Sadnja i razmnožavanje crvenolisne šljive

Crvenolisna šljiva se uspešno prima kada se sadnja obavi pažljivo, u pravo vreme i na mestu koje odgovara njenom prirodnom načinu rasta. Ovo ukrasno stablo nije preterano izbirljivo, ali razlika između prosečnog i raskošnog primerka često počinje upravo u sadnoj jami. Dobro pripremljeno zemljište, pravilna dubina sadnje i dovoljno prostora za krošnju presudni su za stabilan razvoj. Ako se od početka postavi dobra osnova, kasnije će nega biti jednostavnija, a stablo otpornije na stres.

Pravo vreme i priprema mesta za sadnju

Najpovoljnije vreme za sadnju crvenolisne šljive je jesen ili rano proleće. Jesenja sadnja je posebno dobra u područjima sa blagim zimama, jer koren ima vremena da se prilagodi pre početka letnjih vrućina. Prolećna sadnja je sigurnija u krajevima sa oštrim zimama i teškim zemljištem. Važno je da se sadnja ne obavlja kada je zemlja smrznuta, prezasićena vodom ili izuzetno suva.

Pre sadnje treba izabrati mesto sa mnogo svetlosti i dovoljno prostora. Crvenolisna šljiva razvija krošnju koja treba slobodno da diše, pa je ne treba sabijati između drugih stabala. Udaljenost od zidova, ograda i staza treba prilagoditi očekivanoj širini krošnje. Takvo planiranje sprečava kasnije nepotrebno orezivanje i deformisanje biljke.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne preterano duboka. Koren treba da se smesti u rastresito zemljište, kako bi se lakše širio u okolni prostor. Ako je tlo teško, dno jame ne treba pretvarati u glatku posudu, jer se u njoj može zadržavati voda. Bolje je zidove i dno blago razrahliti, pa umešati zreo kompost sa postojećom zemljom.

Biljku pre sadnje treba pregledati i ukloniti oštećene ili polomljene delove korena ako postoje. Kod sadnica u kontejneru korenovu balu treba pažljivo razlabaviti ako je koren kružio uz ivice saksije. Sadnica se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. Preduboka sadnja može dovesti do problema sa vratom korena i slabijeg napredovanja.

Tehnika sadnje i nega posle sadnje

Kada se sadnica postavi u jamu, zemlja se dodaje postepeno i blago sabija rukama. Cilj nije da se tlo prejako utaba, već da se uklone veliki vazdušni džepovi oko korena. Nakon zatrpavanja formira se plitak zalivni prsten koji pomaže da voda ostane u zoni korena. Prvo zalivanje treba da bude obilno, čak i ako je zemljište delovalo umereno vlažno.

Mlado stablo često treba oslonac, naročito na vetrovitim mestima. Kolac se postavlja tako da ne ošteti koren i vezuje se mekom vezicom koja ne useca koru. Vezivanje treba redovno proveravati, jer deblo raste i može se oštetiti ako je vezica previše zategnuta. Oslonac se obično uklanja kada se stablo dovoljno ukoreni i počne samostalno da stoji stabilno.

Malčiranje posle sadnje ima veliki značaj. Organski malč smanjuje isparavanje, sprečava rast korova i ublažava promene temperature u površinskom sloju zemljišta. Sloj malča treba rasporediti oko biljke, ali ga ne naslanjati na samo deblo. Ako se malč nagomila uz koru, vlaga i štetočine mogu izazvati oštećenja.

Prve sezone posle sadnje najvažnije je redovno praćenje vlage. Koren još nije dovoljno raširen, pa se sadnica oslanja na vodu dostupnu u neposrednoj okolini. Zalivanje treba prilagoditi vremenu, tipu zemljišta i količini padavina. Ako biljka dobije dobar početni ritam, brže će razviti stabilan koren i lepšu krošnju.

Razmnožavanje reznicama i kalemljenjem

Crvenolisna šljiva se može razmnožavati reznicama, ali uspeh zavisi od vremena uzimanja, zrelosti izdanaka i uslova ukorenjavanja. Poluzrele reznice se obično uzimaju tokom leta, kada izdanci nisu ni potpuno mekani ni sasvim odrveneli. Donji listovi se uklanjaju, a reznica se stavlja u lagan, propustan supstrat. Visoka vlažnost vazduha i stabilna temperatura značajno povećavaju šansu za ukorenjavanje.

Kod reznica je važno sprečiti isušivanje pre nego što se formira koren. Supstrat treba da bude vlažan, ali ne natopljen, jer višak vode može izazvati truljenje. Reznice se drže na svetlom mestu bez jakog direktnog sunca. Proces može trajati više nedelja, pa je strpljenje jednako važno kao i pravilna tehnika.

Kalemljenje je profesionalniji i pouzdaniji način razmnožavanja, posebno kada se želi zadržati tačna ukrasna osobina sorte. Na odgovarajuću podlogu kalemi se plemka sa biljke željenih karakteristika. Ovaj postupak traži iskustvo, čist alat i dobro poznavanje vremena kada kambijum najaktivnije srasta. Zato se u praksi najčešće kupuju već kalemljene sadnice iz rasadnika.

Razmnožavanje iz semena nije preporučljivo ako želiš biljku istih osobina kao matični primerak. Potomstvo može imati drugačiju boju listova, slabiju dekorativnost ili neujednačen rast. Seme je zanimljivo za oplemenjivački rad, ali nije siguran put do kvalitetne ukrasne biljke. Za vrt je najbolje birati vegetativno razmnožene sadnice poznatog porekla.

Presađivanje i uspešno ukorenjavanje

Presađivanje crvenolisne šljive najbolje je obaviti dok je biljka mlada. Stariji primerci imaju širi korenov sistem i teže podnose pomeranje. Ako je presađivanje neophodno, treba ga planirati u periodu mirovanja, kada nema aktivnog lisnog rasta. Tada je gubitak vode manji, a šansa za oporavak veća.

Pre presađivanja korisno je unapred pripremiti novo mesto. Jama, kompost, oslonac i voda treba da budu spremni pre nego što se biljka izvadi. Korenova bala mora ostati što celovitija, jer se tako smanjuje stres. Što kraće koren bude izložen vazduhu, to je bolji početak na novoj lokaciji.

Nakon presađivanja krošnju ne treba drastično skraćivati, osim ako postoje oštećene ili loše postavljene grane. Prejaka rezidba može dodatno iscrpeti biljku i poremetiti njen prirodan oblik. Bolje je održavati ravnotežu vlagom, malčem i zaštitom od jakog vetra. Biljci treba dati vreme da obnovi koren pre nego što se očekuje snažan porast.

Uspešno ukorenjavanje prepoznaje se po stabilnom rastu, čvrstim listovima i postepenom formiranju novih izdanaka. U prvoj godini ne treba očekivati nagli razvoj, jer se najveći deo energije troši ispod zemlje. Redovna, ali ne preterana nega pomaže biljci da se prilagodi. Kada prođe početni period, crvenolisna šljiva počinje da pokazuje punu dekorativnu vrednost.