Bolesti i štetočine patuljastog badema

Iako je patuljasti badem poznat kao relativno otporna i zahvalna biljka za uzgoj, on nije u potpunosti pošteđen napada raznih bolesti i štetočina. Za svakog savesnog baštovana, ključno je na vreme prepoznati prve simptome problema kako bi se moglo brzo i efikasno reagovati. Zanemarivanje znakova bolesti ili prisustva štetočina može dovesti do slabljenja biljke, smanjenja dekorativnosti, a u najgorem slučaju i do njenog potpunog propadanja. Prevencija igra najvažniju ulogu u očuvanju zdravlja biljke, a ona podrazumeva stvaranje optimalnih uslova za rast – od izbora lokacije i pravilne sadnje, do adekvatne nege koja jača prirodnu otpornost biljke. Poznavanje najčešćih pretnji omogućava ciljanu zaštitu i dugoročno uživanje u lepoti ovog grma.

Najozbiljnija pretnja zdravlju patuljastog badema je gljivično oboljenje poznato kao monilija, ili sušenje cvetova i grančica. Ovo oboljenje, uzrokovano gljivicom Monilinia laxa, posebno je opasno u proleće, tokom kišnog i vlažnog vremena. Spore gljivice ulaze u biljku kroz cvet, šire se niz grančicu i uzrokuju njeno naglo sušenje, koje izgleda kao da je oprljeno vatrom. Redovno uklanjanje i spaljivanje zaraženih delova je prva i osnovna mera borbe, jer se na njima nalaze spore koje mogu dalje širiti zarazu.

Pored monilije, patuljasti badem može napasti i pepelnica, još jedno često gljivično oboljenje. Prepoznaje se po karakterističnoj beloj, brašnastoj prevlaci na listovima, pupoljcima i mladim izdancima. Iako obično nije smrtonosna, pepelnica slabi biljku, narušava njen estetski izgled i smanjuje fotosintezu. Bolest se češće javlja u uslovima slabe cirkulacije vazduha i visoke vlažnosti. Pravilno orezivanje za proređivanje krošnje i izbegavanje večernjeg zalivanja preko lišća su važne preventivne mere.

Od štetočina, najčešći „gosti“ na patuljastom bademu su biljne vaši. Ove male insekte obično nalazimo u kolonijama na vrhovima mladih izdanaka i naličju listova, gde se hrane biljnim sokovima. Njihov napad uzrokuje deformaciju i uvijanje listova, a slabljenjem biljke čine je podložnijom drugim bolestima. Vaši takođe izlučuju „mednu rosu“, lepljivu supstancu na koju se naseljava gljivica čađavica, stvarajući crnu prevlaku na listovima i dodatno ometajući fotosintezu.

Za uspešnu zaštitu, neophodan je integrisan pristup. To znači kombinovanje agrotehničkih mera (pravilan izbor sorte i lokacije, uravnoteženo đubrenje, orezivanje) sa biološkim i hemijskim merama zaštite. Redovan pregled biljaka, barem jednom nedeljno, omogućava rano otkrivanje problema dok je još u početnoj fazi i lakše ga je kontrolisati. Korišćenje hemijskih sredstava, pesticida, trebalo bi da bude poslednja opcija, primenjena ciljano i u skladu sa preporukama stručnjaka, kako bi se zaštitila životna sredina i korisni organizmi u bašti.

Monilija (Monilinia laxa) – najveća pretnja

Monilija, poznata i kao palež cvetova i sušenje grančica, predstavlja najdestruktivniju bolest koja napada patuljasti badem, kao i druge koštičave voćne vrste. Uzročnik je gljivica Monilinia laxa, koja prezimljava u zaraženim, sasušenim („mumificiranim“) plodovima i u kori zaraženih grana. U proleće, sa porastom temperature i vlažnosti, gljivica se aktivira i oslobađa spore koje vetar i kiša prenose do cvetova. Infekcija se ostvaruje upravo preko cveta, kroz žig i stubić tučka, odakle se micelija gljivice širi dalje u grančicu.

Prvi simptomi se javljaju ubrzo nakon cvetanja. Cvetovi i listovi na zaraženim grančicama naglo venu, postaju smeđi i suše se, ali ostaju da vise na granama. Izgledaju kao da su oštećeni kasnim prolećnim mrazom ili plamenom, odakle i potiče naziv „palež“. Na granicama između zdravog i obolelog tkiva često se može primetiti pojava smolotočine. Bolest se brzo širi, posebno tokom kišovitih i prohladnih proleća, i za kratko vreme može osušiti veliki deo krošnje, značajno narušavajući dekorativnost grma.

Osnova borbe protiv monilije je prevencija. Uklanjanje izvora zaraze je ključno. Tokom perioda mirovanja, obavezno je orezati i ukloniti sve suve i polusuve grančice, kao i zaostale mumificirane plodove ako ih ima. Orezane grane treba rezati duboko u zdravo tkivo, bar 20-30 cm ispod vidljivog suvog dela, jer se micelija širi unutar grane. Sav orezani materijal mora se odmah izneti iz bašte i spaliti kako bi se uništile spore.

