Sadnja i razmnožavanje virdžinijske perunike

Sadnja virdžinijske perunike uspeva najbolje kada se rizom postavi plitko, u vlažnu i hranljivu zemlju, na položaj sa dovoljno svetlosti. Ova biljka ne voli duboko zatrpavanje, jer njen rizom treba kontakt sa vazduhom i stabilnu, ali ne zagušljivu vlagu. Razmnožava se najpouzdanije deljenjem busena, dok setva semena zahteva više strpljenja i promene u potomstvu. Kada se pravilno posadi, brzo se prilagođava i već za nekoliko sezona može formirati snažan, dekorativan zasad.

Priprema mesta za sadnju

Mesto za sadnju treba izabrati prema prirodnim zahtevima biljke, a to znači vlažna, plodna i dovoljno osvetljena površina. Rubovi jezerca, kišne leje i niži delovi vrta često su najpogodniji. Zemlja ne sme biti stalno potpuno suva, jer se tada rizom sporo razvija. Ako se zemljište leti brzo isušuje, potrebno je pre sadnje planirati malčiranje i redovno zalivanje.

Pre sadnje treba ukloniti korove i ostatke starog korenja. To je posebno važno jer se kasnije korovi teško uklanjaju iz gustog sklopa listova. Zemlju treba prerahliti do dubine dovoljne za koren, ali ne treba stvarati preduboku rastresitu jamu u kojoj će rizom potonuti. Površinski sloj treba da bude mrvičast, hranljiv i ravnomerno vlažan.

Dodavanje zrelog komposta pomaže da se poboljša struktura zemljišta i obezbede hraniva za početni rast. Kompost se može umešati u gornjih petnaest do dvadeset centimetara zemlje. U vrlo peskovitoj zemlji korisno je dodati više organske materije koja zadržava vlagu. U teškoj glini treba raditi pažljivo, uz dodavanje komposta, ali bez preteranog isušivanja zemljišta.

Ako se biljka sadi uz vodenu površinu, treba proveriti nivo vode tokom godine. Rizomi mogu podneti vlažan rub, ali ne bi trebalo da budu stalno duboko potopljeni ako biljka nije već prilagođena takvim uslovima. Najbezbednije je saditi je u zonu gde je zemlja mokra, ali rizom ostaje blizu površine. Takav položaj daje snažan rast i smanjuje rizik od gušenja korena.

Tehnika sadnje rizoma

Rizom virdžinijske perunike sadi se plitko, tako da gornji deo bude tik ispod površine ili vrlo blago pokriven zemljom. Duboka sadnja je jedna od najčešćih grešaka i često dovodi do slabog cvetanja. Koren treba pažljivo raširiti u sadnoj jami, dok se rizom postavlja horizontalno. Zemlja se zatim nežno pritisne kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi.

Razmak između biljaka zavisi od planiranog efekta i prostora u vrtu. Za prirodniji izgled može se saditi u grupama, ali sa dovoljno mesta za širenje. U proseku je dobro ostaviti trideset do četrdeset pet centimetara između sadnica. Ako je zemljište veoma plodno i vlažno, biljke se mogu brže širiti, pa je veći razmak praktičniji.

Posle sadnje treba obilno zaliti zonu korena, čak i ako je zemlja već vlažna. To pomaže boljem kontaktu između korena i zemljišta. U narednim nedeljama najvažnije je sprečiti isušivanje površinskog sloja oko rizoma. Mlad zasad ne sme se prepustiti dugoj suši, jer tada biljka troši energiju na preživljavanje umesto na ukorenjavanje.

Ako se sade biljke iz kontejnera, korenovu balu treba pažljivo pregledati. Previše zbijen koren može se blago razmrsiti, ali bez grubog kidanja. Biljka se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u saksiji, osim ako je rizom bio očigledno preduboko zatrpan. Nakon sadnje listovi se mogu delimično skratiti samo ako su jako oštećeni ili ako biljka gubi mnogo vode.

Razmnožavanje deljenjem busena

Deljenje busena je najbrži i najpouzdaniji način razmnožavanja virdžinijske perunike. Najbolje vreme je posle cvetanja ili krajem leta, kada biljka ima dovoljno snage da obnovi koren. U hladnijim područjima deljenje ne treba odlagati prekasno, jer mlade sadnice moraju da se učvrste pre zime. Prolećno deljenje je moguće, ali može smanjiti cvetanje u istoj sezoni.

Busen se pažljivo podiže vilama, a ne oštrom lopatom kroz sredinu rizoma. Zemlja se blago otrese kako bi se videlo gde su zdravi delovi. Svaki odeljak treba da ima čvrst komad rizoma, nekoliko korenova i barem jedan aktivan pupoljak. Slabi, mekani, truli ili vrlo stari delovi odbacuju se bez žaljenja.

Listovi se pri deljenju mogu skratiti na trećinu do polovinu dužine. To smanjuje gubitak vode i olakšava biljci da uspostavi ravnotežu između korena i nadzemnog dela. Rezovi na rizomu treba da budu čisti, a alat dezinfikovan ako postoji sumnja na bolesti. Zdravi delovi sade se odmah, jer se rizomi ne smeju dugo isušivati.

Nakon deljenja i sadnje važna je stabilna vlažnost zemljišta. Biljke mogu izgledati blago klonulo prvih dana, naročito po toplom vremenu. To nije nužno problem ako je rizom čvrst i zemlja vlažna. Novi rast pokazuje da se biljka uspešno ukorenila i da je deljenje dobro obavljeno.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje semenom je sporije, ali zanimljivo za oplemenjivanje, prirodnije zasade i dobijanje većeg broja biljaka. Seme se razvija u čaurama nakon cvetanja, ako se cvetne stabljike ne uklone. Čaure treba brati kada sazru i počnu da se suše, ali pre nego što se same otvore. Seme mora biti zrelo, čvrsto i dobro formirano.

Kod setve treba imati na umu da potomci ne moraju potpuno ličiti na matičnu biljku. To je normalno kod generativnog razmnožavanja i može biti prednost ako se traži prirodna raznovrsnost. Seme često bolje klija nakon hladnog perioda, jer u prirodi prolazi kroz zimu. Zbog toga se može sejati u jesen na otvorenom ili stratifikovati pre prolećne setve.

Supstrat za setvu treba da bude vlažan, ali ne blatnjav. Posude se drže na zaštićenom mestu gde se ne isušuju i gde nisu izložene jakom pregrevanju. Klijanje može biti neujednačeno i sporo, pa ne treba prerano odbacivati setvu. Mlade biljke se presađuju tek kada razviju dovoljno snažan koren i nekoliko listova.

Biljke dobijene iz semena obično ne cvetaju odmah prve godine. Potrebno im je vreme da formiraju rizom dovoljne veličine. Tokom tog perioda najvažniji su vlaga, svetlost i zaštita od konkurencije korova. Strpljenje se isplati, jer semenski uzgoj može dati vrlo vitalne i dobro prilagođene biljke.