Sadnja i razmnožavanje gerbera

Uspešno zasnivanje zasada gerbera počinje pažljivim odabirom trenutka i mesta gde će se ove prelepe biljke razvijati. Bilo da se odlučite za setvu semena ili deljenje postojećih bokora, pravila struke moraju se poštovati do najsitnijih detalja. Svaka faza procesa, od pripreme supstrata do prvih zelenih izdanaka, zahteva strpljenje i poznavanje biologije same biljke u razvoju. Dobra priprema je polovina obavljenog posla, jer stabilan početak garantuje otpornost i bujno cvetanje u budućnosti.

Prvi korak u sadnji je priprema idealne mešavine zemljišta koja mora biti dovoljno propusna i istovremeno bogata hranljivim materijama. Idealno je koristiti kombinaciju treseta, perlita i malo baštenske zemlje kako bi se dobila vazdušasta struktura koja se ne sabija. Drenažni sloj na dnu saksije je obavezan jer stajaća voda predstavlja najveći neprijatelj mladom korenu koji je sklon propadanju. Pre same sadnje, supstrat treba blago navlažiti kako bi se čestice slegle i stvorile stabilnu bazu za biljku.

Dubina sadnje kod gerbera je kritičan faktor koji mnogi početnici često zanemare prilikom rada sa ovim biljkama. Srce biljke, odakle kreću novi listovi, nikako ne sme biti prekriveno zemljom jer će to dovesti do neizbežnog truljenja. Biljka treba da bude postavljena tako da baza stabljike bude u ravni ili blago iznad površine okolnog supstrata. Nakon postavljanja biljke, zemlju oko nje treba samo blago pritisnuti prstima kako bi se izbacio višak vazduha iz zone korena.

Nakon obavljene sadnje, neophodno je obezbediti stabilne uslove okoline kako bi se proces ukorenjivanja odvijao bez dodatnih komplikacija. Mlade biljke su veoma osetljive na direktno sunce, pa ih u prvih nekoliko dana treba držati u polusenci dok ne ojačaju. Vlažnost zemljišta mora biti konstantna, ali nikako prevelika, jer koren tek treba da počne da crpi vodu iz nove sredine. Prvo pravo zalivanje treba obaviti pažljivo, vodeći računa da se voda ne zadržava u središnjem delu rozete listova.

Razmnožavanje putem semena

Setva semena gerbere je uzbudljiv proces koji omogućava dobijanje velikog broja novih biljaka uz relativno niska ulaganja u materijal. Seme mora biti sveže, jer njegova klijavost drastično opada sa svakim mesecom stajanja na policama prodavnica ili u magacinima. Najbolje je sejati seme u rano proleće kako bi mlade biljke imale dovoljno svetlosti tokom celog perioda svog intenzivnog rasta. Posude za setvu treba da budu čiste i napunjene specijalnim supstratom za mlade sadnice koji je sterilisan.

Seme se postavlja na površinu vlažnog supstrata i samo se blago utisne bez prekomernog pokrivanja zemljom jer mu je potrebna svetlost za klijanje. Preporučuje se korišćenje prozirnih poklopaca ili folije kako bi se održala visoka vlažnost vazduha iznad same površine zemlje. Idealna temperatura za nicanje kreće se oko dvadeset dva stepena Celzijusa, uz stalni nadzor nad nivoom vlage u posudi. Čim se pojave prvi zeleni znaci života, poklopac treba postepeno uklanjati kako bi se mlade biljke navikle na spoljašnje uslove.

Pikiranje, odnosno presađivanje mladih klijanaca u pojedinačne saksije, vrši se kada biljka razvije najmanje dva do tri prava lista. Ovaj proces zahteva mirnu ruku jer su mlade stabljike i korenčići veoma krhki i lako se mogu trajno oštetiti. Koristite male alatke ili običnu olovku da napravite rupu u novoj saksiji i pažljivo prenesite biljku sa što više stare zemlje. Nakon presađivanja, biljke treba blago zaliti i držati na toplom i svetlom mestu, ali zaštićene od direktne sunčeve toplote.

Rast iz semena je sporiji proces u poređenju sa drugim metodama, ali pruža priliku za otkrivanje novih varijeteta boja i oblika. Prvi cvetovi se mogu očekivati nakon šest do devet meseci, zavisno od uslova gajenja i genetskog potencijala same sorte. Redovna ishrana blagim rastvorima đubriva počinje tek kada biljka formira stabilan korenov sistem i krene sa bržim rastom listova. Budite strpljivi jer se uloženi trud višestruko isplati kada se otvore prvi krupni i sjajni cvetovi u vašem vrtu.

