Sadnja i razmnožavanje klivije

Pravilna sadnja i uspešno razmnožavanje klivije predstavljaju osnovu za uzgoj zdravih i dugovečnih biljaka koje će nas godinama nagrađivati svojim prelepim cvetovima. Iako klivija nije preterano zahtevna, poštovanje određenih pravila prilikom sadnje, odabira supstrata i saksije, ključno je za uspostavljanje snažnog korenovog sistema. S druge strane, razmnožavanje, bilo deljenjem bokora ili setvom semena, pruža posebno zadovoljstvo svakom ljubitelju biljaka, omogućavajući stvaranje novih generacija ovog elegantnog cveta. Razumevanje ovih procesa ne zahteva veliko stručno znanje, već pre svega strpljenje i pažnju prema detaljima, što će na kraju rezultirati bujnim i vitalnim primercima.

Prilikom sadnje klivije, najvažniji korak je odabir odgovarajućeg supstrata. Ova biljka zahteva izuzetno dobru drenažu, jer njen mesnati koren lako truli u previše vlažnoj i zbijenoj zemlji. Zbog toga se preporučuje korišćenje rastresite i prozračne mešavine. Idealna kombinacija sastoji se od jednakih delova kvalitetne zemlje za cveće, treseta i krupnog peska ili perlita. Dodavanje komadića borove kore ili sitnog šljunka na dno saksije dodatno će poboljšati oticanje viška vode i sprečiti zadržavanje vlage oko korena.

Izbor saksije takođe igra presudnu ulogu. Klivije vole da im je korenje blago sputano, pa se često kaže da „vole tesnu saksiju“. Sadnja u preveliku posudu može dovesti do toga da biljka svu energiju usmeri na rast korena umesto na cvetanje, a takođe povećava rizik od prekomernog zadržavanja vode u supstratu. Prilikom presađivanja, nova saksija bi trebalo da bude samo za dva do tri centimetra šira od prethodne. Materijal saksije može biti plastika ili glina, ali glinene saksije omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha i brže sušenje supstrata, što može biti prednost.

Sam proces sadnje zahteva pažljivo rukovanje. Biljku treba postaviti na istu dubinu na kojoj je rasla i ranije, pazeći da osnova listova ostane iznad nivoa zemlje kako bi se sprečilo truljenje. Supstrat treba lagano dodavati oko korena, bez preteranog nabijanja, kako bi se sačuvala njegova rastresita struktura. Nakon sadnje, biljku je potrebno umereno zaliti, tek toliko da se supstrat slegne. Sa redovnim zalivanjem i prihranom treba sačekati nekoliko nedelja, dok se biljka ne prilagodi novoj sredini i ne pokaže znake novog rasta.

Presađivanje klivije se vrši relativno retko, obično svake tri do četiri godine, ili kada korenje potpuno ispuni saksiju i počne da izlazi kroz drenažne rupe. Najbolje vreme za ovaj posao je nakon perioda cvetanja, u kasno proleće. Starije i veće biljke se mogu presađivati i ređe, a umesto toga se preporučuje godišnja zamena gornjeg sloja supstrata (oko 5 cm) novim, hranljivim slojem. Ovaj postupak osvežava zemlju bez stresa koji presađivanje može izazvati kod starijih primeraka.

Razmnožavanje deljenjem bokora

Razmnožavanje deljenjem bokora je najčešći, najbrži i najpouzdaniji način za dobijanje novih biljaka klivije. Ovaj metod se primenjuje na starijim, odraslim biljkama koje su formirale više bočnih izdanaka oko matične biljke. Najpogodnije vreme za deljenje je odmah nakon cvetanja, kada se biljka ionako vadi iz saksije radi presađivanja. Na ovaj način, biljka se izlaže stresu samo jednom, a nove biljke imaju celu sezonu rasta pred sobom da se ukorene i ojačaju.

Pre početka deljenja, biljku treba pažljivo izvaditi iz saksije. Najbolje je da supstrat bude blago suv, jer će se tako lakše odvojiti od korena. Korenje treba pažljivo očistiti od stare zemlje kako bi se jasno videla struktura bokora i mesta spajanja mladih izdanaka sa matičnom biljkom. Važno je odabrati bočne izdanke koji su dovoljno razvijeni – trebalo bi da imaju najmanje četiri do pet listova i sopstveni, dobro formiran korenov sistem. Manji izdanci imaju manje šanse da prežive odvajanje.

Odvajanje se vrši oštrim i sterilnim nožem ili skalpelom. Treba napraviti čist rez na mestu gde se mladi izdanak spaja sa matičnom biljkom, trudeći se da se sačuva što više korena na novoj biljci. Grubo kidanje ili čupanje može oštetiti i mladu i matičnu biljku, pa je preciznost ključna. Nakon odvajanja, preporučljivo je da se mesta reza na obe biljke pospu prahom od drvenog uglja ili cimetom, koji deluju kao prirodni fungicidi i sprečavaju pojavu truleži.

