Svetlosni zahtevi pitomog kestena

Pitomi kesten je izrazito heliofitna vrsta, što znači da za svoj pravilan rast, razvoj i plodonošenje zahteva veliku količinu direktne sunčeve svetlosti. Nedostatak svetlosti negativno se odražava na sve fiziološke procese u biljci, od fotosinteze do formiranja cvetnih pupoljaka, što direktno utiče na smanjenje prinosa i kvalitet plodova. Zbog toga je pravilno pozicioniranje zasada, adekvatan razmak sadnje i formiranje prozračne krune od presudnog značaja za postizanje maksimalnih proizvodnih rezultata. Razumevanje i poštovanje svetlosnih zahteva ove kulture predstavlja temelj za planiranje i održavanje zdravog i produktivnog voćnjaka.

Svetlost je osnovni pokretač procesa fotosinteze, tokom kojeg biljka stvara organsku materiju neophodnu za rast i razvoj. Kod pitomog kestena, intenzitet fotosinteze je direktno srazmeran količini primljene svetlosti. Delovi krune koji su dobro osvetljeni su bujniji, imaju krupnije i zdravije lišće i formiraju veći broj rodnih izdanaka. S druge strane, delovi krune koji se nalaze u senci, posebno u unutrašnjosti, postaju neproduktivni, lišće im je sitnije i bleđe, a grane postepeno odumiru. Ovo dovodi do ogoljavanja unutrašnjosti krune i premeštanja rodnosti na periferiju, što smanjuje ukupan rodni potencijal stabla.

Nedostatak svetlosti takođe negativno utiče na diferencijaciju cvetnih pupoljaka. Pitomi kesten formira cvetne pupoljke na jednogodišnjim granama koje su se razvile prethodne godine. Da bi se cvetni pupoljci uspešno formirali, neophodno je da te grane budu dobro osvetljene tokom cele vegetacije. U uslovima zasenjivanja, formiranje cvetnih pupoljaka je slabo ili u potpunosti izostaje, što direktno dovodi do smanjenja prinosa u narednoj godini. Zbog toga je cilj rezidbe, između ostalog, i da se obezbedi prodiranje svetlosti u sve delove krune.

Pored uticaja na fotosintezu i rodnost, svetlost igra važnu ulogu i u zdravstvenom stanju stabla. Dobro osvetljena i provetrena kruna se brže suši nakon kiše ili rose, što stvara nepovoljnije uslove za razvoj mnogih gljivičnih bolesti koje preferiraju vlažnu sredinu. Nasuprot tome, u gustim, zasenjenim krunama, gde se vlaga duže zadržava, rizik od pojave bolesti kao što su antraknoza ili pepelnica je znatno veći. Stoga, obezbeđivanje dovoljne količine svetlosti nije samo pitanje prinosa, već i ključna preventivna mera u zaštiti bilja.

Izbor osunčanih položaja

Prvi i najvažniji korak u zadovoljavanju svetlosnih zahteva pitomog kestena je pravilan izbor lokacije za podizanje zasada. Neophodno je birati terene koji su tokom većeg dela dana izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti. Najpovoljnije su južne, jugozapadne i jugoistočne ekspozicije, jer one primaju najveću količinu sunčevog zračenja. Severne ekspozicije i zasenjene lokacije, kao što su podnožja visokih brda, rubovi gustih šuma ili blizina visokih objekata, treba izbegavati jer ne mogu obezbediti dovoljno svetlosti za uspešan uzgoj.

Prilikom izbora parcele, treba voditi računa i o njenom nagibu. Blago nagnuti tereni su često povoljniji od ravnih, jer omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha i bolje oticanje viška vode, a južni nagibi dobijaju više svetlosti, posebno tokom zimskih meseci. Takođe, na nagnutim terenima je manji rizik od zasenjivanja između redova, pod uslovom da su redovi pravilno orijentisani. Analiza osunčanosti parcele tokom celog dana i u različitim godišnjim dobima može značajno pomoći u donošenju ispravne odluke o sadnji.

Okolina parcele takođe igra važnu ulogu. Prisustvo visokog drveća ili šuma u neposrednoj blizini može bacati senku na zasad, posebno u jutarnjim ili večernjim satima. Pre sadnje, potrebno je proceniti potencijalni uticaj okolne vegetacije i objekata na osunčanost. U nekim slučajevima, može biti potrebno ukloniti pojedina stabla ili grane koje stvaraju preveliku senku. Obezbeđivanje maksimalne izloženosti suncu od samog početka je investicija koja se višestruko isplati kroz zdraviji rast i veće prinose.

Pored izloženosti suncu, važno je izbegavati i lokacije podložne čestim i dugotrajnim maglama, posebno u kotlinama i rečnim dolinama. Magla smanjuje intenzitet svetlosti i povećava vlažnost, što može negativno uticati na fotosintezu i pogodovati razvoju bolesti. Odabir otvorenih, prozračnih i pre svega sunčanih položaja je apsolutni imperativ i preduslov za bilo kakav ozbiljniji i komercijalno isplativ uzgoj pitomog kestena.

