Sadnja i razmnožavanje zbijenocvetne lizimahije u vrtu i saksijama

Zbijenocvetna lizimahija se lako uklapa u ukrasne zasade, ali dobar početak je presudan za njen kasniji izgled. Pravilna sadnja obezbeđuje zdrav koren, ravnomeran rast i gustu formu koja je kod ove biljke posebno važna. Razmnožavanje je najčešće jednostavno, jer se zdravi izdanci brzo ukorenjuju u pogodnom supstratu. Kada se poštuju osnovna pravila vlage, svetlosti i higijene, mlade biljke brzo postaju snažne i dekorativne.

Priprema mesta i supstrata za sadnju

Pre sadnje treba pažljivo izabrati mesto koje nije previše suvo i nije izloženo celodnevnom jakom suncu. Zbijenocvetna lizimahija voli svetle položaje, ali najbolje izgleda kada je zaštićena od najjačeg popodnevnog zračenja. U vrtu joj odgovaraju rubovi leja, blage polusenke ispod viših biljaka i mesta uz staze gde zemljište ostaje sveže. U saksijama je odlična za viseće korpe i kombinovane žardinjere.

Zemljište treba pripremiti tako da bude rastresito i bogato organskom materijom. Ako je zemlja glinovita, treba dodati kompost, lisnjaču i malo peska ili perlita radi bolje drenaže. Ako je zemljište peskovito, kompost će pomoći da se vlaga duže zadrži oko korena. Biljka ne voli ekstremno siromašan supstrat, jer tada sporije popunjava prostor i slabije cveta.

Kod sadnje u posude treba koristiti kvalitetan supstrat za cvetnice sa dodatkom perlita. Drenažni otvori su obavezni, jer voda ne sme ostajati zarobljena u donjem delu saksije. Na dno se može staviti tanak sloj krupnijeg materijala, ali on ne zamenjuje dobru strukturu supstrata. Najvažnije je da cela zemljana mešavina bude vazdušasta, a ne samo donji sloj.

Pre sadnje biljku treba zaliti ako je korenova bala suva. Suv koren se teže povezuje sa novim supstratom i može privremeno zaostati u rastu. Ako su korenovi gusto obavili celu saksiju, mogu se blago razmrsiti spoljašnji delovi bale. To podstiče koren da se širi u novo zemljište umesto da nastavi da kruži unutar starog oblika.

Tehnika sadnje i razmak između biljaka

Sadna jama treba da bude nešto šira od korenove bale, ali ne preterano duboka. Biljka se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u prethodnoj posudi. Preduboka sadnja može izazvati truljenje donjih izdanaka, posebno u vlažnim uslovima. Posle postavljanja, zemlju treba nežno pritisnuti kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi.

Razmak zavisi od toga da li se želi brzo pokrivanje površine ili pojedinačan dekorativan efekat. U leji se biljke mogu saditi gušće ako se koriste kao sezonski pokrivač tla. Ipak, ne treba ih previše zbijati, jer slab protok vazduha povećava rizik od bolesti. U kombinovanim posudama treba joj ostaviti dovoljno prostora da se širi bez gušenja susednih biljaka.

Nakon sadnje potrebno je temeljno zalivanje. Voda pomaže da se supstrat slegne oko korena i da biljka lakše prebrodi presađivački stres. Prvih nekoliko dana treba izbegavati jako sunce, naročito ako je biljka došla iz zaštićenog plastenika ili zatvorenog prostora. Postepeno privikavanje omogućava listovima da se prilagode novim uslovima.

Malčiranje može biti korisno u vrtu, ali sloj mora biti tanak i prozračan. Sitna kora, kompost ili usitnjeno lišće mogu pomoći u očuvanju vlage. Malč ne treba naslanjati direktno na nežne izdanke, jer to može zadržavati previše vlage. Kod saksija se malč obično ne koristi, jer je lakše kontrolisati vlagu redovnom proverom supstrata.

Razmnožavanje reznicama i deljenjem

Najjednostavniji način razmnožavanja zbijenocvetne lizimahije jeste uzimanje vršnih reznica. Biraju se zdravi, neodrveneli izdanci bez znakova bolesti i štetočina. Reznice treba da imaju nekoliko parova listova, a donji listovi se uklanjaju pre stavljanja u supstrat. Tako se smanjuje truljenje i podstiče stvaranje korena.

Reznice se mogu ukorenjivati u vlažnom, rastresitom supstratu. Mešavina tresetnog ili kokosovog supstrata sa perlitom daje dobar odnos vlage i vazduha. Supstrat treba održavati blago vlažnim, ali nikako natopljenim. Pokrivanje prozirnom kesom može povećati vlažnost vazduha, ali se mora redovno provetravati.

Ukorenjavanje je obično uspešno ako su temperatura i vlaga stabilne. Reznice ne treba držati na direktnom suncu, jer bez razvijenog korena lako venu. Svetlo mesto u polusenci ili pod difuznim osvetljenjem mnogo je sigurnije. Kada se pojavi novi rast, to je znak da se koren razvija i da biljka može postepeno da se privikava na normalne uslove.

Deljenje bokora je moguće kod jačih, dobro razvijenih biljaka. Biljka se pažljivo izvadi, a korenova masa se razdeli na delove koji imaju dovoljno korena i izdanaka. Oštećeni i truli delovi se uklanjaju čistim makazama. Posle deljenja svaka nova biljka se sadi u svež supstrat i drži nekoliko dana u zaklonjenom položaju.

Nega mladih biljaka posle sadnje

Mlade biljke zahtevaju pažljivije zalivanje nego potpuno razvijeni primerci. Koren im još nije dovoljno raširen, pa se gornji sloj supstrata ne sme potpuno osušiti. Ipak, stalna natopljenost je jednako opasna, jer mladi koren lako strada. Najbolje je zalivati manjim količinama, ali redovno proveravati stanje zemlje.

Prihrana se ne uvodi odmah nakon sadnje ako je supstrat svež i kvalitetan. Previše hraniva u ranoj fazi može opteretiti mladi koren. Nakon dve do tri nedelje, kada biljka pokaže novi rast, može se početi sa blagom prihranom. Koncentracija treba da bude slabija od preporučene za odrasle, snažne biljke.

Formiranje gustog rasta počinje rano. Kada se mladi izdanci produže, korisno je nežno prikratiti vrhove. To podstiče grananje i sprečava da biljka postane izdužena i retka. Ovaj postupak je naročito važan kod biljaka koje će se koristiti u visećim posudama.

Redovno posmatranje mladih biljaka sprečava veće probleme. Ako listovi blede, treba proveriti svetlost, vlagu i stanje korena. Ako izdanci naglo venu, uzrok može biti suša, ali i previše vode. Uspešna sadnja i razmnožavanje zasnivaju se na ravnoteži, jer zbijenocvetna lizimahija najbrže napreduje kada su uslovi blagi i stabilni.