Sadnja i razmnožavanje vodene salate u jezercu i akvarijumu

Vodena salata se ne sadi u zemlju na isti način kao obalne ili podvodne biljke, jer njene rozete prirodno plutaju na površini. Korenov sistem ostaje slobodan u vodi i iz nje neposredno usvaja rastvorene hranljive materije. Pravilno postavljanje zato više liči na pažljivo unošenje biljke u stabilan vodeni sistem nego na klasičnu sadnju. Uspeh zavisi od temperature, mirne površine, dovoljno svetlosti i postepenog privikavanja na nove uslove.

Pre kupovine treba birati čvrste rozete sa uspravnim listovima i neoštećenim središtem. Manja oštećenja starijih listova nisu presudna, ali meki, providni ili neprijatno mirisni delovi ukazuju na početak propadanja. Korenovi mogu biti tamni, ali treba da budu razgranati i elastični. Biljka sa potpuno skraćenim ili sluzavim korenom teže se prilagođava novoj sredini.

Vodenu salatu je najbolje prenositi u zatvorenoj posudi koja sprečava isušivanje korenova i gnječenje listova. Rozete ne treba potapati, jer voda koja uđe duboko između listova može izazvati njihovo truljenje. Tokom toplog vremena ambalaža se ne sme ostavljati na direktnom suncu. Visoka temperatura u zatvorenoj kesi ili posudi može veoma brzo oštetiti biljku.

Po dolasku biljku treba postepeno prilagoditi temperaturi nove vode. Posudu u kojoj se nalazi možeš kratko ostaviti da pluta, ali listovi moraju ostati suvi. Nakon izjednačavanja temperature rozetu nežno spusti na mirnu površinu bez pritiskanja korenova. Prvih nekoliko dana izbegavaj snažnu svetlost i nagle promene hemijskog sastava vode.

Postavljanje u baštensko jezerce

U baštensko jezerce vodena salata se unosi kada temperatura vode stabilno pređe približno 20 stepeni Celzijusa. Rano postavljanje u hladnu vodu često zaustavlja rast i izaziva propadanje korena. Noćne temperature takođe treba da budu dovoljno visoke, jer hladan vazduh iznad tople vode oštećuje mlade listove. Najsigurniji period obično nastupa krajem proleća ili početkom leta.

Mesto treba da bude svetlo, ali zaštićeno od najjačeg podnevnog sunca tokom perioda privikavanja. Rozete se mogu pustiti da slobodno plutaju ili zadržati unutar plutajućeg obruča. Obruč sprečava da ih vetar odnese ispod fontane ili sabije u senovitom uglu. Mirna zona uz obalu često pruža najstabilnije uslove za početni razvoj.

Korenje ne treba ukopavati u mulj, šljunak ili korpu sa supstratom. Takav postupak ograničava prirodan položaj biljke i može izazvati truljenje osnove. Korenovi moraju slobodno visiti, čak i kada su dovoljno dugi da dodiruju dno plitke posude. Dodir sa dnom nije problem sve dok se koren ne zgnječi i ne zatrpa organskim ostacima.

Nakon unošenja treba posmatrati da li rozete zadržavaju pravilan položaj. Biljka koja se stalno okreće, potapa ili naslanja na ivicu verovatno je izložena prejakom strujanju. Položaj se tada može promeniti ili zaštititi plutajućom pregradom. Kada se pojave novi listovi i bočni izdanci, biljka se uspešno prilagodila.

Postavljanje u akvarijum i ukrasnu posudu

U akvarijumu vodena salata zahteva dovoljno prostora između površine vode i poklopca. Listovi ne treba da dodiruju mokro staklo, jer se na njima tada stalno zadržava kondenzovana voda. Razmak takođe omogućava slobodnu cirkulaciju toplog vazduha. Kod malih akvarijuma često je potrebno sniziti nivo vode ili koristiti viši poklopac.

Snažan izlaz filtera treba usmeriti dalje od zona u kojima plutaju biljke. Neprekidno talasanje sprečava razvoj pravilnih rozeta i lomi nežne korenove. Plutajući prsten može jednostavno odvojiti miran deo površine. U tom prostoru biljka dobija dovoljno svetlosti, a da je struja ne potiskuje.