Pravilan razmak sadnje

Nakon izbora osunčane lokacije, sledeći ključan faktor za obezbeđivanje dovoljno svetlosti svakom stablu je definisanje pravilnog razmaka sadnje. Pitomi kesten je dugovečno drvo koje razvija veliku i široku krunu, te zahteva dosta prostora. Pregusta sadnja je jedna od najčešćih grešaka u podizanju zasada, koja u kasnijim godinama dovodi do ozbiljnih problema. Kada stabla porastu, njihove krune počinju da se dodiruju i međusobno zasenjuju, što dovodi do smanjenja prinosa, lošijeg kvaliteta plodova i propadanja donjih grana.

Razmak sadnje zavisi od više faktora, uključujući bujnost sorte i podloge, plodnost zemljišta i planirani uzgojni oblik. Uopšteno, za komercijalne zasade preporučuje se razmak od najmanje 8 do 10 metara između redova i isto toliko unutar reda. Na plodnijim zemljištima i kod bujnijih sorti, razmak bi trebalo da bude i veći, čak i do 12×12 metara. Iako se na početku čini da je prostor prevelik i neiskorišćen, treba imati na umu da će kesten taj prostor ispuniti za 15 do 20 godina.

Pravilna orijentacija redova takođe može doprineti boljoj osvetljenosti. Na ravnim terenima, najbolja orijentacija redova je sever-jug. Ovakav raspored omogućava da sunčevi zraci tokom dana prodiru između redova i osvetljavaju obe strane krune. Na nagnutim terenima, redove treba postaviti upravno na nagib, odnosno po izohipsama, kako bi se sprečila erozija, ali i omogućila što bolja osunčanost.

Nedovoljan razmak sadnje ne samo da smanjuje osvetljenost, već i otežava izvođenje agrotehničkih mera kao što su rezidba, zaštita i berba. U gustim zasadima je takođe veća vlažnost vazduha i slabija cirkulacija, što pogoduje razvoju bolesti. Iako gušća sadnja u prvim godinama može dati veći prinos po jedinici površine, dugoročno gledano, to je neodrživo i dovodi do smanjenja produktivnosti i životnog veka voćnjaka. Zato je planiranje adekvatnog prostora za svako stablo od samog početka od suštinskog značaja.

Rezidba za bolju osvetljenost

Rezidba je najvažnija agrotehnička mera kojom se direktno utiče na osvetljenost unutrašnjosti krune. Pravilno formiran uzgojni oblik i redovna rezidba za rodnost ključni su za održavanje optimalne ravnoteže između rasta i rodnosti i za obezbeđivanje prodiranja svetlosti do svih delova stabla. Osnovni cilj rezidbe sa aspekta osvetljenosti je stvaranje otvorene i prozračne strukture krune, bez zagušenih i zasenjenih zona. Najčešći uzgojni oblik koji to omogućava je piramidalna ili vretenasta kruna sa jasno definisanom centralnom vođicom i pravilno raspoređenim skeletnim granama.

Rezidbom za formiranje oblika u prvim godinama nakon sadnje postavlja se osnova za buduću strukturu krune. Pravilnim izborom i rasporedom primarnih grana sprečava se formiranje previše gustog centra krune. Grane koje rastu previše uspravno ili se ukrštaju sa drugima treba ukloniti na vreme. Cilj je da se stvori skelet koji će moći da nosi obilan rod, a da pri tom ostane dovoljno otvoren za prodor svetlosti i vazduha.

Kod stabala u punoj rodnosti, primenjuje se rezidba za održavanje. Ona podrazumeva uklanjanje svih suvih, polomljenih i bolesnih grana. Pored toga, ključni deo ove rezidbe je proređivanje krune. Uklanjaju se grane koje rastu ka unutrašnjosti, one koje se ukrštaju i zasenjuju druge, kao i suvišni, pregusti letorasti. Posebnu pažnju treba obratiti na vrh krune, jer on ima tendenciju da postane previše gust i da zaseni donje delove. Redovnim proređivanjem vrha omogućava se vertikalno prodiranje svetlosti.

Letnja ili zelena rezidba takođe može biti veoma korisna za poboljšanje osvetljenosti. Ona se izvodi tokom vegetacije i obuhvata uklanjanje bujnih, uspravnih izdanaka (vodopija) koji rastu iz starijih grana i troše hranu, a pri tom zasenjuju unutrašnjost krune. Uklanjanjem vodopija dok su još mlade i zeljaste, poboljšava se osvetljenost plodova i rodnih grana, što pozitivno utiče na njihovu krupnoću, obojenost i kvalitet. Pravilno izvedena rezidba je dinamičan proces koji se prilagođava svakom stablu, sa stalnim ciljem da se svetlost, kao izvor života, ravnomerno rasporedi po celoj kruni.