Hemijska zaštita je često neophodna, posebno u godinama sa povoljnim uslovima za razvoj bolesti. Tretmani se izvode fungicidima. Prvo, takozvano „plavo prskanje“ preparatima na bazi bakra, izvodi se u kasnu jesen posle opadanja lišća i/ili u rano proleće pre kretanja vegetacije. Najvažnije prskanje je ono koje se obavlja neposredno pre cvetanja (faza belih balona) i tokom cvetanja, koristeći sistemične fungicide (ciprodinil, boskalid, fenheksamid). Važno je pratiti prognozu i tretirati biljke pre najavljenih kiša.

Pepelnica i druge gljivične bolesti

Pepelnica je još jedna česta gljivična bolest koja se može javiti na patuljastom bademu, iako je manje opasna od monilije. Uzročnici su gljivice iz roda Podosphaera. Simptomi su vrlo prepoznatljivi – na listovima, mladim izdancima i cvetnim pupoljcima pojavljuje se bela, praškasta prevlaka koja podseća na brašno ili pepeo. Ispod ove prevlake, tkivo biljke žuti, a jako zaraženi listovi se deformišu, suše i prevremeno opadaju. Bolest se najčešće javlja tokom toplog i vlažnog vremena, u uslovima slabe ventilacije.

Prevencija pepelnice počinje pravilnim orezivanjem. Proređivanjem unutrašnjosti krošnje omogućava se bolja cirkulacija vazduha, što otežava klijanje spora gljivice. Takođe je važno izbegavati sadnju na previše senovitim i vlažnim mestima. Prilikom zalivanja, vodu treba usmeriti ka korenu, izbegavajući kvašenje lišća. Ukoliko se bolest pojavi, u početnoj fazi se može pokušati sa prirodnim preparatima, na primer prskanjem rastvorom sode bikarbone (jedna kašika na 4 litre vode, uz dodatak par kapi tečnog sapuna kao okvašivača).

U slučaju jačeg napada, neophodna je primena fungicida. Postoji širok spektar preparata na bazi sumpora ili sistemičnih fungicida (penkonazol, tebukonazol) koji su efikasni u suzbijanju pepelnice. Tretmane treba ponavljati u intervalima od 7 do 14 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova i jačine zaraze. Važno je napomenuti da je sumpor efikasan samo na temperaturama iznad 18°C, ali može biti fitotoksičan (oštetiti biljku) na temperaturama iznad 28°C.

Pored monilije i pepelnice, može se javiti i šupljikavost lista (Stigmina carpophila). Ova bolest uzrokuje pojavu sitnih, crvenkastih pega na listovima. Tkivo unutar pega nekrotira i ispada, pa list izgleda kao da je izrešetan sačmom. Iako prvenstveno estetski problem, jak napad može dovesti do slabljenja biljke. Mere borbe su slične kao kod monilije – jesenje i prolećno prskanje preparatima na bazi bakra značajno smanjuje potencijal zaraze za narednu sezonu.

Biljne vaši i njihovo suzbijanje

Biljne vaši (Aphididae) su najčešće štetočine koje napadaju patuljasti badem. Ovi mali, mekotelni insekti mogu biti zelene, crne ili smeđe boje i obično se nalaze u kolonijama na najmlađim i najsočnijim delovima biljke – vrhovima izdanaka i naličju listova. Hrane se sisanjem biljnih sokova, što dovodi do slabljenja biljke i pojave simptoma kao što su uvijanje, žućenje i deformacija listova. Jak napad može zaustaviti rast mladih izdanaka.

Pored direktne štete, biljne vaši uzrokuju i indirektne probleme. Prilikom ishrane, one izlučuju višak šećera u vidu lepljive tečnosti poznate kao „medna rosa“. Ova supstanca kaplje na donje listove i grane, čineći biljku lepljivom i prljavom. Na mednu rosu se naseljava gljivica čađavica (Gleodes spp.), koja formira crnu prevlaku i smanjuje sposobnost lista da vrši fotosintezu. Osim toga, biljne vaši su poznati vektori, odnosno prenosioci, mnogih biljnih virusa.

Suzbijanje biljnih vaši započinje redovnim pregledom biljaka. U početnoj fazi napada, dok su kolonije male, mogu se ukloniti mehanički, prskanjem jakim mlazom vode, ili brisanjem vlažnom krpom. Podsticanje prisustva prirodnih neprijatelja, kao što su bubamare, mrežokrilke i ose najeznice, takođe je efikasna biološka mera. Ovo se postiže sadnjom biljaka cvetnica koje ih privlače i izbegavanjem upotrebe insekticida širokog spektra.

