Sadnja i razmnožavanje drvenastog božura

Pravilno zasnivanje zasada drvenastog božura ključno je za njegov kasniji razvoj i obilnost cvetanja u godinama koje dolaze. Ova faza zahteva precizno planiranje vremena, mesta i same tehnike unosa biljke u tlo kako bi se šok od presađivanja sveo na minimum. Za razliku od mnogih drugih ukrasnih vrsta, drvenasti božur je izuzetno osetljiv na dubinu sadnje i strukturu podloge u koju dospeva. Svaka greška napravljena u ovom koraku može rezultirati višegodišnjim čekanjem na prvi cvet ili čak propadanjem cele sadnice.

Optimalno vreme za sadnju drvenastog božura je rana jesen, tačnije period od septembra do kraja oktobra, zavisno od lokalne klime. U ovom trenutku zemlja je još uvek topla, što stimuliše razvoj korenja pre nego što biljka u potpunosti utone u zimski san. Prolećna sadnja je moguća, ali je znatno rizičnija jer se biljka istovremeno bori da razvije i koren i lisnu masu. Jesenja sadnja omogućava korenskom sistemu da se stabilizuje i pripremi za intenzivan start čim proleće zakuca na vrata.

Pre nego što sadnica stigne, neophodno je pripremiti teren koji će joj pružiti sve potrebne uslove za nesmetan rast u budućnosti. Mesto mora biti osunčano bar šest sati dnevno, ali zaštićeno od najjačeg popodnevnog sunca koje može isušiti cvetove. Dobra drenaža je apsolutni imperativ, jer koren ne podnosi zadržavanje vode koje vodi ka sigurnom gušenju i truljenju. Ukoliko je tlo u tvojoj bašti teško, obavezno planiraj izradu drenažnog sloja od šljunka na dnu jame.

Kada biraš sadni materijal, obrati pažnju na to da li je biljka kalemljena ili raste na sopstvenom korenu, jer to menja tehniku sadnje. Kalemljene biljke se sade znatno dublje, tako da spojno mesto bude bar desetak centimetara ispod nivoa zemlje. Ovo se radi kako bi se podstaklo plemenito stablo da razvije sopstveni koren iznad mesta kalemljenja. Biljke koje rastu na svom korenu sade se tako da vrh korenovog vrata bude tek neznatno prekriven tankim slojem zemlje.

Tehnika pripreme sadne jame

Veličina jame za sadnju drvenastog božura treba da bude znatno veća od trenutnog korenovog sistema sadnice koju držiš u rukama. Preporučuje se iskop jame dimenzija šezdeset sa šezdeset centimetara, kako bi se okolna zemlja dovoljno rastresla. Na samo dno treba staviti sloj drenažnog materijala ukoliko zemlja nije prirodno propusna i laka. Preko drenaže ide sloj kvalitetne zemlje pomešane sa dobro zgorelim organskim đubrivom ili zrelim kompostom.

Prilikom popunjavanja jame, izbegavaj korišćenje svežih đubriva koja bi mogla da oštete osetljive mlade korenove žile. Zemlju koju vraćaš u jamu treba fino usitniti i osloboditi krupnog kamenja ili ostataka korova koji bi smetali. Možeš dodati i malu količinu koštanog brašna koje je odličan izvor fosfora za dugotrajno oslobađanje hraniva. Važno je da donji slojevi zemlje budu dobro sabijeni kako kasnije ne bi došlo do preteranog uleganja biljke.

Postavljanje sadnice u jamu zahteva pažnju da se korenje prirodno rasporedi i ne povija nagore ili u stranu. Ako je sadnica bila u saksiji, lagano razmrdaj busen kako bi stimulisao korenje da krene u okolnu novu zemlju. Proveri dubinu sadnje više puta pre nego što u potpunosti zatrpaš jamu, koristeći letvu kao ravan orijentir. Svako odstupanje od preporučene dubine direktno će uticati na to koliko brzo će biljka početi da cveta.

Nakon što popuniš jamu do vrha, zemlju oko biljke treba lagano utabati nogama kako bi se izbacili vazdušni džepovi. Odmah nakon toga sledi obilno zalivanje koje će pomoći zemlji da se prirodno slegne oko korenovog sistema. Formiranje malog zemljanog prstena oko biljke pomoći će da se voda zadrži tamo gde je najpotrebnija prilikom budućih zalivanja. Prvih nekoliko nedelja nakon sadnje kritično je održavati umerenu vlažnost, čak i ako nastupe jesenje kiše.

