Sadnja i razmnožavanje crvene eskalonije bez nepotrebnih grešaka

Uspešno gajenje crvene eskalonije počinje pažljivom sadnjom, jer se greške napravljene u zoni korena kasnije teško ispravljaju. Biljci je potreban topao i svetao položaj, ali još važnije je da voda posle obilne kiše ne ostaje oko korena. Za razmnožavanje se najčešće koriste poluzrele reznice, pošto pouzdano ukorenjavanje omogućava dobijanje biljke sa osobinama matičnog žbuna. Mlade sadnice tokom prvih meseci zahtevaju stabilnu vlagu, zaštitu od temperaturnih ekstrema i postepeno privikavanje na spoljne uslove.

Pravi termin i priprema mesta za sadnju

U područjima sa blagim zimama crvena eskalonija može se saditi tokom jeseni, dok je u hladnijim krajevima sigurnija prolećna sadnja. Jesenja sadnja omogućava korenu da se razvija dok je zemljište još toplo i dovoljno vlažno. Međutim, mlada biljka posađena neposredno pred jake mrazeve može pretrpeti ozbiljna oštećenja. Proleće je zato pogodnije tamo gde se temperatura često spušta duboko ispod nule.

Sadno mesto treba izabrati tako da žbun dobija najmanje nekoliko sati direktnog sunca dnevno. Zaklon uz južni ili zapadni zid može povećati zimsku sigurnost i produžiti period aktivnog rasta. Ipak, biljku nemoj postavljati sasvim uz zid, jer joj je potreban prostor za širenje i strujanje vazduha. Razmak treba prilagoditi očekivanoj veličini sorte i planiranom načinu održavanja.

Pre kopanja sadne jame proveri kako zemljište propušta vodu. Iskopaj manju probnu rupu, napuni je vodom i posmatraj koliko brzo se prazni. Ako voda ostaje satima ili do sledećeg dana, potrebno je poboljšati drenažu ili izabrati drugo mesto. Sam sloj šljunka na dnu duboke nepropusne jame nije dovoljan, jer može stvoriti rezervoar u kojem koren stalno stoji u vodi.

Zemljište iz sadne jame može se pomešati sa zrelim kompostom, ali ne treba dodavati velike količine svežeg stajnjaka. Previše bogata mešavina može navesti koren da ostane unutar jame umesto da prodire u okolno tlo. Struktura ispune treba da bude slična okolnom zemljištu, samo nešto rastresitija i bogatija organskom materijom. Time se podstiče ravnomerno ukorenjavanje u svim pravcima.

Pravilan postupak sadnje

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne znatno dublja. Biljka se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadničkoj posudi. Preduboka sadnja zatrpava vrat korena, smanjuje dotok vazduha i povećava rizik od truljenja. Gornja površina bale može ostati u ravni sa okolnim zemljištem ili neznatno iznad njega u težim tlima.

Pre vađenja biljke iz posude dobro navlaži korenovu balu. Ako su korenovi gusto obavili unutrašnjost saksije, pažljivo ih razmrsi prstima ili blago zaseci spoljašnji sloj na nekoliko mesta. Taj postupak podstiče koren da krene u okolno zemljište. Potpuno rasturanje bale ipak treba izbegavati, jer nepotrebno oštećuje fine upijajuće korenčiće.

Nakon postavljanja biljke jama se postepeno puni pripremljenom zemljom. Zemljište lagano sabijaj rukama kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi, ali ga nemoj snažno gaziti. Posle sadnje formiraj plitak zalivni prsten oko spoljne ivice korenove bale. Obilno zalivanje povezuje čestice zemlje sa korenom i otkriva eventualna mesta koja treba dopuniti.

Površinu možeš zaštititi slojem organskog malča debljine nekoliko centimetara. Malč zadržava ujednačenu vlagu i sprečava konkurenciju korova tokom perioda ukorenjavanja. Oko same osnove biljke ostavi prazan krug kako se kora ne bi stalno vlažila. Ako je mesto vetrovito, sadnicu privremeno učvrsti mekanom vezicom koja neće useći stabljiku.

Razmnožavanje poluzrelim reznicama

Poluzrele reznice uzimaju se najčešće od sredine leta do početka jeseni. Biraju se zdravi, ovogodišnji izdanci koji su pri vrhu još savitljivi, dok je njihov donji deo već počeo da odrvenjava. Reznica treba da ima nekoliko čvorova i ne sme pokazivati znake bolesti, venuća ili prisustva štetočina. Najbolje je uzimati materijal ujutro, kada su izdanci dobro snabdeveni vodom.

Donji rez pravi se neposredno ispod čvora čistim i oštrim nožem ili makazama. Listovi sa donje polovine reznice uklanjaju se kako ne bi bili zatrpani u supstratu. Veoma veliki gornji listovi mogu se skratiti da bi se smanjio gubitak vode isparavanjem. Baza reznice može se tretirati hormonom za ukorenjavanje, ali uspeh zavisi i od kvaliteta izdanka, temperature i vlage.

Supstrat za ukorenjavanje treba da bude sterilan, vazdušast i dobro dreniran. Mešavina finog treseta ili kokosovih vlakana sa perlitom ili krupnim peskom pruža dobar odnos vlage i vazduha. Reznice se postavljaju dovoljno duboko da najmanje jedan čvor bude u supstratu. Posuda zatim treba da se drži na svetlom mestu bez jakog direktnog sunca.

Visoka vlažnost vazduha sprečava brzo venuće reznica dok još nemaju razvijen koren. Posuda se može prekriti providnim poklopcem ili kesom, ali je potrebno svakodnevno kratko provetravanje. Supstrat treba da ostane blago vlažan, nikada natopljen. Ukorenjavanje može potrajati nekoliko nedelja, a uspeh se proverava pojavom novog rasta i blagim otporom pri pažljivom povlačenju.

Druge metode i nega mladih biljaka

Crvena eskalonija može se razmnožavati i zrelim reznicama uzetim tokom mirovanja, mada je proces obično sporiji. Biraju se zdravi odrveneli delovi izdanaka i sade u dubok, propusan supstrat ili zaštićenu leju. Tokom zime ne smeju biti izloženi dugotrajnom kvašenju i jakom smrzavanju. Koren se najčešće razvija tek kada se zemljište u proleće dovoljno zagreje.

Položenice predstavljaju praktičnu metodu kada matična biljka ima savitljive donje grane. Deo grane se blago povredi, savije do zemlje i učvrsti tako da povređeni deo ostane prekriven vlažnim supstratom. Vrh izdanka ostavlja se iznad površine i po potrebi vezuje za mali oslonac. Nakon formiranja dovoljnog korena nova biljka se odvaja od matičnog žbuna.

Tek ukorenjene reznice ne treba odmah izlagati punom suncu, jakom vetru ili velikim promenama temperature. Najpre ih presadi u pojedinačne posude sa hranljivijim, ali i dalje propusnim supstratom. Tokom prvih nedelja održavaj ravnomernu vlagu i uklanjaj eventualne cvetne pupoljke. Mlada biljka treba da usmeri energiju na razvoj korena i osnovne krošnje.

Pre sadnje na stalno mesto sadnice treba postepeno očvrsnuti. Svakog dana ih iznesi napolje na nekoliko sati, počevši od zaštićenog i polusenovitog položaja. Vreme boravka napolju i količina direktne svetlosti povećavaju se tokom jedne do dve nedelje. Dobro očvrsnuta biljka lakše podnosi sunce, vetar i promene vlažnosti nakon konačne sadnje.