Ako je napad jak i prirodne mere nisu dovoljne, može se pribeći primeni insekticida. U početku se mogu koristiti preparati na bazi prirodnih supstanci, kao što su kalijumov sapun, ulje nima ili piretrin. Oni deluju kontaktno i manje su štetni za korisne insekte. Ukoliko ni to ne pomogne, koriste se hemijski, sistemični insekticidi (npr. na bazi tiametoksama ili acetamiprida) koji ulaze u biljno tkivo i pružaju dužu zaštitu. Prskanje treba obaviti uveče, kada pčele nisu aktivne.

Crveni pauk i ostale štetočine

Crveni pauk (Tetranychus urticae) je još jedna potencijalna štetočina patuljastog badema, koja se posebno javlja u toplim i suvim uslovima, obično tokom leta. To su veoma sitne grinje, jedva vidljive golim okom, koje se nalaze na naličju listova. Hrane se sisanjem ćelijskog soka, što na licu lista dovodi do pojave sitnih, beličasto-žutih tačkica. Kako se napad širi, listovi postaju mramorni, zatim žute, suše se i opadaju. Siguran znak prisustva crvenog pauka je fina paučina koja se može videti između listova i grančica.

Prevencija napada crvenog pauka uključuje održavanje optimalne vitalnosti biljke kroz redovno zalivanje, jer biljke pod stresom usled suše postaju lakši plen. Takođe, crveni pauk ne voli vlagu, pa povremeno orošavanje lišća, posebno tokom suvih perioda, može pomoći u smanjenju njegove populacije. Treba biti oprezan sa upotrebom insekticida širokog spektra, jer oni često uništavaju i prirodne neprijatelje crvenog pauka (predatorske grinje), što može dovesti do eksplozije njegove populacije.

Ukoliko dođe do jačeg napada, neophodna je primena akaricida, hemijskih sredstava specifično namenjenih za suzbijanje grinja. Važno je dobro isprskati celu biljku, a posebno naličje listova gde se štetočine nalaze u najvećem broju. Budući da crveni pauk brzo razvija otpornost (rezistenciju), preporučuje se rotacija akaricida sa različitim mehanizmima delovanja. Tretman je obično potrebno ponoviti nakon 7-10 dana kako bi se uništile i jedinke koje su se u međuvremenu izlegle iz jaja.

Pored navedenih, povremeno se na patuljastom bademu mogu javiti i druge štetočine, kao što su različite vrste gusenica koje se hrane lišćem, ili tripsi koji oštećuju cvetove i listove. Međutim, ovi napadi su ređi i obično ne izazivaju veće ekonomske štete. Opšti princip zaštite ostaje isti: redovan pregled, održavanje dobre kondicije biljke i primena ciljanih mera zaštite samo kada je to zaista neophodno, dajući prednost ekološki prihvatljivijim metodama kad god je to moguće.

Integrisana zaštita i prevencija

Integrisana zaštita bilja je moderan i ekološki pristup koji kombinuje različite metode kontrole bolesti i štetočina sa ciljem da se upotreba hemijskih sredstava svede na minimum. Osnova ovog pristupa je prevencija. Sve počinje odabirom zdrave i sertifikovane sadnice i sadnjom na odgovarajuću lokaciju. Patuljasti badem zahteva puno sunca i dobru cirkulaciju vazduha, što samo po sebi smanjuje rizik od pojave mnogih gljivičnih oboljenja. Dobro drenirano zemljište sprečava probleme sa korenom.

Agrotehničke mere su sledeći stub prevencije. Pravilno i redovno orezivanje ne samo da oblikuje grm, već i uklanja potencijalne izvore zaraze (suve i bolesne grane) i omogućava bolje provetravanje krošnje. Uravnotežena ishrana je takođe ključna. Previše azota čini biljno tkivo mekanim i sočnim, što privlači biljne vaši, dok nedostatak kalijuma smanjuje opštu otpornost biljke. Uklanjanje korova i opalog lišća oko biljke takođe smanjuje mesta gde štetočine i patogeni mogu prezimiti.

Biološka kontrola podrazumeva korišćenje živih organizama za suzbijanje štetočina. To pre svega znači očuvanje i podsticanje populacije prirodnih neprijatelja, kao što su bubamare, parazitske osice i predatorske grinje. Sadnjom raznovrsnih cvetnica (npr. hajdučka trava, mirođija, neven) u blizini patuljastog badema, privući ćete ove korisne insekte u svoju baštu. Korišćenje bioloških insekticida na bazi bakterija (Bacillus thuringiensis protiv gusenica) ili gljivica takođe spada u ovu kategoriju.

Hemijske mere zaštite se primenjuju tek kada su sve prethodne mere iscrpljene i kada je prag štetnosti pređen. Kada se odlučite za hemijski tretman, važno je izabrati pravi preparat (fungicid, insekticid, akaricid) koji je efikasan protiv konkretnog problema. Neophodno je strogo se pridržavati uputstava proizvođača o dozi, vremenu primene i karenci. Uvek dajte prednost selektivnim pesticidima koji su manje štetni za korisne organizme i životnu sredinu. Pravilna primena i integrisan pristup su ključ za zdrav i lep patuljasti badem uz minimalan negativan uticaj na okolinu.

📷  Le.Loup.Gris, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons