Sadnja i razmnožavanje virginijske mertenije

Sadnja virginijske mertenije traži malo više pažnje nego sadnja običnih vrtnih trajnica, jer biljka najbolje reaguje kada se koren što manje uznemirava. Pravi položaj, dobro pripremljeno zemljište i blag tretman nakon sadnje važniji su od brzog rada. Kada se pravilno primi, biljka može dugo ostati na istom mestu bez potrebe za čestim pomeranjem. Razmnožavanje je moguće, ali treba birati metodu koja poštuje njen prirodni ritam rasta.

Planiranje sadnje i izbor termina

Najpovoljniji termini za sadnju su rano proleće i rana jesen. U proleće biljka brzo ulazi u vegetaciju, pa je tada važno reagovati pre nego što razvije veći broj listova. Jesenja sadnja omogućava korenu da se prilagodi zemljištu pre sledeće vegetacije. U oba slučaja treba izbegavati periode jakih vrućina i dugotrajne suše.

Ako sadiš biljku kupljenu u saksiji, pažljivo proveri stanje korena. Zdrav koren je svetao do smeđkast, čvrst i bez neprijatnog mirisa. Biljke sa potpuno isušenim supstratom ili vidljivo oštećenim korenom teže se oporavljaju. Pre sadnje saksiju možeš kratko potopiti u vodu kako bi se supstrat ravnomerno navlažio.

Razmak između biljaka treba prilagoditi planiranom izgledu gredice. Za prirodniji efekat možeš saditi u manjim grupama sa razmakom od približno trideset do četrdeset centimetara. Ako želiš gušći prolećni tepih, razmak može biti nešto manji. Ipak, ostavi dovoljno prostora da se biljke ne takmiče za vlagu i hranljive materije.

Mesto sadnje treba unapred uskladiti sa kasnijim biljkamerama u gredici. Pošto se mertenzija povlači početkom leta, oko nje je dobro planirati trajnice koje kasnije razvijaju lišće. Tako nećeš morati da naknadno popunjavaš praznine. Planiranje unapred čini gredicu stabilnijom i lakšom za održavanje.

Priprema mesta i postupak sadnje

Rupu za sadnju napravi nešto širu od korenove bale, ali ne previše duboku. Biljka treba da ostane posađena približno na istoj dubini na kojoj je bila u saksiji. Preduboka sadnja može usporiti razvoj mladih izdanaka. Preplitka sadnja, sa druge strane, ostavlja koren izložen isušivanju i temperaturnim promenama.

Na dno rupe možeš dodati malo zrelog komposta pomešanog sa postojećom zemljom. Ne stavljaj veliku količinu čistog komposta direktno oko korena, jer razlika u strukturi može usporiti širenje korena u okolno zemljište. Najbolje je ravnomerno poboljšati celu zonu sadnje. Tako biljka od početka razvija stabilan i prirodan korenov sistem.

Nakon postavljanja biljke, popuni prostor rastresitom zemljom i lagano pritisni rukama. Nemoj snažno sabijati podlogu stopalima, jer time smanjuješ količinu vazduha u zemljištu. Zalij odmah nakon sadnje da bi se zemlja slegla oko korena. Posle toga proveri da li se biljka nije spustila prenisko i po potrebi dodaj malo zemlje.

Površinu oko biljke možeš prekriti tankim slojem lisnjače, sitne kore ili komposta. Malč čuva vlagu i smanjuje rast korova, ali ne sme dodirivati samu osnovu biljke. Debeo i zbijen sloj može zadržavati previše vlage oko korenovog vrata. Najbolji rezultat daje tanak, rastresit pokrivač koji se obnavlja jednom godišnje.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje semenom je prirodan i često najpouzdaniji način širenja virginijske mertenije. Biljka u povoljnim uslovima može dati seme koje se samo rasipa u neposrednoj blizini matične biljke. Mladi ponici se često pojavljuju narednog proleća, naročito na zemljištu bogatom humusom. Takav spontani rast daje najprirodniji izgled u šumskim gredicama.

Ako želiš da sakupiš seme, sačekaj da se cvetne stabljike osuše i formiraju zrele semene čaure. Seme treba prikupiti pre nego što potpuno opadne na zemlju. Najbolje je sejati ga što svežije, jer kod starog semena klijavost može biti slabija. Jesenja setva napolju često daje dobre rezultate jer seme prolazi prirodni period hladnoće.

Seme se seje plitko, u rastresit i vlažan supstrat. Ne treba ga zatrpavati debelim slojem zemlje, jer sitno seme lakše niče kada je bliže površini. Posuda ili gredica mora ostati ravnomerno vlažna, ali ne natopljena. Klijanje može biti neujednačeno, pa je potrebno malo strpljenja.

Mlade biljke iz semena ne treba odmah presađivati na stalno mesto. Pusti ih da razviju dovoljno jak koren i nekoliko zdravih listova. Prvu zimu treba da provedu na zaštićenom mestu sa prirodnom vlagom. Cvetanje se obično ne javlja odmah, već nakon što biljka razvije dovoljno snage.

Deljenje busena i pažljivo presađivanje

Deljenje starijih biljaka moguće je, ali se ne preporučuje kao prva metoda razmnožavanja. Virginijska mertenzija ima osetljiv podzemni sistem i ne voli grubo razdvajanje korena. Ako ipak moraš da je podeliš, radi to vrlo rano u proleće ili početkom jeseni. Najvažnije je da svaka nova biljka ima dovoljno zdravog korena i makar jedan razvijen pupoljak.

Prilikom vađenja biljke iskopaj što širi krug oko nje. Ne povlači stabljike i ne pokušavaj da je izvučeš silom iz zemlje. Lopatu zabodi dublje oko biljke kako bi koren ostao što celovitiji. Kada je izvadiš, pažljivo ukloni višak zemlje rukama umesto da koren ispiraš pod jakim mlazom vode.

Podeljene delove treba odmah posaditi na pripremljeno mesto. Ne ostavljaj koren na suncu i vetru, jer se brzo isušuje. Nakon sadnje zalij umereno i održavaj zemljište blago vlažnim narednih nekoliko nedelja. Biljke mogu sporije krenuti prve sezone, ali se često oporave kada se prilagode novom mestu.

Ako je cilj samo povećanje broja biljaka, obično je bolje osloniti se na samosejanje nego često deliti stare primerke. Prirodno rasuto seme daje biljke koje su od početka prilagođene uslovima u tvom vrtu. Takođe se izbegava stres koji nastaje presecanjem korena. Stabilna matična biljka često je vrednija od više oslabljenih primeraka.