Proces podizanja novih generacija šarene ivančice počinje pažljivim planiranjem i pripremom materijala. Ova biljka se izuzetno lako razmnožava putem semena, što je čini dostupnom čak i početnicima u hortikulturi. Ključ uspeha leži u odabiru pravog momenta za setvu i obezbeđivanju idealnih početnih uslova za mlade klice. U narednim redovima ćemo detaljno objasniti kako da samostalno proizvedeš zdrave i snažne sadnice.
Priprema semena i optimalni tajming
Kvalitetno seme je polazna tačka za svaku uspešnu proizvodnju cveća u sopstvenoj režiji. Seme šarene ivančice treba da bude čvrsto, tamno i bez vidljivih tragova buđi ili mehaničkih oštećenja. Ukoliko koristiš seme koje si sam prikupio, proveri njegovu klijavost pre glavne setve u proleće. Kupovno seme iz pouzdanih izvora obično ima visok procenat nicanja i garantovanu sortnu čistoću.
Vreme setve direktno zavisi od toga da li želiš ranije cvetanje ili sadiš direktno u baštu. Za ranu proizvodnju, setva u zatvorenom prostoru se obavlja krajem februara ili tokom marta meseca. Na ovaj način dobijaš razvijene sadnice koje će procvetati čim ih izneseš na otvoreno polje. Ukoliko se odlučiš za direktnu setvu, sačekaj da prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.
Temperatura supstrata igra ključnu ulogu u brzini klijanja semena ove dekorativne vrste. Idealno je održavati temperaturu između osamnaest i dvadeset dva stepena Celzijusa tokom prve dve nedelje. U takvim uslovima, prve kličice bi trebalo da se pojave već nakon sedam do deset dana. Previše niske temperature mogu usporiti proces i dovesti do propadanja semena u vlažnom tlu.
Svetlost je neophodna od prvog trenutka kada mlada biljka probije površinu zemlje u posudi. Ukoliko setvu obavljaš u zatvorenom, postavi posude na najsvetlije mesto u prostoriji, blizu prozora. Nedostatak svetlosti u ovoj fazi rezultira „izduženim“ sadnicama koje su slabe i sklone poleganju. Možeš koristiti i dodatno osvetljenje u vidu specijalnih lampi za biljke ako prirodno svetlo nije dovoljno.
Još članaka na ovu temu
Tehnika setve u zatvorenom prostoru
Za setvu u zatvorenom koristi plitke posude ili specijalne kontejnere sa više ćelija radi lakšeg presađivanja. Napuni ih finim supstratom za setvu koji je lagan, sterilan i dobro propušta suvišnu vodu. Seme se polaže na dubinu od svega nekoliko milimetara, tek toliko da bude pokriveno tankim slojem zemlje. Previše duboka setva može onemogućiti klici da izbije na površinu pre nego što istroši rezerve energije.
Nakon polaganja semena, potrebno je pažljivo navlažiti supstrat koristeći finu prskalicu sa vodom. Izbegavaj zalivanje jakim mlazom jer on može isprati seme ili ga pomeriti dublje u zemlju. Posude možeš prekriti providnom folijom ili plastičnim poklopcem kako bi se održala konstantna vlažnost vazduha. Važno je svakodnevno nakratko podizati poklopac radi provetravanja i sprečavanja pojave plesni.
Kada se pojave prvi pravi listići, biljke su spremne za proces koji baštovani nazivaju pikiranje. To podrazumeva prebacivanje mladih sadnica u pojedinačne saksije gde će imati više prostora za razvoj korena. Budi veoma pažljiv prilikom rukovanja korenčićima jer su u ovoj fazi izuzetno osetljivi i lako se lome. Uhvati biljku za listiće, a ne za stabljiku, kako bi izbegao trajna oštećenja provodnih tkiva.
Kaljenje sadnica je neophodan korak pre konačnog iznošenja biljaka u baštu ili na terasu. Ovaj proces traje oko desetak dana i podrazumeva postepeno navikavanje mladih biljaka na spoljne uslove. Iznesi ih napolje na nekoliko sati tokom dana u senovito mesto, a uveče ih vrati unutra. Svakim danom povećavaj vreme provedeno napolju i izloženost direktnom suncu kako bi očvrsnule.
