Sadnja i razmnožavanje patuljastog badema

Uspešan uzgoj patuljastog badema započinje pravilnom sadnjom i razumevanjem metoda njegovog razmnožavanja. Ovaj proces predstavlja temelj za budući zdrav rast i obilno cvetanje. Sadnja nije samo polaganje biljke u zemlju; to je pažljiv postupak koji uključuje izbor odgovarajućeg vremena, pripremu idealnog mesta i supstrata, kao i pravilnu tehniku koja će biljci omogućiti najbolji mogući start. S druge strane, poznavanje tehnika razmnožavanja otvara mogućnost umnožavanja omiljenog grma i deljenja njegove lepote sa drugima. Bilo da se odlučite za kupovinu sadnice ili želite da sami proizvedete novu biljku, ključno je pratiti proverene korake kako biste osigurali vitalnost i dugovečnost ovog prelepog ukrasnog grma.

Izbor prave sadnice je prvi korak ka uspehu. Prilikom kupovine, birajte sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i zdravim, neoštećenim granama. Sadnice mogu biti kontejnerske (u saksijama) ili golog korena. Kontejnerske sadnice imaju prednost jer se mogu saditi tokom cele vegetacione sezone, od proleća do jeseni, pošto im je korenov sistem već formiran i manje je podložan stresu prilikom presađivanja. Sadnice golog korena se sade isključivo u periodu mirovanja vegetacije, dakle u kasnu jesen ili rano proleće, pre kretanja sokova.

Sama tehnika sadnje zahteva pažnju. Rupa za sadnju treba da bude najmanje dvostruko šira i nešto dublja od korenovog sistema sadnice. Na dno rupe je preporučljivo staviti sloj drenažnog materijala, poput šljunka ili lomljene cigle, posebno ako je zemljište teže i slabije propusno. Zatim se dodaje sloj mešavine plodne zemlje i komposta. Sadnica se postavlja u centar rupe tako da korenov vrat (mesto gde stablo prelazi u koren) bude u nivou površine zemlje ili tek neznatno iznad. Previsoka ili preduboka sadnja može negativno uticati na razvoj biljke.

Nakon postavljanja sadnice, rupa se postepeno popunjava pripremljenom zemljom, lagano je sabijajući kako bi se istisnuli vazdušni džepovi. Kada je rupa popunjena, formira se blago uzdignuće oko sadnice u obliku činije, koje će služiti za zadržavanje vode prilikom zalivanja. Odmah nakon sadnje, biljku je neophodno obilno zaliti kako bi se zemlja slegla oko korena i uspostavio dobar kontakt. Ovo prvo, temeljno zalivanje je ključno za uspešno primanje sadnice na novo stanište i početak njenog rasta.

Optimalno vreme za sadnju

Odabir pravog trenutka za sadnju patuljastog badema značajno utiče na njegovo primanje i dalji razvoj. Generalno, postoje dva idealna perioda za sadnju: kasna jesen i rano proleće. Jesenja sadnja, nakon opadanja lišća, omogućava biljci da tokom zime, dok miruje nadzemni deo, razvije i uspostavi korenov sistem. Kada u proleće krene vegetacija, biljka je već delimično ukorenjena i spremna da uloži energiju u rast grana i listova. Jesenja sadnja se preporučuje u područjima sa blažim zimama, kako ekstremno niske temperature ne bi oštetile tek zasađenu biljku.

Prolećna sadnja je takođe veoma pogodna, a obavlja se čim to dozvole vremenski uslovi i stanje zemljišta, obično od marta do početka maja. Važno je obaviti sadnju pre nego što biljka uđe u fazu intenzivnog rasta i listanja, kako bi se izbegao preveliki stres. Prednost prolećne sadnje je u tome što biljka odmah ulazi u period aktivnog rasta, a rizik od oštećenja usled zimskih mrazeva je sveden na minimum. Međutim, kod prolećne sadnje je neophodno obratiti posebnu pažnju na redovno zalivanje tokom prvog leta.

Kontejnerske sadnice, koje se prodaju u saksijama sa već formiranim korenovim busenom, pružaju veću fleksibilnost. One se mogu saditi praktično tokom cele godine, izuzev perioda kada je zemlja smrznuta ili tokom letnjih vrućina. Ipak, i za njih su jesen i proleće najpovoljniji periodi. Sadnja tokom leta je moguća, ali nosi veći rizik od stresa usled visokih temperatura i zahteva izuzetno redovno i obilno zalivanje kako bi se biljka uspešno primila.