Razmnožavanje putem reznica i poludrvenastih izbojaka

Razmnožavanje drvenastog božura reznicama je izazovan proces koji zahteva strpljenje i precizne higijenske uslove u tvom radnom prostoru. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno leto, kada su ovogodišnji izbojci postali poludrveni, ali još uvek imaju određenu fleksibilnost. Reznica bi trebala biti duga oko deset do petnaest centimetara, sa bar dva ili tri zdrava pupoljka na sebi. Donji rez pravi se ukoso, neposredno ispod samog pupoljka, koristeći sterilan i oštar nož.

Listove na donjem delu reznice treba ukloniti, dok gornje listove možeš skratiti na polovinu kako bi se smanjilo isparavanje vode. Korišćenje hormona za ožiljavanje drvenastih biljaka značajno povećava šanse za uspeh u ovom prilično sporom procesu. Reznice se zabadaju u supstrat koji je mešavina treseta i perlita u jednakim delovima, što obezbeđuje vlagu i vazduh. Važno je da supstrat bude stalno vlažan, ali nikada potpuno natopljen vodom da ne bi došlo do truljenja.

Saksije sa reznicama treba smestiti na svetlo mesto, ali nikako na direktno sunce koje bi ih prebrzo isušilo. Prekrivanje saksija prozirnom folijom ili plastičnom flašom stvara efekat mini staklenika i održava visoku vlažnost vazduha oko biljke. Povremeno provetravanje je neophodno kako bi se sprečila pojava plesni unutar tvog improvizovanog klijališta. Ožiljavanje može potrajati nekoliko meseci, pa nemoj gubiti nadu ako odmah ne primetiš znake novog rasta.

Tek kada primetiš snažan otpor pri laganom povlačenju reznice, možeš biti siguran da je koren počeo da se formira. Mlade biljke treba ostaviti u istim posudama tokom prve zime na zaštićenom mestu gde temperatura ne pada ispod nule. U proleće ih možeš presaditi u veće saksije sa hranljivijim supstratom kako bi ojačale pre konačne sadnje u baštu. Ovaj metod zahteva najviše vremena, ali ti omogućava da dobiješ identičnu kopiju tvoje omiljene matične biljke.

Deljenje korena kao metod razmnožavanja

Deljenje odraslog žbuna drvenastog božura je najbrži način da dobiješ novu biljku koja će ubrzo početi da cveta. Ovaj postupak se isključivo radi u ranu jesen, kada je biljka završila svoj vegetativni ciklus i sprema se za mirovanje. Važno je izabrati zdrav i snažan primerak koji ima bar pet do deset stabljika pre nego što se upustiš u deljenje. Ceo proces zahteva fizičku snagu i pažljivo rukovanje kako se ne bi polomili krti drvenasti delovi.

Prvi korak je pažljivo otkopavanje celog korenovog sistema, trudeći se da zahvatiš što širi krug zemlje oko biljke. Kada biljku izvadiš, najbolje je isprati zemlju vodom kako bi jasno video strukturu korena i mesta gde se on prirodno razdvaja. Svaki novi deo koji planiraš da odvojiš mora imati barem tri do pet zdravih pupoljaka i dobar deo pratećeg korenja. Koristi oštru testeru ili veliki nož koji si prethodno dezinfikovao alkoholom kako bi sprečio prenos bolesti.

Rane koje nastanu prilikom sečenja korena treba tretirati drvenim ugljem u prahu ili fungicidom kako bi se sprečila infekcija. Nakon deljenja, nove sadnice ne treba ostavljati na vazduhu dugo jer se njihovo korenje veoma brzo isušuje i propada. Odmah ih zasadi na pripremljene lokacije prateći ista pravila o dubini sadnje kao i za kupovne sadnice. Ovaj proces je stresan za biljku, pa očekuj da prve godine nakon deljenja cvetanje bude nešto slabije ili potpuno izostane.

Prednost ove metode je u tome što dobijaš biljku sa već razvijenim korenskim sistemom koja je prilagođena tvojim lokalnim uslovima. Mlade biljke dobijene deljenjem treba redovno zalivati tokom prve jeseni kako bi se što bolje učvrstile pre smrzavanja tla. Redovna kontrola u proleće pokazaće ti uspeh tvog rada kroz snažne nove izbojke koji kreću iz zemlje. Deljenje je idealna prilika i da podmladiš starije primerke koji su počeli da gube na vitalnosti u središnjem delu.