Sadnja i razmnožavanje ušate jagorčevine u bašti i saksiji

Uspešna sadnja ušate jagorčevine počinje izborom zdravog sadnog materijala i mesta na kome se voda neće zadržavati oko korena. Ova perena se može gajiti u kamenjaru, uz ivicu senovite leje ili u saksiji sa veoma propusnim supstratom. Razmnožavanje deljenjem daje biljke iste kao matični primerak, dok setva semena donosi veću raznovrsnost osobina. Bez obzira na izabrani postupak, mladim biljkama najviše odgovaraju svežina, umerena vlaga i zaštita od jakog sunca.

Priprema mesta i sadnog materijala

Za sadnju biraj biljke sa čvrstim listovima, zdravim središtem rozete i svetlim, razgranatim korenom. Mekani listovi, neprijatan miris i potamneo vrat mogu ukazivati na početak truljenja. Sitna oštećenja na spoljnim listovima nisu presudna ako je centralni pupoljak zdrav. Biljku sa sumnjivim simptomima drži odvojeno dok ne bude jasno da ne prenosi bolest ili štetočine.

Baštensko mesto pripremi tako da voda posle kiše ne ostaje u udubljenju. Zemlju rastresi dublje od same korenove bale i umešaj zreo kompost sa mineralnim materijalom za drenažu. Na izrazito teškom zemljištu korisna je uzdignuta leja ili sadnja u pukotine kamenjara. Sama rupa ispunjena lakim supstratom nije dovoljna ako je okružena nepropusnom glinom koja zadržava vodu kao posuda.

Saksija mora imati više funkcionalnih otvora na dnu. Posuda od terakote brže gubi vlagu i leti može ostati hladnija, ali zahteva pažljivije praćenje zalivanja. Plastična saksija duže zadržava vodu i lakša je za pomeranje. U oba slučaja veličinu prilagodi korenu, jer prevelika posuda povećava rizik od prekomerne vlage.

Pre sadnje pregledaj koren i ukloni samo mrtve, sluzave ili potpuno osušene delove. Zdrav koren ne treba nepotrebno skraćivati, jer on ubrzava prijem biljke. Ako je korenova bala sasvim suva, nakratko je navlaži pre sadnje. Veoma mokru balu ostavi da se ocedi kako bi mogao pravilno da proceniš stanje korena.

Tehnika pravilne sadnje

Ušatu jagorčevinu postavi tako da vrat biljke ostane u nivou površine ili neznatno iznad nje. Središte rozete nikada ne sme biti zatrpano zemljom. Preduboka sadnja sprečava provetravanje i pogoduje truljenju centralnog pupoljka. Preplitka sadnja je takođe nepovoljna ako koren ostane izložen suncu i brzom isušivanju.

Supstrat ravnomerno rasporedi između korenova bez jakog sabijanja. Blagim pritiskom ukloni velike vazdušne džepove, ali sačuvaj rastresitost mešavine. Nakon toga biljku zalij umerenim mlazom uz ivicu rozete. Ako se zemlja spusti, dodaj malu količinu supstrata bez zatrpavanja vrata.

Razmak između biljaka prilagodi širini odraslih rozeta. Većini sorti odgovara dovoljno prostora da se listovi susednih biljaka ne preklapaju tokom vlažnog vremena. Dobar razmak olakšava čišćenje, pregled i uklanjanje ocvalih stabljika. Zbijena sadnja može izgledati efektno u početku, ali kasnije povećava rizik od bolesti i slabi cvetanje.

Posle sadnje zaštiti biljku od jakog sunca dok se koren ne obnovi. Zemlja treba da ostane blago vlažna, ali ne i natopljena. Prvih nedelja nemoj primenjivati jako mineralno đubrivo, jer oštećen koren može biti osetljiv na soli. Novi čvrsti listovi u središtu rozete pokazuju da se biljka uspešno primila.

Razmnožavanje deljenjem rozeta

Deljenje je najpouzdaniji način da sačuvaš boju, oblik i druge osobine odabrane sorte. Postupak se najčešće obavlja posle cvetanja ili početkom jeseni. Izbegavaj deljenje tokom jakih vrućina, mraza ili dugotrajno vlažnog perioda. Biljka se brže oporavlja kada su temperature umerene, a vazduh svež.

Matičnu biljku pažljivo izvadi iz zemlje ili saksije i ukloni deo starog supstrata. Pojedinačne rozete razdvoji prstima ili čistim, oštrim nožem. Svaki deo treba da zadrži centralni pupoljak i bar nekoliko zdravih korenova. Veoma sitne rozete bez korena mogu se ožiliti, ali njihov prijem je sporiji i manje pouzdan.

Pre sadnje odstrani trule delove i skratiti možeš samo najduže, oštećene korenove. Rezove ostavi kratko da se prosuše na senovitom, prozračnom mestu. Mlade rozete posadi u male posude sa rastresitim supstratom. Manja zapremina omogućava bolju kontrolu vlage i smanjuje opasnost od truljenja.

Podeljene biljke nekoliko nedelja drži u svetloj polusenci. Zalivaj ih štedljivo, ali nemoj dozvoliti potpuno isušivanje finog korena. Ne prihranjuj dok ne primetiš novi rast u središtu rozete. Kada se koren učvrsti, biljke možeš postepeno navikavati na uobičajene uslove gajenja.

Razmnožavanje semenom

Seme ušate jagorčevine seje se sveže ili se čuva na hladnom i suvom mestu do odgovarajućeg termina. Mnoge forme bolje klijaju nakon perioda izlaganja hladnoći. Setva se zato često obavlja krajem jeseni ili tokom zime u posudama koje se drže napolju. Prirodne promene temperature pomažu razgradnji mirovanja semena.

Koristi fin, sterilan i propustan setveni supstrat. Seme rasporedi po površini i prekrij veoma tankim slojem sitnog peska ili vermikulita. Duboka setva otežava klijanje sitnog semena. Posudu zalivaj odozdo ili vrlo blagim raspršivanjem kako se seme ne bi pomerilo i zbijalo.

Klijanje može biti neujednačeno i potrajati više nedelja. Supstrat mora ostati blago vlažan, ali stalna natopljenost podstiče poleganje klijanaca. Čim se pojave mlade biljke, obezbedi im obilje rasute svetlosti i strujanje vazduha. Jako podnevno sunce može brzo pregrejati malu setvenu posudu.

Kada razviju nekoliko pravih listova, klijance pažljivo presadi u pojedinačne male saksije. Drži ih za list, a ne za nežnu stabljiku ili vrat. Biljke iz semena mogu se razlikovati po boji, veličini i obliku cveta. Prvo cvetanje obično zahteva strpljenje, ali upravo ta raznovrsnost čini setvu posebno zanimljivom.