Svetlosni zahtevi zamije

Razumevanje svetlosnih zahteva zamije ključno je za njeno uspešno gajenje, jer svetlost direktno utiče na brzinu rasta, boju listova i opšte zdravlje biljke. Iako je stekla reputaciju „biljke za tamne uglove“ zbog svoje izuzetne sposobnosti da preživi u uslovima niskog osvetljenja, to ne znači da ona u takvim uslovima napreduje. Da bi pokazala svoj puni potencijal, sa bujnim rastom i tamnozelenim, sjajnim listovima, zamiji je potrebno obezbediti adekvatnu količinu jarke, ali indirektne svetlosti. Pravilno pozicioniranje u prostoru je stoga jedan od najvažnijih aspekata njene nege.

Idealni svetlosni uslovi za zamiju podrazumevaju jarku, filtriranu svetlost. To znači da je treba postaviti na mesto gde dobija puno dnevne svetlosti, ali gde nije izložena direktnim sunčevim zracima, posebno ne jakom popodnevnom suncu. Direktno sunce može izazvati opekotine na listovima, koje se manifestuju kao smeđe, suve mrlje ili izbledela boja. Najbolje pozicije su obično blizu prozora okrenutih ka istoku ili severu. Istočni prozor pruža blago jutarnje sunce, dok severni prozor nudi konstantnu, ali ne previše intenzivnu svetlost tokom celog dana.

Prozori okrenuti ka jugu ili zapadu takođe mogu biti pogodni, ali je neophodno zaštititi biljku od direktnog sunca. To se može postići postavljanjem biljke na nekoliko metara udaljenosti od prozora, ili korišćenjem tankih zavesa, roletni ili venecijanera koji će filtrirati i raspršiti svetlost. Zamija postavljena na ovakvu poziciju će rasti brže i biti bujnija u poređenju sa onom koja se nalazi na slabijem svetlu. Količina svetlosti direktno utiče na brzinu rasta novih izdanaka.

Važno je povremeno rotirati saksiju za četvrtinu kruga, na primer svake dve nedelje. Sve biljke prirodno teže da rastu ka izvoru svetlosti, a ovaj fenomen se naziva fototropizam. Ukoliko se biljka ne rotira, sve stabljike će se naginjati u jednom smeru, što će dovesti do nesimetričnog i neujednačenog rasta. Redovnim okretanjem saksije osigurava se da sve strane biljke dobiju podjednaku količinu svetlosti, što rezultira uspravnijim, punijim i vizuelno skladnijim izgledom.

Tolerancija na slabo osvetljenje

Jedna od najcenjenijih karakteristika zamije je njena izvanredna tolerancija na uslove slabog osvetljenja. To je razlog zašto je često viđamo u kancelarijama, tržnim centrima i delovima domova sa malo prirodne svetlosti, kao što su hodnici ili kupatila bez prozora. Njena sposobnost da preživi u ovim uslovima potiče od njene efikasnosti u procesu fotosinteze i sposobnosti da skladišti energiju u svojim velikim podzemnim rizomima. Ona može mesecima opstati na vrlo malo svetla.

Međutim, ključno je razumeti razliku između „preživljavanja“ i „napredovanja“. U uslovima veoma slabog osvetljenja, zamija neće uginuti, ali njen rast će biti gotovo potpuno zaustavljen. Neće proizvoditi nove izdanke, a postojeće stabljike mogu postati izdužene, tanke i slabe dok se „protežu“ u potrazi za svetlom. Ovaj fenomen se naziva etiolacija. Boja listova takođe može postati svetlija, gubeći svoju karakterističnu duboku tamnozelenu nijansu.

Iako može podneti tamu, to nisu idealni uslovi za njen dugoročni život. Ako želiš da tvoja zamija raste i razvija se, neophodno joj je obezbediti bar nekoliko sati indirektne svetlosti dnevno. Ukoliko u nekom delu stana nema dovoljno prirodne svetlosti, rešenje može biti korišćenje veštačkog osvetljenja. Lampe za rast biljaka (grow lights) koje emituju svetlost punog spektra mogu efikasno nadomestiti nedostatak sunčeve svetlosti i omogućiti biljci da normalno obavlja fotosintezu i raste.

Tolerancija na slabo svetlo takođe utiče na potrebe za vodom. Biljka koja se nalazi u mračnijem uglu troši znatno manje vode od one koja je na svetlom mestu. Njen metabolizam je usporen i proces transpiracije je sveden na minimum. Zbog toga se supstrat suši izuzetno sporo, a rizik od prekomernog zalivanja i truljenja korena je drastično povećan. Prilikom gajenja zamije na slabo osvetljenom mestu, zalivanje mora biti izuzetno retko, ponekad i samo jednom u nekoliko meseci.

Simptomi neadekvatnog osvetljenja

Biljka će jasno pokazati simptome ukoliko joj svetlosni uslovi ne odgovaraju, bilo da se radi o previše ili premalo svetlosti. Prepoznavanje ovih znakova omogućava pravovremenu korekciju i obezbeđivanje boljih uslova za rast. Najčešći problem je nedostatak svetlosti, čak i kod ovako tolerantne biljke. Glavni simptom nedostatka svetlosti je već pomenuta etiolacija – stabljike postaju tanke, slabe i izdužene, a razmak između listova se povećava. Biljka izgleda „raštrkano“ i neuredno.

Još jedan siguran znak nedovoljne svetlosti je izostanak rasta. Ukoliko zamija tokom cele vegetacione sezone, od proleća do jeseni, ne proizvede nijedan novi izdanak, to je jasan pokazatelj da nema dovoljno energije za rast, a energija dolazi od svetlosti. Listovi takođe mogu izgubiti svoju intenzivnu tamnozelenu boju i postati primetno svetliji. Iako biljka može preživeti u ovim uslovima, ona neće napredovati i njen dekorativni izgled će biti umanjen.

S druge strane, previše direktne svetlosti takođe izaziva vidljive simptome. Najočigledniji znak su opekotine na listovima. One se pojavljuju kao suve, smeđe, bele ili žute mrlje na delovima lista koji su bili direktno izloženi suncu. U nekim slučajevima, ceo list može požuteti ili izbledeti, gubeći svoj sjaj. Direktno sunce može trajno oštetiti lisno tkivo, a takvi listovi se neće oporaviti i najbolje ih je ukloniti.

Pored opekotina, biljka izložena prejakom suncu može pokazivati i znake stresa kao što su uvijanje ili spuštanje listova, čak i ako je supstrat vlažan. Ovo je pokušaj biljke da smanji površinu izloženu intenzivnoj svetlosti i tako umanji gubitak vode. Ukoliko primetiš bilo koji od ovih simptoma, biljku treba odmah premestiti na lokaciju sa manje direktnog sunca, odnosno na poziciju sa jarkim, ali filtriranim svetlom.