Sadnja i razmnožavanje limunomirisnog kalistemona

Uspešna sadnja limunomirisnog kalistemona počinje izborom toplog, svetlog i dobro dreniranog položaja. Biljka ne podnosi dugotrajno zadržavanje vode oko korena, ali joj tokom ukorenjavanja treba stabilna vlažnost. U kontinentalnim uslovima sigurnije je gajenje u saksiji koja se pre zime može premestiti u zaštićen prostor. Razmnožavanje je moguće semenom i reznicama, pri čemu svaka metoda zahteva drugačiji pristup.

Izbor sadnog mesta i priprema zemljišta

Za sadnju na otvorenom bira se položaj sa mnogo direktnog sunca i zaštitom od hladnih severnih vetrova. Najpovoljnija su mesta uz južne zidove, u toplim dvorištima ili u mediteranskim vrtovima. Zemljište mora biti propusno, jer kalistemon slabo podnosi vodu koja se zadržava oko korena. Na teškim glinovitim parcelama sadno mesto treba unapred poboljšati mineralnim materijalima i organskom materijom.

Pre sadnje korisno je proveriti brzinu oticanja vode iz pripremljene jame. Ako voda ostaje satima, postoji visok rizik od truljenja korena tokom kišnih perioda. U takvom zemljištu biljku je bolje posaditi na blago uzdignutu gredicu. U hladnijim područjima dobra drenaža dodatno smanjuje zimska oštećenja korenovog vrata.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne mora biti znatno dublja. Biljka se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u prethodnoj posudi. Preduboka sadnja otežava pristup vazduha korenu i povećava rizik od propadanja osnove stabla. Nakon postavljanja prostor oko korena popunjava se rastresitom zemljom bez snažnog sabijanja.

Kod sadnje u saksiju bira se stabilna posuda sa pouzdanim drenažnim otvorima. Supstrat treba da bude rastresit, blago kiseo i obogaćen komponentama koje sprečavaju zbijanje. Posuda se puni tako da nakon sadnje ostane nekoliko centimetara slobodnog prostora za zalivanje. Biljku treba odmah dobro zaliti kako bi se zemlja ravnomerno povezala sa korenovom balom.

Sadnja i nega tokom ukorenjavanja

Najbolje vreme za sadnju je proleće, nakon prolaska opasnosti od jakog mraza. Tokom proleća biljka ima dovoljno vremena da razvije nov koren pre naredne zime. Jesenja sadnja moguća je samo u područjima sa blagom i stabilnom klimom. Mlade biljke posađene kasno u sezoni osetljivije su na hladnoću i prekomernu zimsku vlagu.

Pre vađenja iz posude korenova bala može se blago navlažiti kako se ne bi raspala. Ako je koren gusto kružio uz zid saksije, spoljašnji sloj treba pažljivo razmrsiti. Jako oštećivanje korena produžava period oporavka i može izazvati opadanje lišća. Ipak, blago oslobađanje spiralno savijenih korenova podstiče njihovo širenje u novu zemlju.

Nakon sadnje zemlja se zaliva polako i temeljno, bez stvaranja bare oko stabla. Tokom prvih nedelja vlažnost se proverava češće nego kod potpuno ukorenjene biljke. Supstrat treba da bude umereno vlažan, ali nikada stalno natopljen. Preterano zalivanje mlade biljke može biti jednako štetno kao i suša.

Sloj organskog malča može pomoći u očuvanju vlage i smanjenju rasta korova. Malč se ne sme naslanjati direktno na osnovu stabla, jer zadržava vlagu uz koru. U vetrovitim područjima mlada biljka može se privremeno pričvrstiti za oslonac. Vezivo mora biti široko i elastično kako ne bi useklo koru tokom rasta.

Razmnožavanje poluzrelim reznicama

Razmnožavanje reznicama najčešće se obavlja krajem proleća ili tokom leta. Biraju se zdravi bočni izdanci koji su delimično odrveneli, ali još nisu potpuno tvrdi. Reznica treba da bude dovoljno duga da sadrži nekoliko čvorova i zdrav vršni deo. Izdanci sa cvetovima nisu najbolji izbor, jer troše energiju na cvetanje umesto na razvoj korena.

Donji listovi se uklanjaju kako nijedan ne bi bio zakopan u supstrat. Osnova reznice može se blago zaseći i tretirati hormonom za ožiljavanje. Pripremljena reznica stavlja se u sterilnu mešavinu perlita, peska i laganog supstrata. Medijum mora biti vlažan, ali dovoljno prozračan da se osnova ne uguši.

Visoka vlažnost vazduha smanjuje gubitak vode dok se ne razvije koren. Posuda se može prekriti providnim poklopcem, ali je potrebno svakodnevno provetravanje. Direktno jako sunce pod poklopcem brzo podiže temperaturu i može skuvati mlade reznice. Najbolje mesto je svetlo, toplo i zaštićeno od podnevnog sunca.

Ukorenjavanje može trajati nekoliko nedelja, a ponekad i duže. Pojava novih listova nije uvek siguran dokaz da je koren dovoljno razvijen. Blag otpor pri pažljivom povlačenju ukazuje na početak ukorenjavanja. Mlade biljke se presađuju tek kada formiraju stabilnu korenovu mrežu koja drži supstrat na okupu.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Seme kalistemona nalazi se u čvrstim drvenastim kapsulama koje ostaju na granama nakon cvetanja. Zrele kapsule mogu se sakupiti i držati u papirnoj kesi na suvom mestu. Nakon izvesnog vremena one se otvaraju i oslobađaju veoma sitno seme. Materijal treba zaštititi od vetra, jer se seme lako rasipa.

Seme se seje površinski na fin i vlažan supstrat. Ne prekriva se debelim slojem zemlje, pošto mu je za klijanje potrebna svetlost. Posuda se održava na toplom mestu sa stabilnom vlagom i dobrom difuznom svetlošću. Zalivanje raspršivačem sprečava ispiranje i grupisanje sitnih semenki.

Mlade biljčice su u početku veoma nežne i osetljive na prekomernu vlagu. Pregust sklop povećava rizik od poleganja i gljivičnih infekcija. Posudu treba redovno provetravati, ali bez naglog isušivanja površine. Kada se razvije nekoliko pravih listova, biljčice se pažljivo pikiraju u pojedinačne male saksije.

Biljke dobijene iz semena mogu se razlikovati od matične biljke po boji cveta, obliku i bujnosti. Zbog toga se odabrane sorte sigurnije razmnožavaju reznicama. Mladim biljkama potrebno je mnogo svetlosti, ali se na direktno sunce privikavaju postepeno. Prve zime čuvaju se u svetlom prostoru bez mraza uz veoma pažljivo zalivanje.