Nove, odvojene biljke se sade u saksije odgovarajuće veličine, koje su srazmerne veličini njihovog korenovog sistema. Supstrat treba da bude isti kao i za odrasle biljke – dobro dreniran i hranljiv. Nakon sadnje, biljke treba zaliti vrlo umereno i smestiti ih na toplo i svetlo mesto, ali bez direktnog sunca. Sa prihranom treba sačekati dok se ne pojave znaci novog rasta. Mlade biljke dobijene na ovaj način obično počinju da cvetaju nakon dve do tri godine.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje klivije semenom je znatno duži i zahtevniji proces u poređenju sa deljenjem bokora, ali može biti veoma isplativ, posebno za strastvene uzgajivače i one koji žele da eksperimentišu sa ukrštanjem. Da bi se dobilo seme, cvetove klivije je potrebno ručno oprašiti. To se radi prenošenjem polena sa prašnika jednog cveta na tučak drugog, koristeći malu, meku četkicu. Ako je oprašivanje uspešno, nakon cvetanja će se na mestu cveta formirati zelena čaura koja postepeno raste i menja boju.

Plodovi, odnosno čaure, sazrevaju veoma sporo, ponekad i do godinu dana. Zreli plodovi imaju jarko crvenu ili narandžastu boju i postaju blago mekani na dodir. Tek tada je seme unutar njih zrelo i spremno za setvu. Svaka čaura obično sadrži nekoliko krupnih, bisernih semenki. Važno je znati da seme klivije brzo gubi klijavost, pa ga je najbolje posejati odmah nakon vađenja iz ploda. Čuvanje semena na duži period značajno smanjuje šanse za uspeh.

Setva se vrši u plitke posude ili kontejnere napunjene sterilnim setvenim supstratom, kao što je mešavina treseta i perlita. Seme se samo blago utisne u površinu supstrata, tako da polovina semena ostane vidljiva. Supstrat treba održavati konstantno vlažnim, ali ne i mokrim, a posudu prekriti providnom folijom ili staklom kako bi se obezbedila visoka vlažnost vazduha. Optimalna temperatura za klijanje je oko 22-25 stepeni Celzijusa. Klijanje je spor proces i može potrajati od jednog do šest meseci.

Kada mlade biljčice niknu i razviju dva do tri lista, mogu se pažljivo presaditi u individualne, male saksije. U ovoj fazi su izuzetno osetljive i zahtevaju mnogo pažnje. Potrebno im je obezbediti toplotu, svetlost bez direktnog sunca i redovnu, ali opreznu vlažnost. Biljke dobijene iz semena rastu veoma sporo, a na prvo cvetanje se mora čekati od tri do čak sedam godina. Ipak, strpljenje se na kraju isplati, jer svaka biljka iz semena nosi jedinstvenu genetsku kombinaciju i može doneti cvetove sa novim, iznenađujućim karakteristikama.

Postupak sa mladim biljkama

Nakon uspešnog razmnožavanja, bilo deljenjem ili setvom, mladim biljkama klivije potrebna je posebna nega kako bi se pravilno razvile i ojačale. Mlade biljke, posebno one dobijene deljenjem, u početku su osetljive na prekomernu vlagu. Zbog toga je ključno omogućiti im period adaptacije sa umerenim zalivanjem. Prvih nekoliko nedelja nakon sadnje, zalivanje treba da bude minimalno, tek toliko da se supstrat ne osuši u potpunosti, kako bi se podstakao rast novog korenja u potrazi za vodom.

Svetlost je još jedan važan faktor u odgajanju mladih klivija. Iako odrasle biljke tolerišu i polusenku, mladim biljkama je potrebno više svetlosti za pravilan razvoj. Treba ih držati na veoma svetlom mestu, ali zaštićene od direktnog sunčevog zračenja koje može oštetiti njihove nežne listove. Prozor okrenut ka istoku, koji pruža blago jutarnje sunce, idealan je za ovu fazu razvoja. Redovno okretanje saksije osiguraće ravnomeran i simetričan rast listova.

Prihranjivanje mladih biljaka treba započeti tek kada se primete jasni znaci novog rasta, što je obično mesec ili dva nakon sadnje. U početku treba koristiti veoma blag rastvor đubriva, otprilike četvrtinu preporučene doze, kako ne bi došlo do oštećenja mladog i osetljivog korenovog sistema. Kako biljka raste i jača, koncentracija i učestalost prihranjivanja se mogu postepeno povećavati, prateći režim za odrasle biljke. Tokom prve zime, mladim biljkama nije neophodan period mirovanja na niskoj temperaturi, već im treba omogućiti da nastave sa rastom.

Strpljenje je najvažnija vrlina pri odgajanju mladih klivija. Ove biljke rastu sporo i potrebno je vreme da dostignu zrelost i počnu sa cvetanjem. Mlade biljke dobijene deljenjem bokora mogu procvetati za dve do tri godine, dok je za one iz semena potrebno čekati znatno duže. Redovna nega, praćenje razvoja i pružanje optimalnih uslova tokom prvih nekoliko godina ključni su za odgajanje snažne i zdrave biljke koja će u budućnosti obilno cvetati.