Ukrasne posude bez riba zahtevaju posebnu pažnju prema hranljivim materijama. Potpuno čista voda bez rastvorenih minerala može dovesti do bledih listova i sporog rasta. Mala količina odgovarajućeg đubriva za vodene biljke može se dodati tek nakon što se biljka prilagodi. Doziranje mora biti veoma oprezno, jer mala zapremina vode brzo reaguje na višak hraniva.

U otvorenoj posudi voda se tokom leta brzo gubi isparavanjem. Nivo treba dopunjavati odstajalom vodom približno iste temperature. Naglo dodavanje veoma hladne vode stvara temperaturni šok u zoni korenova. Posudu takođe treba zaštititi od pregrevanja, naročito ako je tamne boje ili plitka.

Prirodno vegetativno razmnožavanje

Vodena salata se najlakše razmnožava bočnim izdancima koje razvija iz osnove matične rozete. Na krajevima tankih izdanaka formiraju se mlade biljke sa sopstvenim listovima i korenovima. U početku su povezane sa matičnom biljkom i koriste deo njenih resursa. Kada ojačaju, mogu nastaviti samostalan rast čak i ako se veza prekine.

Mlade rozete ne treba odvajati prerano. Najbolje je sačekati da razviju nekoliko jasno formiranih listova i vidljiv snop korenova. Prerano odvojena biljka sporije raste i osetljivija je na promene kvaliteta vode. Dobro razvijen potomak obično se veoma brzo prilagodi novoj posudi.

Veza između matične i mlade rozete može se preseći čistim makazama. Rez se pravi na tankom izdanku, bez povlačenja ili uvrtanja biljaka. Posle odvajanja mladu rozetu treba postaviti u mirnu, toplu i dovoljno osvetljenu vodu. Nekoliko dana nije potrebno dodavati jače đubrivo, jer je korenu najpre potreban period prilagođavanja.

U povoljnim uslovima razmnožavanje se odvija toliko brzo da odvajanje nije neophodno za povećanje broja biljaka. Češće se sprovodi radi kontrole gustine i ravnomernog raspoređivanja rozeta. Najzdravije mlade biljke mogu se sačuvati, dok se slabe i deformisane uklanjaju. Takva selekcija postepeno poboljšava izgled cele populacije.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Vodena salata može da cveta i stvara seme, ali se u kućnim uslovima gotovo uvek razmnožava vegetativno. Cvetovi su sitni, skriveni u osnovi listova i lako prolaze neprimećeno. Za stvaranje održivog semena potrebni su odgovarajuća temperatura, oprašivanje i dug period stabilnih uslova. Zbog toga je ovaj način sporiji i manje pouzdan od razmnožavanja izdancima.

Seme se seje na vrlo vlažan supstrat ili u plitku toplu vodu, u zavisnosti od njegove zrelosti i uslova čuvanja. Temperatura mora ostati visoka i stabilna, dok svetlost treba da bude jaka, ali rasuta. Površina se ne sme isušiti, a mlade biljčice ne podnose naglo potapanje. Ovaj postupak zahteva više kontrole nego jednostavno odvajanje rozeta.

Mlade biljke razvijene iz izdanaka treba zaštititi od velikih riba i puževa koji mogu oštetiti nežne korenove. Plutajuća korpica ili izdvojena manja posuda omogućava im da ojačaju. Voda treba da bude iz istog sistema kako bi se izbegla nagla promena hemijskog sastava. Kada korenovi postanu razgranati, biljke se mogu vratiti među odrasle rozete.

Najbrži rast mladih biljaka postiže se kombinacijom toplote, umerenog hraniva i dobrog osvetljenja. Previše đubriva ne ubrzava razvoj, već povećava mogućnost oštećenja korena i pojave algi. Mlade rozete treba redovno pregledati i odmah uklanjati listove koji počnu da trule. Zdrava mlada biljka ubrzo formira sopstvene bočne izdanke i nastavlja ciklus razmnožavanja.