Sadnja i razmnožavanje pitomog kestena

Sadnja i razmnožavanje pitomog kestena predstavljaju ključne korake u zasnivanju uspešnog i dugovečnog zasada. Pravilan izbor sadnog materijala, adekvatna priprema zemljišta i primena odgovarajuće tehnike sadnje direktno utiču na prijem, rast i kasniju rodnost stabala. Razumevanje specifičnih zahteva ove plemenite voćne vrste je od presudnog značaja za izbegavanje početničkih grešaka koje mogu imati dugoročne posledice. Bilo da se odlučite za generativno razmnožavanje putem semena ili vegetativno kalemljenjem, svaki metod ima svoje prednosti i zahteva posebnu pažnju i stručnost kako bi se postigli željeni rezultati.

Pre same sadnje, neophodno je izvršiti temeljnu pripremu zemljišta. Pitomi kesten zahteva duboka, rastresita i dobro drenirana zemljišta, blago kisele reakcije. Najbolje je izvršiti duboko oranje ili rigolovanje na dubinu od 60 do 80 centimetara kako bi se stvorili povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema. Nakon toga, preporučuje se tanjiranje i freziranje kako bi se površinski sloj usitnio i poravnao. Analiza zemljišta je takođe važan korak, jer omogućava da se na vreme utvrdi nedostatak određenih hranljivih elemenata i izvrši meliorativno đubrenje, najčešće unošenjem fosfora, kalijuma i organske materije.

Kopanje sadnih jama je sledeći korak u pripremi za sadnju. Jame bi trebalo da budu dovoljno prostrane, obično dimenzija 80x80x80 centimetara, kako bi se korenov sistem sadnice mogao nesmetano razvijati. Prilikom kopanja, površinski, plodniji sloj zemlje treba odvojiti na jednu stranu, a dublji, manje plodan sloj na drugu. Na dno jame se postavlja sloj zrelog stajnjaka ili komposta, koji se prekriva tankim slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa njim. Ovo obezbeđuje rezervu hranljivih materija za početni rast.

Sama tehnika sadnje zahteva pažljivost. Pre sadnje, koren sadnice treba pregledati i oštećene delove odstraniti oštrim makazama. Koren se zatim potapa u smešu zemlje, goveđe balege i vode kako bi se pospešilo bolje primanje. Sadnica se postavlja u jamu na dubinu na kojoj je bila u rasadniku, a kalemljeno mesto mora ostati najmanje 10 centimetara iznad površine zemlje. Nakon postavljanja sadnice, na koren se prvo vraća plodniji površinski sloj zemlje, a zatim dublji sloj. Zemlju oko sadnice treba blago nagaziti kako bi se istisnuo vazduh i ostvario dobar kontakt između korena i zemlje, a zatim obilno zaliti.

Izbor sadnog materijala

Kvalitetan sadni materijal je osnovni preduslov za uspešan uzgoj pitomog kestena. Prilikom izbora sadnica, treba obratiti pažnju na njihovo zdravstveno stanje, razvijenost korenovog sistema i nadzemnog dela. Sadnice moraju biti deklarisane, što garantuje sortnu čistoću i zdravstvenu ispravnost. Najbolje je nabavljati sadnice iz proverenih i registrovanih rasadnika koji garantuju kvalitet. Treba izbegavati sadnice nepoznatog porekla, jer one mogu biti prenosnici bolesti i često ne odgovaraju deklarisanoj sorti.

Prilikom kupovine, treba birati dvogodišnje ili trogodišnje kalemljene sadnice. One imaju dobro razvijen korenov sistem i dovoljno snažan nadzemni deo da se uspešno prime i brzo započnu sa rastom. Debljina sadnice na mestu kalemljenja treba da bude najmanje 1.5 do 2 centimetra, a visina oko 1.5 metara. Korenov sistem treba da bude dobro razgranat, sa što više sitnih žilica, bez znakova oštećenja, isušivanja ili bolesti. Spojno mesto kalema treba da bude čvrsto i dobro sraslo.

Izbor sorte je takođe od izuzetne važnosti i zavisi od klimatskih uslova područja, namene plodova (za svežu potrošnju, preradu) i vremena zrenja. Većina sorti pitomog kestena je stranooplodna, što znači da je za dobro oprašivanje i redovan prinos neophodno posaditi najmanje dve različite sorte koje cvetaju u isto vreme. Preporučljivo je informisati se o sortama koje su se dobro pokazale u datom uzgojnom području i koje su otporne na najčešće bolesti, pre svega na rak kore.

Pre sadnje, sadnice treba adekvatno pripremiti. Ukoliko se sadnja ne obavlja odmah po nabavci, sadnice treba utrapiti u vlažan pesak ili zemlju kako se koren ne bi isušio. Neposredno pre sadnje, koren se skraćuje za jednu trećinu kako bi se podstaklo grananje, a oštećene žile se uklanjaju. Nadzemni deo se takođe skraćuje na visinu od 80 do 100 centimetara kako bi se uspostavila ravnoteža između korena i krune, što olakšava prijem sadnice.

