljke. Seme se sakuplja kada plodovi sazru, ali pre nego što se prirodno raspu. Najbolju klijavost obično daje sveže seme posejano ubrzo nakon sazrevanja. Period hladnoće tokom zime pomaže prekidanju mirovanja i podstiče klijanje u proleće.

Seme posej plitko u propustan supstrat i prekrij veoma tankim slojem zemlje. Posudu možeš ostaviti napolju na zaštićenom mestu kako bi seme prošlo prirodnu hladnu stratifikaciju. Podloga treba da ostane blago vlažna, ali nikada zabarena. Mlade biljke presađuj tek kada razviju dovoljno jak koren i nekoliko pravih listova.

Nega nakon sadnje i česte greške

Tokom prvih nedelja najvažnije je sprečiti isušivanje korenove zone. Mlade biljke još ne mogu koristiti vlagu iz većeg obima zemljišta, pa reaguju brže od ukorenjenih bokora. Zalivaj dubinski čim se površinski sloj počne sušiti. U hladnom i kišovitom periodu smanji zalivanje kako koren ne bi ostao bez vazduha.

Privremeno venuće nakon sadnje nije uvek znak da biljka propada. Listovi mogu gubiti vodu brže nego što oštećeni koren uspeva da je nadoknadi. Ukloni samo potpuno propale listove i obezbedi blagu senku dok se biljka ne stabilizuje. Prekomerna prihrana u tom trenutku ne pomaže i može dodatno oštetiti mlade korenove.

Jedna od najčešćih grešaka jeste sadnja na mestu koje leti postaje mnogo sunčanije nego što izgleda u proleće. Druga greška je postavljanje biljke uz veliko drvo bez dodatnog navodnjavanja, gde jaka konkurencija korena stvara suvu senku. Problem može nastati i kada se rozeta zatrpa kompostom ili debelim malčem. Pravilna dubina sadnje i posmatranje uslova tokom cele godine sprečavaju većinu gubitaka.

Novoformirane biljke obično ne dostižu punu veličinu u prvoj sezoni. Potrebno im je vreme da razviju rizome, obnovе koren i uspostave ravnotežu između lišća i podzemnog dela. Ako su pravilno posađene, sledećeg proleća pokazuju snažniji rast i bogatije cvetanje. Strpljenje i stabilna nega daju bolje rezultate od čestog presađivanja i nepotrebnog đubrenja.