Sadnja amarilisa je uzbudljiv proces koji obećava spektakularan rezultat u vidu raskošnih cvetova koji mogu ulepšati svaki prostor. Da bi ovaj proces bio uspešan, potrebno je ispoštovati nekoliko osnovnih pravila, počevši od samog izbora lukovice. Zdrava i kvalitetna lukovica je temelj za snažnu i lepu biljku. Prilikom kupovine, biraj krupne, čvrste lukovice, bez ikakvih oštećenja, posekotina ili znakova buđi. Veličina je bitna, jer veće lukovice obično sadrže više hranljivih materija i imaju veći potencijal za stvaranje više cvetnih stabljika.
Pre nego što posadiš lukovicu, preporučuje se da je pripremiš kako bi podstakao brži rast korena. Korenje koje se nalazi na dnu lukovice često bude suvo i isušeno. Potapanje donjeg dela lukovice sa korenom u posudu sa mlakom vodom na nekoliko sati, ali ne duže od 24 sata, pomoći će da se koren rehidrira. Važno je da samo koren bude u vodi, a ne cela lukovica, kako bi se izbeglo njeno truljenje. Ovaj korak nije obavezan, ali može značajno ubrzati proces ukorenjivanja i doprineti bržem razvoju biljke.
Izbor prave saksije je od suštinskog značaja. Amarilis voli da mu bude „tesno“, pa saksija treba da bude tek toliko prostrana da između lukovice i ivice saksije ostane oko dva do tri centimetra slobodnog prostora. Prevelika saksija zadržava previše vlage, što je najveći neprijatelj lukovice i može dovesti do njenog propadanja. Materijal saksije takođe igra ulogu; glinene (terakota) saksije su bolji izbor od plastičnih jer omogućavaju supstratu da „diše“ i brže se suši. Najvažnije je da saksija ima drenažne rupe na dnu za odvod viška vode.
Zemlja za sadnju mora biti lagana, prozračna i dobro drenirana. Možeš koristiti kvalitetan, gotov supstrat za cvetnice ili napraviti sopstvenu mešavinu. Idealna kombinacija sastoji se od jednakih delova baštenske zemlje, zrelog komposta i krupnog peska ili perlita. Na dno saksije obavezno stavi sloj drenaže od šljunka ili lomljene keramike debljine par centimetara. Lukovicu sadiš tako da joj gornja trećina ili čak polovina ostane iznad nivoa zemlje. Nakon sadnje, zemlju blago pritisni i zalij umereno, tek toliko da se supstrat navlaži.
Detaljan postupak sadnje
Kada si pripremio sve što je potrebno – lukovicu, saksiju i supstrat – možeš pristupiti samom činu sadnje. Na dno odabrane saksije, preko drenažnih otvora, postavi sloj šljunka ili glinenih kuglica. Ovaj sloj će osigurati da se višak vode ne zadržava u zoni korena, što je prevencija broj jedan protiv truljenja. Preko drenaže naspi dovoljnu količinu pripremljenog supstrata, tako da kada postaviš lukovicu, njen vrh bude na željenoj visini, odnosno da trećina ili polovina lukovice bude iznad ivice saksije.
Još članaka na ovu temu
Postavi lukovicu na sredinu saksije, pazeći da njeno korenje bude rašireno po površini supstrata. Zatim, pažljivo dodaj ostatak supstrata oko lukovice, popunjavajući prazan prostor. Prstima lagano pritisni zemlju kako bi se lukovica učvrstila i kako ne bi ostali vazdušni džepovi. Pazi da ne sabiješ zemlju previše, jer to može otežati drenažu i rast korena. Zapamti, gornji deo lukovice, odakle će izrasti listovi i cvetna drška, mora ostati otkriven i iznad nivoa zemlje.
Nakon što je lukovica posađena, sledi prvo zalivanje. Ono treba da bude pažljivo i umereno. Koristi vodu sobne temperature i zalij zemlju oko lukovice, izbegavajući da kvasiš sam vrh iz kojeg će izbiti izdanak. Cilj prvog zalivanja je da se zemlja slegne i ostvari dobar kontakt sa korenom. Nakon toga, saksiju postavi na svetlo i toplo mesto, idealno na prozorsku dasku gde će imati dovoljno indirektne svetlosti. Temperatura od oko 20-22°C je optimalna za podsticanje rasta.
Sledeće zalivanje treba obaviti tek kada se pojave prvi znaci rasta – pupoljak ili listovi. Do tada, održavaj supstrat jedva vlažnim, proveravajući ga s vremena na vreme. Prekomerno zalivanje u ovoj fazi, pre nego što biljka razvije aktivan korenov sistem, najčešći je uzrok propadanja lukovice. Strpljenje je ključno; u zavisnosti od stanja lukovice i uslova, može proći od dve do osam nedelja pre nego što se pojavi prvi izdanak. Tek tada počinje redovnije zalivanje i nega aktivne biljke.