Bez obzira na izabrani period, važno je izbegavati sadnju po nepovoljnim vremenskim uslovima. Ne treba saditi kada je zemljište previše vlažno i blatnjavo, jer to otežava rad i može dovesti do sabijanja zemlje i oštećenja korena. Takođe, treba izbegavati sadnju po jakom vetru koji može isušiti koren sadnice, kao i po jakom suncu. Idealan dan za sadnju je oblačan i miran, sa umerenom temperaturom, što će biljci omogućiti najblaži prelazak na novo stanište.

Priprema zemljišta i sadne rupe

Kvalitetna priprema zemljišta je investicija u budućnost patuljastog badema. Pre nego što uopšte počnete sa kopanjem rupe, potrebno je detaljno očistiti prostor od korova, kamenja i ostataka drugih biljaka. Zatim je neophodno duboko prekopati zemljište na površini od najmanje jednog kvadratnog metra oko mesta sadnje. Ovo će razbiti zbijenu strukturu, poboljšati aeraciju i omogućiti lakše prodiranje korena u okolno tlo. Patuljasti badem ne podnosi kisela zemljišta, pa ako niste sigurni u pH vrednost, korisno je uraditi analizu; ukoliko je zemljište previše kiselo, može se dodati krečnjak.

Dimenzije sadne rupe su od izuzetne važnosti. Rupa bi trebalo da bude barem dvostruko šira od prečnika korenovog sistema sadnice i za trećinu dublja. Šira rupa omogućava da se koren lakše širi u rastresitu zemlju, dok dodatna dubina služi za postavljanje drenažnog sloja. Na dno iskopane rupe obavezno postavite sloj od 5 do 10 cm šljunka, lomljene cigle ili krupnog peska. Ovaj sloj će osigurati oticanje viška vode i sprečiti njeno zadržavanje u zoni korena, što je najčešći uzrok propadanja ove biljke.

Nakon postavljanja drenaže, rupu treba delimično popuniti hranljivim supstratom. Idealna mešavina se sastoji od iskopane baštenske zemlje, zrelog komposta ili pregorelog stajnjaka i peska, u približnom odnosu 2:1:1. Kompost ili stajnjak će obezbediti neophodne hranljive materije za početni rast, dok će pesak dodatno poboljšati propusnost. U ovu mešavinu možete dodati i šaku kompleksnog mineralnog đubriva sa sporim oslobađanjem, koje će biljci pružiti dugotrajnu ishranu. Dobro promešajte sve komponente pre nego što ih vratite u rupu.

Pre samog postavljanja sadnice u rupu, neophodno je pripremiti i njen koren. Ukoliko se radi o sadnici golog korena, potopite je u vodu na nekoliko sati kako bi se rehidrirala. Pažljivo pregledajte koren i oštrim makazama odrežite sve oštećene, suve ili predugačke korenove. Kod kontejnerskih sadnica, pažljivo izvadite biljku iz saksije i proverite da li je koren previše isprepleten; ako jeste, nežno ga razmrsite prstima kako biste podstakli njegovo širenje u novom okruženju. Ovako pripremljena sadnica spremna je za sadnju u pažljivo pripremljenu rupu.

Razmnožavanje reznicama

Razmnožavanje patuljastog badema reznicama je popularna i relativno jednostavna metoda koja omogućava dobijanje novih biljaka identičnih matičnoj. Postoje dve osnovne vrste reznica koje se mogu koristiti: poludrvenaste i drvenaste. Poludrvenaste reznice se uzimaju tokom leta, obično u julu ili avgustu, sa ovogodišnjih izdanaka koji su u osnovi počeli da odrvenjavaju, ali su im vrhovi još uvek zeljasti. Drvenaste reznice se uzimaju u periodu mirovanja, u kasnu jesen ili zimu, sa potpuno zrelih, jednogodišnjih grana.

