Uspešno prezimljavanje čileanskog jasmina

Čileanski jasmin može preživeti blage kratkotrajne hladnoće, ali uzgoj u većem delu kontinentalnog područja zahteva zaštićeno zimovanje. Najveću opasnost ne predstavlja samo mraz, već i kombinacija hladnog supstrata, suvišne vode i slabog provetravanja. Biljka se može čuvati u hladnoj svetloj prostoriji ili u nešto toplijem prostoru, pri čemu se režim nege znatno razlikuje. Pravilna priprema u jesen smanjuje stres i omogućava snažan početak rasta narednog proleća.

Jesenja priprema i vreme unošenja

Priprema za zimovanje počinje pre prvih ozbiljnih zahlađenja. Krajem leta treba postepeno smanjivati prihranu bogatu azotom kako bi novi izdanci sazreli. Zalivanje se prilagođava nižim temperaturama i sporijem isparavanju. Biljka koja u jesen nastavi da dobija previše vode i azota razvija meko tkivo osetljivo na hladnoću.

Vreme unošenja zavisi od lokalne klime i položaja biljke. Ne treba čekati da jak mraz ošteti lišće, pupoljke i mlade grane. Kada noćne temperature počnu redovno da se približavaju niskim vrednostima, biljka se premešta u zaštićen prostor. Pre unošenja korisno je izabrati suv dan kako se u krošnju ne bi unela suvišna vlaga.

Biljka se pažljivo pregleda sa svih strana. Posebnu pažnju treba posvetiti naličju listova, vrhovima izdanaka, pazusima i spojevima uz potporu. Štetočine koje se leti jedva primećuju mogu se u toploj prostoriji brzo razmnožiti. Uveli cvetovi, suvi listovi i oštećene grane uklanjaju se pre smeštanja.

Ako je biljka veoma velika, izdanci se mogu umereno skratiti radi lakšeg unošenja. Jaka rezidba u jesen nije uvek poželjna, jer veći broj rana sporije zarasta u hladnim uslovima. Dovoljno je ukloniti polomljene, bolesne i potpuno nepraktične grane. Temeljno oblikovanje sigurnije je obaviti krajem zime ili početkom proleća.

Hladno i svetlo zimovanje

Hladna, svetla prostorija sa temperaturom iznad tačke smrzavanja najčešće omogućava najmirnije zimovanje. Zastakljena veranda, svetao podrum sa prozorom ili hladniji zimski vrt mogu biti pogodni. U takvim uslovima biljka usporava rast i može odbaciti deo ili većinu listova. To je prirodna reakcija na kraći dan i nižu temperaturu.

Zalivanje se tokom hladnog mirovanja svodi na minimum. Supstrat se proverava dublje, a voda se daje tek kada se veći deo korenove bale prosuši. Količina treba da spreči potpuno smežuravanje korena, ali ne i da stalno održava zemlju vlažnom. Voda iz podmetača mora se odmah ukloniti.

Prihrana se u hladnom prostoru potpuno obustavlja. Biljka koja ne raste ne koristi hranljive materije u normalnom obimu. Dodato đubrivo tada povećava koncentraciju soli i može oštetiti koren. Sa prihranom se ponovo počinje tek kada se u proleće pojavi stabilan novi rast.

Prostor treba povremeno provetravati tokom blažeg dela dana. Biljka ne sme biti izložena ledenoj promaji niti dodirivati veoma hladno staklo. Saksija se može postaviti na izolacionu podlogu ako je pod hladan. Zaštita korena od direktnog hlađenja često je važnija od kratkotrajnog pada temperature vazduha.

Zimovanje u toplijem prostoru

Ako nema hladne prostorije, čileanski jasmin može prezimiti u svetloj sobi. Najpogodnije je mesto uz veliki prozor, ali dalje od radijatora i drugih izvora suvog, toplog vazduha. Što je prostor topliji, biljci je potrebno više svetlosti. U toploj i tamnoj sobi razvijaju se dugi, bledi i slabi izdanci.

Biljka koja zadržava lišće nastavlja da troši vodu, mada sporije nego leti. Supstrat se zato ne ostavlja potpuno suv, ali se zaliva tek nakon prosušivanja površinskog sloja. Učestalost zavisi od temperature, veličine krošnje i količine svetlosti. Fiksni nedeljni raspored često dovodi do prekomernog zalivanja.

Topao i suv vazduh pogoduje pojavi paukovih grinja. Listove treba redovno pregledati, naročito uz glavne nerve i na vrhovima izdanaka. Posuda sa vodom ili ovlaživač vazduha može poboljšati uslove, ali lišće ne treba stalno držati mokrim. Dobra cirkulacija vazduha ostaje važna i tokom zime.

Ako biljka u toplom prostoru razvija slab zimski rast, prihrana se uglavnom ne preporučuje. Izuzetak može biti veoma blaga doza kod primeraka koji imaju snažno dodatno osvetljenje i aktivno rastu. U većini domaćinstava bolje je sačekati proleće. Slabi zimski izdanci kasnije se mogu skratiti kako bi ih zamenio čvršći rast.

Prolećno buđenje i povratak na otvoreno

Krajem zime biljku treba detaljno pregledati i ukloniti mrtve delove. Kora zdravog izdanka ispod tankog površinskog sloja ostaje zelenkasta. Smeđe, suve i lomljive grane skraćuju se do živog tkiva. Istovremeno se može obaviti osnovno oblikovanje krošnje.

Zalivanje se povećava postepeno sa pojavom novih pupoljaka. Naglo natapanje hladnog supstrata može izazvati propadanje korena koji još nije potpuno aktivan. Kada se novi listovi razviju, biljka počinje brže da troši vodu. Tada se režim zalivanja prilagođava stvarnom tempu rasta.

Presađivanje se obavlja pre najintenzivnijeg prolećnog razvoja, ako je koren potpuno ispunio posudu. Posle presađivanja biljka se nekoliko dana drži na stabilnom i svetlom mestu. Prihrana se odlaže dok se ne pojave novi znaci rasta. Sveže presađen koren zahteva vreme da obnovi oštećene vrhove.

Iznošenje napolje mora biti postepeno. Biljka se najpre drži u zaklonjenoj senci, a zatim svakog dana dobija nešto više jutarnjeg ili kasnopopodnevnog sunca. Noću se vraća unutra ako postoji opasnost od hladnoće. Tek nakon potpunog privikavanja postavlja se na stalno letnje mesto.