Sadnja i razmnožavanje kozje krvi

Pravilan početak gajenja svake višegodišnje biljke leži u detaljnoj pripremi terena i izboru mesta za sadnju. Kozja krv zahteva dobro osmišljenu lokaciju na kojoj će provesti naredne decenije svog rasta. Zemljište mora biti hranljivo, rastresito i sposobno da zadrži umerenu vlagu bez stvaranja stajaće vode. Najbestiji rezultati se postižu na mestima gde je baza zaštićena, a krošnja izložena sunčevoj svetlosti.

Pre samog kopanja sadne jame potrebno je detaljno očistiti prostor od višegodišnjih korova. Koren korova može predstavljati veliku konkurenciju mladoj sadnici u prvim mesecima nakon sadnje. Duboko asovljenje terena na dubinu od oko četrdeset centimetara poboljšava strukturu i aeraciju zemljišta. Teška, glinovita zemljišta treba popraviti dodavanjem krupnog rečnog peska i kvalitetnog komposta.

Kiselost zemljišta takođe igra važnu ulogu u uspešnom ukorenjavanju ove prelepe puzavice. Neutralna do blago kisela tla su najpogodnija za nesmetan unos svih neophodnih minerala. Ukoliko je zemljište previše kiselo, preporučuje se unošenje mlevenog krečnjaka tokom jesenje pripreme. Pravilna pH vrednost omogućava korenu da brzo razvije razgranatu mrežu sitnih usisnih korenova.

Dimenzije sadne jame trebaju biti dvostruko veće od volumena saksije u kojoj se sadnica nalazi. Na dno jame je poželjno staviti drenažni sloj od šljunka ili lomljene cigle. Preko drenaže se nanosi sloj plodne zemlje pomešane sa dobro zgorelim stajnjakom ili humusom. Ovako pripremljeno ležište pruža idealne startne uslove za brz i bezbolan prelazak biljke u novu sredinu.

Tehnika sadnje i prva nega nakon ukorenjavanja

Najbolje vreme za sadnju kontejnerskih sadnica je rano proleće ili rana jesen kada su temperature umerene. Sadnicu pre vađenja iz saksije treba dobro zaliti kako bi se busen lakše izvukao bez oštećenja. Pažljivo postavite biljku u centar jame, pazeći na dubinu na kojoj je prethodno rasla. Previše duboka sadnja može izazvati truljenje korenovog vrata, dok preplitka dovodi do isušivanja.

Prostor oko busena ispunjava se mešavinom plodne zemlje i lagano sabija rukama radi izbacivanja vazdušnih džepova. Vazdušni džepovi u zoni korena mogu uzrokovati sušenje finih korenovih dlačica i propadanje sadnice. Nakon sabijanja zemlje, formira se mali zemljani bedem oko biljke koji će zadržavati vodu prilikom zalivanja. Prvo zalivanje mora biti obilno, bez obzira na trenutnu vlažnost okolnog zemljišta.

Postavljanje stabilnog oslonca odmah nakon sadnje sprečava lomljenje mladih i krhkih izdanaka usled vetra. Izdanke treba nežno povezati za rešetku koristeći mekane materijale koji ne oštećuju koru. Malčiranje površine oko biljke slojem kore drveta ili slamom drastično smanjuje isparavanje vode. Malč takođe sprečava nicanje novih korova i održava stabilnu temperaturu u zoni korenovog sistema.

Tokom prvih mesec dana nakon sadnje, kritično je održavati konstantnu, ali umerenu vlažnost supstrata. Biljka još uvek nema razvijen koren van prvobitnog busena, pa zavisi isključivo od lokalne vlage. Zalivanje treba obavljati rano ujutru ili kasno uveče kako bi se izbegao temperaturni šok. Prvi znaci rasta novih listova siguran su pokazatelj da je proces ukorenjavanja uspešno završen.

Razmnožavanje putem poluzrelih i zrelih reznica

Razmnožavanje reznica predstavlja najekonomičniji i najpopularniji način dobijanja novih primeraka ove puzavice. Poluzrele reznice se uzimaju tokom letnjih meseci, tačnije krajem jula ili tokom avgusta. Biraju se zdravi izdanci koji su počeli blago da odrvenjavaju pri samoj bazi. Dužina reznice treba da bude između deset i petnaest centimetara sa nekoliko zdravih nodusa.

Donji listovi se pažljivo uklanjaju sa reznice kako bi se smanjila transpiracija i gubitak vlage. Gornji par listova može se skratiti napola ukoliko su površine listova previše krupne. Donji rez se pravi koso, neposredno ispod samog kolenca, gde je koncentracija hormona najveća. Upotreba praškastog hormona za ukorenjavanje drastično povećava procenat uspešnosti ovog hortikulturnog postupka.

Reznice se ubadaju u laganu mešavinu treseta i perlita koja obezbeđuje odličan vodno-vazdušni balans. Saksije sa reznicama treba smestiti u toplu i polusenovitu sredinu sa visokom vlažnošću vazduha. Prekrivanje saksija providnom folijom ili plastičnom flašom stvara mini-plasteničke uslove idealne za formiranje korena. Redovno provetravanje je obavezno kako bi se sprečio razvoj plesni i truljenje reznica.

Sa druge strane, zrele reznice uzimaju se u kasnu jesen ili rano proleće tokom faze mirovanja. Ove reznice su potpuno odrvenele i obično se sade direktno u zaštićeno tlo ili hladne leje. Proces formiranja korena kod zrelih reznica traje znatno duže, ali su one otpornije na spoljne uticaje. Tokom proleća ove reznice formiraju snažan koren i spremne su za presađivanje na stalno mesto.

Razmnožavanje položenicama i podela starih žbunova

Metoda razmnožavanja položenicama je izuzetno jednostavna i prirodna tehnika koja daje stopostotne rezultate. Izvodi se u proleće korišćenjem dugačkih, savitljivih grana koje rastu blizu same površine zemlje. Izabranu granu treba blago zarezati na mestu gde će dodirivati tlo radi stimulacije rasta korena. Taj deo grane se polaže u plitak kanal, učvrsti žicom i zatrpa plodnom zemljom.

Vrh položene grane mora ostati iznad zemlje i usmeren vertikalno ka gore uz manji štap. Tokom leta zatrpani deo grane redovno se zaliva kako bi se tlo održalo vlažnim. Na mestu reza, pod uticajem vlage i tame, biljka počinje intenzivno da razvija sopstveni koren. Do jeseni ili narednog proleća, nova biljka je potpuno formirana i spremna za samostalan život.

Odvajanje položenice od matične biljke vrši se oštrim makazama nakon provere jačine korenovog sistema. Mlada biljka se pažljivo iskopava sa što većim busenom zemlje kako bi se izbegao stres. Presađivanje na novu lokaciju prati se istim merama nege kao i kod klasične kupovne sadnice. Ova metoda je idealna za baštovane amatere jer ne zahteva posebne uslove niti upotrebu plastenika.

Podela starih, prevelikih žbunova je još jedan način razmnožavanja, mada se ređe primenjuje zbog rizika oštećenja. Izvodi se isključivo tokom mirovanja vegetacije, u kasnu jesen ili pre prolećnog kretanja sokova. Ceo žbun se mora pažljivo iskopati, a korenova gruda podeliti na nekoliko delova oštrom lopatom. Svaki novi deo mora imati razvijen koren i barem nekoliko zdravih nadzemnih izdanaka za uspešan nastavak rasta.