Direktna setva na stalno mesto
Direktna setva u baštu je jednostavniji metod koji štedi vreme, ali zahteva dobro pripremljeno zemljište. Prvo očisti parcelu od korova i kamenja, a zatim površinski sloj zemlje usitni grabuljama. Možeš dodati malu količinu peska ako je tlo previše teško i glinovito kako bi poboljšao drenažu. Ovakva priprema omogućava semenu dobar kontakt sa zemljom, što je presudno za ujednačeno nicanje.
Seme se u bašti seje u redove ili „u gnezda“, u zavisnosti od tvoje vizije izgleda buduće leje. Ako seješ u redove, razmak između njih treba da bude oko trideset centimetara radi lakšeg održavanja. Nakon nicanja, biće potrebno izvršiti proređivanje mladih biljaka kako bi svaka imala dovoljno životnog prostora. Ostavite najjače primerke na rastojanju od oko dvadeset pet centimetara jedan od drugog.
Zalivanje nakon direktne setve mora biti redovno i veoma nežno dok biljke ne ojačaju. Zemlja ne sme potpuno da se isuši, ali ni da bude stalno natopljena vodom jer to podstiče truljenje. Ukoliko se očekuje jak pljusak, privremeno prekrij zasejanu površinu agrotekstilom kako voda ne bi isprala seme. Kada biljke dostignu visinu od desetak centimetara, postaju znatno otpornije na spoljne uticaje.
Prednost direktne setve je u tome što biljke razvijaju snažniji koren jer nema stresa usled presađivanja. One često budu čvršće i otpornije na sušu u kasnijim fazama razvoja od onih gajenih u saksijama. Ipak, cvetanje kod direktno sejanih ivančica obično počinje nešto kasnije, najčešće u julu mesecu. Kombinovanjem oba metoda možeš obezbediti kontinuirano cvetanje tokom celog leta i jeseni.
Specifičnosti vegetativnog razmnožavanja
Iako je šarena ivančica primarno jednogodišnja biljka, u određenim uslovima može se pokušati razmnožavanje reznicama. Ovaj metod se ređe koristi, ali je koristan ako želiš da sačuvaš specifičnu osobinu neke izuzetne biljke. Reznice se uzimaju sa mladih, zdravih izbojaka koji još uvek nisu počeli da formiraju cvetne pupoljke. Dužina reznice treba da bude oko sedam do deset centimetara, sa uklonjenim donjim listovima.
Reznice se zabadaju u vlažan supstrat sastavljen od treseta i peska u jednakim razmerama. Za brže zakorenjivanje možeš koristiti hormone za ožiljavanje, mada ivančica često dobro formira koren i bez njih. Posude sa reznicama drži na toplom mestu sa indirektnim svetlom i pokrij ih plastičnom vrećicom. Redovno proveravaj vlažnost i provetravaj ih kako bi sprečio razvoj gljivica na osetljivim stabljikama.
Nakon tri do četiri nedelje, reznice bi trebalo da razviju sopstveni korenov sistem i pokažu prve znake novog rasta. Tada ih možeš polako navikavati na suv vazduh i postepeno izlagati jačoj svetlosti. Ovaj način razmnožavanja je sporiji od setve, ali daje biljke koje su genetski identične roditeljskom primerku. To je posebno zanimljivo ako imaš varijetet sa neobičnim šarama ili kombinacijama boja na laticama.
Zanimljivo je da šarena ivančica ponekad daje i „samozasv“ u bašti tokom sledećeg proleća. Ako ne ukloniš sve precvetale cvetove, seme će pasti na zemlju i uz povoljne uslove samo niknuti. Ove „samonikle“ biljke su često veoma vitalne i brzo napreduju bez ikakve tvoje intervencije u ranoj fazi. Možeš ih ostaviti tamo gde su nikle ili ih pažljivo presaditi na željeno mesto u vrtu.