Za uzimanje poludrvenastih reznica, odaberite zdrave i snažne izdanke. Reznica treba da bude dugačka oko 15-20 cm i da sadrži nekoliko listova. Donji rez napravite oštrim, sterilisanim nožem ili makazama odmah ispod lisnog čvora (mesta gde izrasta list), dok gornji rez pravite iznad gornjeg čvora. Uklonite donje listove, ostavljajući samo dva do tri na vrhu reznice kako bi se smanjilo isparavanje vode. Osnovu reznice možete potopiti u hormon za ožiljavanje kako biste ubrzali i poboljšali proces formiranja korena.

Pripremljene reznice se sade u supstrat koji dobro zadržava vlagu, ali je i dobro dreniran. Odlična mešavina je kombinacija treseta i peska ili perlita u odnosu 1:1. Reznice zabodite u supstrat do dubine od nekoliko centimetara, tako da barem jedan lisni čvor bude ispod površine. Nakon sadnje, supstrat treba dobro zaliti i prekriti saksiju providnom plastičnom kesom ili je staviti u mini staklenik kako bi se obezbedila visoka vlažnost vazduha. Saksiju držite na svetlom, ali od direktnog sunca zaštićenom mestu, i redovno proveravajte vlažnost.

Ožiljavanje reznica obično traje od četiri do osam nedelja, u zavisnosti od uslova. Znak da se reznica ožilila je pojava novih listića na vrhu. Kada se koren dovoljno razvije, što se može proveriti laganim povlačenjem reznice, mlade biljke se mogu presaditi u pojedinačne saksije sa kvalitetnijom zemljom. Tokom prve zime, preporučljivo je držati ih u zaštićenom prostoru. Razmnožavanje drvenastim reznicama je slično, s tim što se one obično drže u vlažnom pesku na hladnom mestu tokom zime, a sade se u proleće.

Razmnožavanje kalemljenjem i semenom

Razmnožavanje kalemljenjem je još jedna metoda koja se koristi kod patuljastog badema, iako ređe u amaterskoj praksi. Kalemljenje podrazumeva spajanje dela željene sorte (plemke) sa podlogom druge, otpornije biljke. Za patuljasti badem, kao podloge se najčešće koriste divlja trešnja (Prunus avium), rašeljka (Prunus mahaleb) ili čak sadnice breskve ili drugog badema. Ova metoda se koristi kada se želi dobiti biljka sa specifičnim karakteristikama, kao što je veća otpornost na određene tipove zemljišta ili bolesti koje pruža podloga.

Kalemljenje se obično vrši u kasno proleće ili kasno leto, metodama kao što su okuliranje (kalemljenje na spavajući ili budni pupoljak) ili kalemljenje spajanjem. Uspeh kalemljenja u velikoj meri zavisi od preciznosti izvođenja, kompatibilnosti podloge i plemke, kao i od uslova nakon kalemljenja. Spojno mesto se mora čvrsto umotati kalemarskom trakom kako bi se osigurao dobar kontakt kambijalnih slojeva i sprečilo isušivanje. Iako je tehnički zahtevnije, kalemljenje može rezultirati snažnijim i otpornijim biljkama.

Razmnožavanje semenom je moguće, ali se ne preporučuje ako želite da zadržite karakteristike matične biljke. Biljke dobijene iz semena često ne nasleđuju osobine roditelja, pa cvet može biti drugačije boje, veličine ili oblika. Ovaj proces je takođe dugotrajan i zahteva strpljenje. Seme se sakuplja u jesen iz zrelih plodova, čisti se od pulpe i podvrgava procesu stratifikacije. Stratifikacija je izlaganje semena hladnim i vlažnim uslovima tokom zimskog perioda (obično 2-3 meseca), što je neophodno za prekid dormancije i pokretanje klijanja.

Seme se nakon stratifikacije seje u proleće u kontejnere ili direktno u leje sa kvalitetnim supstratom. Potrebno je održavati umerenu vlažnost i optimalnu temperaturu za klijanje. Mlade biljke koje niknu iz semena rastu relativno sporo i biće im potrebno nekoliko godina da dostignu veličinu kada mogu da cvetaju. Zbog varijabilnosti i dugotrajnosti, razmnožavanje semenom se uglavnom koristi u selekcijske svrhe za stvaranje novih sorti, dok se za kućnu upotrebu i očuvanje sortnih karakteristika preferiraju vegetativne metode poput razmnožavanja reznicama.

📷  Le.Loup.Gris, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons