Sadnja i razmnožavanje kornjačine glave za guste i zdrave bokore

Kornjačina glava se najuspešnije sadi u zemljište koje je vlažno, plodno i dobro pripremljeno pre unošenja biljke u leju. Iako deluje robusno, najbolji početak dobija kada se koren ne izlaže isušivanju i kada se sadnica posadi na odgovarajuću dubinu. Razmnožavanje je najpouzdanije deljenjem odraslog bokora, dok se setva koristi kada se želi veći broj biljaka ili prirodniji pristup. Dobro izvedena sadnja i pravilno razmnožavanje određuju koliko će biljka brzo formirati snažan i cvetan zasad.

Priprema mesta pre sadnje

Pre sadnje treba izabrati deo vrta u kojem zemlja ne presušuje brzo. Kornjačina glava posebno dobro uspeva u blizini vodenih površina, u polusenci ili na mestima sa dubokim humusnim slojem. Površina se čisti od korova, jer mlade sadnice ne vole konkurenciju za vlagu. Ako se korovi ne uklone temeljno, kasnije ih je teže vaditi iz gustog bokora.

Zemljište treba obraditi dovoljno duboko da koren može lako da se širi. U zbijenu zemlju dodaje se kompost, a u previše laganu zemlju organska materija koja zadržava vlagu. Dobro pripremljena leja smanjuje potrebu za kasnijim intervencijama. Biljka će se brže primiti ako koren odmah naiđe na povoljnu strukturu.

Sadnju je najbolje planirati u proleće ili ranu jesen. Prolećna sadnja omogućava biljci celu sezonu za ukorenjavanje. Jesenja sadnja je uspešna kada se obavi dovoljno rano da koren proraste pre jačih mrazeva. Letnja sadnja je moguća, ali zahteva mnogo pažljivije zalivanje.

Razmak između biljaka treba prilagoditi očekivanoj širini bokora. Pregusta sadnja brzo izgleda atraktivno, ali kasnije povećava vlažnost unutar zasada. To može pogodovati bolestima listova. Bolje je ostaviti prostor za razvoj i privremeno popuniti praznine nižim pratećim biljkama.

Postupak sadnje i prvo zalivanje

Sadnica se pre sadnje dobro zalije. Korenova bala treba da bude ravnomerno vlažna, ali ne raskvašena. Ako je koren gusto obavio saksiju, može se blago rastresti prstima. Time se podstiče širenje korena u okolno zemljište.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale. Dubina se podešava tako da biljka bude posađena na istoj visini na kojoj je rasla u saksiji. Preduboka sadnja može zadržavati vlagu oko osnove stabljika. Preplitka sadnja izlaže koren isušivanju i temperaturnim kolebanjima.

Posle sadnje zemlju treba pažljivo pritisnuti oko korena. Ne treba je nabijati prejako, jer korenu treba i vazduh. Zalivanje nakon sadnje uklanja vazdušne džepove i spaja koren sa novom podlogom. Voda treba da prodre duboko, a ne samo da ovlaži površinu.

Prvih nekoliko nedelja presudno je za uspeh. Zemlja mora ostati ravnomerno vlažna dok se sadnica ne primi. Ako nastupi vrućina, može se privremeno obezbediti lagana senka. Kada biljka počne da daje nove listove, znak je da se dobro ukorenjuje.

Razmnožavanje deljenjem bokora

Deljenje bokora je najbrži i najpouzdaniji način razmnožavanja kornjačine glave. Najbolje vreme je proleće, kada se pojavljuju mladi izdanci, ili rana jesen nakon cvetanja. Biljka se pažljivo iskopa sa što većim delom korena. Zemlja se lagano otrese kako bi se jasno videli prirodni delovi bokora.

Svaki odeljak treba da ima zdrave pupoljke i dovoljno korena. Previše sitni delovi sporije se primaju i zahtevaju više nege. Veći delovi brže daju dekorativan efekat u leji. Oštećene ili trule delove treba odstraniti čistim alatom.

Nakon deljenja, nove biljke se sade odmah. Koren se ne sme dugo ostavljati na suncu ili vetru. Sadna mesta treba unapred pripremiti kako bi postupak bio brz. Dobro zalivanje nakon presađivanja smanjuje stres i pomaže korenu da nastavi rast.

Deljenje je korisno i za podmlađivanje starijih biljaka. Kada sredina bokora oslabi, cvetanje se često smanjuje. Uklanjanjem starog dela i sadnjom mladih obodnih delova dobija se vitalniji zasad. Tako se istovremeno obnavlja izgled i povećava broj biljaka.

Setva i nega mladih biljaka

Razmnožavanje semenom je sporiji, ali zanimljiv način dobijanja novih biljaka. Seme se može sejati u posude ili zaštićene leje. Klijanje može biti neujednačeno, pa je potrebno strpljenje. Mlade biljke često ne cvetaju odmah prve godine.

Supstrat za setvu treba da bude lagan, vlažan i čist. Seme se ne sme zatrpati preduboko, jer sitnim semenima često treba blizina površine. Posude se drže na svetlom mestu bez jakog direktnog sunca. Vlažnost se održava pažljivim orošavanjem ili zalivanjem odozdo.

Kada mlade biljke razviju dovoljno listova, mogu se pikirati. Svaka biljčica dobija više prostora za razvoj korena. Presađivanje se obavlja nežno, jer su mladi korenčići osetljivi. Posle pikiranja treba izbegavati sušenje supstrata.

Na stalno mesto se sade tek kada dovoljno ojačaju. Pre iznošenja u baštu potrebno ih je postepeno privikavati na spoljne uslove. Taj proces smanjuje šok od vetra, sunca i promenljive temperature. Strpljivo odgajene mlade biljke kasnije formiraju zdrave i dugovečne bokore.