Deljenje bokora kao metoda

Deljenje bokora je najbrži način da dobijete nove primerke koji su identični matičnoj biljci po svim svojim karakteristikama. Ovaj postupak se obično sprovodi svake dve do tri godine kada biljka postane previše gusta i počne da gubi na kvalitetu cvetova. Najbolje vreme za deljenje je rano proleće, pre nego što počne intenzivna vegetacija i formiranje novih cvetnih stabljika. Biljka se mora pažljivo izvaditi iz saksije ili zemlje, vodeći računa da se koren što manje ošteti tokom procesa.

Kada je biljka izvađena, koren treba lagano očistiti od zemlje kako biste jasno videli mesta gde se bokor prirodno razdvaja na celine. Oštrim i dezinfikovanim nožem razdelite koren na nekoliko delova, tako da svaki deo ima barem jedan zdrav pupoljak i dovoljno korenja. Svaki rez koji napravite treba da bude čist i brz kako bi biljka mogla lakše da zaceli nakon što je ponovo posadite. Ukoliko primetite trule delove korena tokom ovog procesa, obavezno ih uklonite pre nego što nastavite sa radom na razmnožavanju.

Nove biljke dobijene deljenjem treba odmah posaditi u pripremljen supstrat i postupiti isto kao kod klasične sadnje mladih gerbera. Važno je da se dubina sadnje poklapa sa onom koju je biljka imala pre nego što ste je izvadili radi razmnožavanja. Zalivanje treba obaviti odmah kako bi se zemlja slepila sa korenjem i omogućila brz oporavak od pretrpljenog šoka. Ovakve biljke obično cvetaju već iste sezone jer imaju već razvijen sistem za ishranu i akumuliranu energiju u korenu.

Ova metoda je idealna za baštovane koji žele da prošire svoju kolekciju omiljenih sorti bez kupovine novih sadnica svake godine. Redovno deljenje podmlađuje staru biljku i daje joj novu snagu za naredne godine rasta u vašem dvorištu ili na terasi. Pored toga, smanjuje se rizik od bolesti koje se lakše šire u previše gustim i neprovetrenim žbunovima koje gerbera formira. Svaki novi deo koji uspešno krene sa rastom dokaz je vaše veštine i razumevanja potreba ove plemenite cvetnice.

Razmnožavanje reznicama

Iako se reznice kod gerbera koriste ređe nego kod nekih drugih biljaka, ovaj metod je moguć uz upotrebu hormona za ožiljavanje. Reznice se uzimaju sa zdravih i snažnih biljaka, obično se koriste bočni izdanci koji se pojavljuju uz matičnu stabljiku. Donji listovi se moraju ukloniti kako bi se smanjilo isparavanje i omogućilo biljci da energiju usmeri na stvaranje novog korenja. Rez treba napraviti pod uglom od četrdeset pet stepeni kako bi površina za apsorpciju vode i hormona bila što veća.

Supstrat za ožiljavanje mora biti sterilan i veoma porozan, a najčešće se koristi čist perlit ili mešavina peska i treseta. Reznice se ubadaju u podlogu i drže u uslovima visoke vlažnosti vazduha, često u malim improvizovanim plastenicima. Svetlost treba da bude prisutna, ali toplota supstrata je u ovoj fazi mnogo važnija za brže pokretanje procesa formiranja korenja. Svakodnevno provetravanje je neophodno kako se ne bi pojavila buđ na reznicama koja bi brzo uništila sav vaš trud.

Proces formiranja korena kod reznica može trajati od tri do šest nedelja, zavisno od sorte i primenjenih agrotehničkih mera. Prvi znak uspeha je pojava novih listića u centru reznice, što ukazuje na to da je koren počeo da funkcioniše. Tada se biljke mogu postepeno navikavati na suv vazduh otvaranjem poklopca posude na po nekoliko sati dnevno tokom nedelje. Kada koren postane dovoljno jak, biljka se prebacuje u standardni supstrat za odrasle gerbere i nastavlja sa normalnom negom.

Ova tehnika zahteva najviše stručnog znanja i preciznosti, ali je veoma korisna kod retkih varijeteta koji se teško razmnožavaju na druge načine. Uspeh zavisi od higijene radnog prostora i kvaliteta matične biljke sa koje se uzimaju delovi za ožiljavanje. Svaki baštovan koji ovlada ovom veštinom može se smatrati naprednim uzgajivačem koji brine o očuvanju specifičnih biljnih linija. Razmnožavanje je srce baštovanstva i omogućava nam da život i lepotu prenosimo iz sezone u sezonu sa velikim uspehom.