Razmnožavanje putem mladih lukovica
Razmnožavanje amarilisa putem mladih lukovica, koje se formiraju uz matičnu lukovicu, najjednostavniji je i najčešći način da dobiješ nove biljke. Ove male lukovice, poznate i kao „bebe“, vremenom se pojavljuju oko glavne lukovice. Da bi se uspešno odvojile i posadile, potrebno je da dostignu određenu veličinu, idealno kada su prečnika najmanje dva do tri centimetra. Manje lukovice imaju manje šanse da prežive odvajanje i da se samostalno razviju.
Još članaka na ovu temu
Najbolji trenutak za odvajanje mladih lukovica je tokom presađivanja matične biljke, što se obično radi na svake tri do četiri godine, nakon perioda mirovanja. Kada pažljivo izvadiš matičnu lukovicu iz saksije, jasno ćeš videti manje lukovice prikačene za njenu osnovu. Nežno, ali odlučno, odvoji ih rukama. Ako su čvrsto srasle, možeš upotrebiti oštar i sterilan nož. Svaka odvojena lukovica bi trebalo da ima sopstveni koren, što značajno povećava šanse za uspešno ukorenjivanje.
Nakon odvajanja, svaku mladu lukovicu posadi u zasebnu, malu saksiju. Proces sadnje je identičan kao i za odraslu lukovicu: obezbedi dobru drenažu, koristi kvalitetan supstrat i posadi je tako da joj vrh viri iznad zemlje. Male saksije su važne kako bi se izbeglo prekomerno zadržavanje vlage oko male lukovice. Nakon sadnje, zalij vrlo malo i postavi saksije na toplo i svetlo mesto. Budi strpljiv, jer će ovim mladim biljkama biti potrebno vreme da ojačaju.
Mlade biljke dobijene na ovaj način zahtevaju negu kao i odrasle, ali im je potrebno nekoliko godina da dostignu veličinu dovoljnu za cvetanje. Obično, prođu dve do tri sezone rasta pre nego što mlada lukovica dovoljno ojača i sazri da formira svoj prvi cvet. Tokom tog perioda, važno je da im obezbediš redovno zalivanje i prihranjivanje tokom vegetacije, kao i adekvatan period mirovanja. Trud će se na kraju isplatiti kada te nove biljke nagrade svojim prvim, dugo očekivanim cvetovima.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje amarilisa semenom je duži i zahtevniji proces u poređenju sa razmnožavanjem putem mladih lukovica, ali može biti veoma interesantan za strastvene uzgajivače. Ovaj metod omogućava stvaranje novih hibrida ukoliko se ukrste dve različite sorte. Da bi dobio seme, potrebno je izvršiti oprašivanje. Kada je cvet u punom sjaju, polen sa prašnika jednog cveta prenesi mekom četkicom na tučak drugog cveta. Ako je oprašivanje uspešno, nakon što cvet uvene, na njegovom mestu će se formirati čaura ispunjena semenom.
Kada čaura sazri, ona će početi da žuti i puca, otkrivajući crno, pljosnato seme. Važno je sakupiti seme pre nego što se čaura potpuno otvori i seme se raspe. Seme amarilisa relativno brzo gubi klijavost, pa ga je najbolje posejati što pre nakon sakupljanja. Za setvu pripremi plitku posudu ili kontejner sa sterilnim supstratom za setvu, koji je obično mešavina treseta i perlita. Supstrat treba da bude vlažan, ali ne i natopljen vodom.
Seme rasporedi po površini supstrata, ostavljajući mali razmak između semenki. Zatim ga prekrij vrlo tankim slojem istog supstrata ili vermikulita, tek toliko da seme bude pokriveno. Posudu prekrij providnom folijom ili staklom kako bi se održala visoka vlažnost vazduha, što je ključno za klijanje. Posudu stavi na toplo i svetlo mesto, ali bez direktnog sunčevog zračenja. Klijanje obično počinje za dve do četiri nedelje, u zavisnosti od svežine semena i uslova.
Kada se pojave mlade biljčice i razviju nekoliko listića, mogu se pažljivo presaditi u zasebne male saksije. Od ovog trenutka, put do cvetanja je dug i zahteva strpljenje. Biljkama dobijenim iz semena potrebno je od tri do čak pet godina da dostignu zrelost i formiraju lukovicu dovoljno veliku za cvetanje. Tokom ovog perioda, nega se sastoji od redovnog zalivanja i prihranjivanja, bez forsiranja perioda mirovanja u prve dve godine, kako bi se maksimizirao rast lukovice.
