Sadnja i razmnožavanje vatrenog pasulja u bašti

Vatreni pasulj se lako uklapa u povrtnjak, ukrasnu baštu i male gradske vrtove, ali najbolji rezultat daje kada se sadnja unapred dobro isplanira. Ova penjačica brzo zauzima prostor, pa joj treba stabilan oslonac, plodno zemljište i dovoljno toplote za siguran početak. Razmnožava se najčešće semenom, što ga čini jednostavnim i dostupnim za većinu baštovana. Ipak, razlika između prosečnog i izuzetno uspešnog zasada često je upravo u sitnicama vezanim za termin setve, dubinu, razmak i negu mladih biljaka.

Izbor mesta i priprema za sadnju

Mesto za vatreni pasulj treba da bude sunčano ili blago zasenjeno tokom najtoplijeg dela dana. Biljka voli svetlost, ali ne voli kombinaciju vreline, suvog vetra i presušenog zemljišta. Zato je idealno mesto ono koje ima jutarnje i prepodnevno sunce, uz dobru zaštitu od jakih udara vetra. Uz ogradu, pergolu ili čvrstu mrežu može dati i ukrasni i praktičan efekat.

Pre sadnje treba proveriti da li u zemljištu ima dovoljno organske materije. Zreo kompost je najbolji dodatak, jer čini zemlju rastresitom i biološki aktivnom. Ako je tlo teško, treba ga prorahliti i poboljšati pre setve. Ako je tlo peskovito, treba mu pomoći da zadrži vlagu duže od jednog toplog popodneva.

Vatreni pasulj ne treba stalno sejati na isto mesto. Plodored smanjuje nagomilavanje bolesti i štetočina u zemljištu. Najbolje je da se mahunarke vrate na istu leju tek posle nekoliko godina. Dobri prethodni usevi su kulture koje nisu iz iste biljne porodice i koje za sobom ostavljaju zemljište bez velikog pritiska bolesti.

Oslonac treba postaviti pre setve ili odmah nakon nje. Mladi izdanci se vrlo brzo izdužuju i traže nešto za obavijanje. Ako oslonac kasni, biljke se međusobno zapliću i teže ih je usmeriti. Stabilna konstrukcija od početka smanjuje stres, lomljenje i naknadno popravljanje zasada.

Setva iz semena

Seme vatrenog pasulja se seje kada prođe opasnost od kasnih mrazeva i kada se zemljište dovoljno zagreje. Hladno i mokro tlo usporava klijanje i povećava mogućnost propadanja semena. U toplijem zemljištu nicanje je brže, ravnomernije i snažnije. Zato ne treba žuriti sa setvom samo zato što je kalendarski stiglo proleće.

Dubina setve obično je nekoliko centimetara, zavisno od strukture zemljišta. U lakšem zemljištu seme može ići malo dublje, jer se površina brže suši. U težem zemljištu bolje je sejati pliće, kako mlada klica ne bi teško probijala pokoricu. Posle setve zemlju treba blago sabiti i pažljivo zaliti.

Razmak između biljaka zavisi od načina gajenja i jačine oslonca. U redovima uz mrežu biljke ne treba zbijati previše, jer će kasnije formirati gust zid lišća. Pregusta setva smanjuje provetravanje i otežava berbu. Bolje je imati nešto manje biljaka koje su snažne, nego mnogo biljaka koje se međusobno guše.

Pre setve seme se može potopiti u vodu na kratko vreme, ali to nije obavezno. Ako se potapa, ne treba ga ostaviti predugo, jer može ostati bez dovoljno kiseonika. Važnije je da se seje u vlažno, toplo i dobro pripremljeno zemljište. Seme lošeg kvaliteta, smežurano ili oštećeno, treba odbaciti pre setve.

Proizvodnja rasada i presađivanje

Vatreni pasulj se može gajiti i preko rasada, posebno u hladnijim krajevima ili kada se želi raniji početak. Seme se tada seje u pojedinačne posude, jer biljka ne voli oštećenje korena. Najbolje su dublje posude koje omogućavaju razvoj mladog korenovog sistema. Supstrat treba biti rastresit, umereno hranljiv i dobro dreniran.

Rasad ne treba držati predugo u malim posudama. Kada koren ispuni prostor, biljka se usporava i teže se prilagođava posle sadnje. Presađivanje je najbolje obaviti dok su biljke mlade, čvrste i još nisu previše isprepletale izdanke. Pre iznošenja napolje treba ih postepeno privikavati na sunce, vetar i promenu temperature.

Kaljenje rasada traje nekoliko dana do oko dve sedmice, zavisno od vremenskih uslova. Biljke se prvo iznose na zaštićeno mesto, pa se vreme boravka napolju postepeno produžava. Naglo iznošenje iz toplog prostora na hladan vetar može zaustaviti rast. Dobro okaljen rasad se brže prima i lakše nastavlja razvoj.

Pri presađivanju treba sačuvati zemljanu grudvu oko korena. Sadna jama treba biti dovoljno prostrana da se koren ne savija i ne sabija. Posle sadnje biljke treba dobro zaliti, ali ne napraviti blato oko njih. Prvih nekoliko dana korisno je zaštititi ih od jakog podnevnog sunca ako su uslovi naglo topli.

Čuvanje i izbor semena za narednu sezonu

Za sopstveno seme treba birati najzdravije i najbujnije biljke. One moraju imati dobro cvetanje, pravilne mahune i otpornost na uslove u konkretnoj bašti. Seme sa slabih, bolesnih ili deformisanih biljaka ne treba čuvati. Kvalitet buduće generacije počinje izborom biljke majke.

Mahune namenjene semenu ostavljaju se da potpuno sazru na biljci. Treba da postanu suve, čvrste i jasno zrele pre skidanja. Ako se najavi dugotrajna kiša ili mraz, mogu se ubrati i dosušiti na prozračnom mestu. Važno je da seme ne ostane vlažno, jer se tada lako razvija plesni.

Nakon vađenja iz mahuna seme treba dodatno prosušiti. Čuva se u papirnim kesicama, platnenim vrećicama ili staklenim posudama na suvom i hladnijem mestu. Na ambalaži je korisno napisati godinu, boju cveta, osobine biljke i mesto gajenja. Takve beleške pomažu da se vremenom izabere najbolja linija za sopstvenu baštu.

Seme vatrenog pasulja treba zaštititi od vlage, toplote i štetočina u skladištu. Pre čuvanja treba odstraniti zrna koja su oštećena, probušena ili neuobičajeno laka. Ako postoji sumnja na prisustvo skladišnih insekata, seme se može kratko izložiti hladnoći u kontrolisanim uslovima. Dobro sačuvano seme ostaje pouzdana osnova za novu sezonu i omogućava baštovanu veću samostalnost.