Generativno razmnožavanje

Generativno razmnožavanje pitomog kestena, odnosno razmnožavanje putem semena, koristi se pre svega za dobijanje podloga za kalemljenje i u selekcijske svrhe za stvaranje novih sorti. Stabla dobijena iz semena (sejanci) često ne prenose verodostojno osobine matične biljke, pa plodovi mogu biti sitniji i lošijeg kvaliteta. Takođe, sejanici kasnije stupaju u rodnost u odnosu na kalemljene sadnice, ponekad tek nakon 10 do 15 godina. Ipak, ovaj metod je važan za očuvanje genetičke raznovrsnosti i dobijanje otpornih podloga.

Za setvu treba koristiti krupno, zdravo i dobro sazrelo seme sa stabala poznatih karakteristika. Seme se sakuplja u jesen, nakon opadanja plodova. Pre setve, seme mora proći proces stratifikacije, odnosno izlaganje niskoj temperaturi i vlazi kako bi se prekinulo mirovanje i podstaklo klijanje. Stratifikacija se obavlja tako što se seme pomeša sa vlažnim peskom, tresetom ili piljevinom i čuva na temperaturi od 2 do 5°C tokom 3 do 4 meseca. Važno je povremeno kontrolisati vlažnost supstrata i sprečiti pojavu plesni.

Setva se obavlja u proleće, nakon što prođe opasnost od kasnih mrazeva. Stratifikovano seme se seje u dobro pripremljene leje u rasadniku ili u kontejnere. Dubina setve treba da bude od 5 do 8 centimetara. Nakon setve, leje treba prekriti tankim slojem zemlje ili peska i redovno održavati vlažnost. Klijanje obično počinje nakon nekoliko nedelja, u zavisnosti od temperature zemljišta. Mlade biljke zahtevaju redovnu negu, koja uključuje zalivanje, prihranjivanje, plevljenje i zaštitu od bolesti i štetočina.

Sejanci se u rasadniku neguju jednu do dve godine, nakon čega dostižu dovoljnu debljinu za kalemljenje. Kalemljenje se obično vrši u proleće, metodom okuliranja ili spajanja. Kao podloge se koriste sejanci pitomog kestena (Castanea sativa), a kao plemke grančice željenih sorti. Generativno razmnožavanje, iako složenije i dugotrajnije za dobijanje rodnih stabala, predstavlja osnovu za stvaranje kvalitetnog sadnog materijala i očuvanje genetskog fonda ove važne voćne vrste.

Vegetativno razmnožavanje

Vegetativno razmnožavanje je najčešći i najpouzdaniji način dobijanja sadnica pitomog kestena željenih karakteristika. Osnovna prednost ovog metoda je što se verno prenose sve osobine matične biljke, uključujući krupnoću i kvalitet ploda, vreme zrenja i otpornost na bolesti. Najznačajniji i najčešće primenjivan način vegetativnog razmnožavanja kestena je kalemljenje. Kalemljenjem se spaja deo željene sorte (plemka) sa podlogom, koja je najčešće sejanac pitomog kestena.

Kalemljenje se može obavljati na više načina, a najčešće se primenjuju okuliranje (kalemljenje na spavajući ili budni pupoljak) i spajanje (kopuliranje). Okuliranje na budni pupoljak se obavlja u proleće, dok se okuliranje na spavajući pupoljak radi krajem leta. Spajanje se primenjuje u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Uspeh kalemljenja zavisi od više faktora, uključujući kompatibilnost podloge i plemke, stručnost kalemara, vremenske uslove i pravilnu negu nakon kalemljenja.

Pored kalemljenja, pitomi kesten se može razmnožavati i drugim vegetativnim metodama, kao što su reznice i nagrtanje, ali je njihov uspeh znatno manji. Ožiljavanje reznica pitomog kestena je veoma teško i zahteva primenu hormona za ožiljavanje i posebne uslove sa kontrolisanom vlagom i temperaturom. Nagrtanje se može primeniti kod sorti koje formiraju izdanke iz korenovog vrata. Izdanci se nagrću zemljom kako bi se podstaklo formiranje korena, a nakon ožiljavanja se odvajaju od matične biljke.

Nakon kalemljenja, mlade sadnice zahtevaju intenzivnu negu u rasadniku. Neophodno je redovno uklanjati divlje izdanke koji rastu iz podloge ispod mesta kalemljenja, jer oni konkurišu kalemljenoj plemki i mogu je ugušiti. Takođe je potrebna redovna zaštita od bolesti i štetočina, prihranjivanje i navodnjavanje. Nakon jedne do dve godine nege u rasadniku, kalemljene sadnice su spremne za sadnju na stalno mesto. Izbor vegetativnog razmnožavanja osigurava dobijanje uniformnog zasada sa stablima željenih osobina i brži početak rodnosti.