Proces zasnivanja zasada celera započinje mnogo pre nego što prve sadnice dotaknu zemlju na otvorenom polju. Zbog veoma dugog vegetacionog perioda i sitnog semena, direktna setva se retko praktikuje u profesionalnoj proizvodnji. Proizvodnja kvalitetnog rasada je temelj na kojem se gradi čitava sezona i zahteva kontrolisane uslove. Svaka faza, od izbora semena do kaljenja mladih biljaka, mora biti izvedena sa maksimalnom preciznošću.
Seme celera je izuzetno sitno i zahteva specifične uslove za klijanje, pre svega svetlost i stalnu vlagu. Preporučuje se korišćenje sertifikovanog semena visoke klijavosti kako bi se izbegli problemi sa neujednačenim nicanjem. Supstrat za setvu mora biti fine strukture, sterilan i dobro propustljiv za vodu i vazduh. Čak i male varijacije u dubini setve mogu značajno uticati na procenat izniklih biljaka.
Optimalna temperatura za klijanje kreće se između 20 i 22 stepena Celzijusa, uz visoku vlažnost vazduha u prostoriji. U ovim uslovima nicanje obično traje od dve do tri nedelje, što je duže u poređenju sa mnogim drugim vrstama povrća. Čim se pojave prve biljčice, temperaturu treba blago sniziti kako bi se sprečilo njihovo izduživanje. Adekvatno dopunsko osvetljenje je neophodno ukoliko se rasad proizvodi u ranim zimskim mesecima.
Pikiranje rasada se obavlja kada biljke razviju prvi ili drugi pravi list, što im daje dodatni prostor za razvoj korena. Ovaj proces zahteva mirnu ruku i pažljivo rukovanje kako se ne bi oštetila nežna stabljika mladog celera. Biljke se prebacuju u veće saksije ili kontejnere sa bogatijim supstratom koji će ih hraniti do sadnje. Kvalitetan rasad prepoznaje se po čvrstoj stabljici, tamnozelenoj boji i dobro razvijenom belom korenu.
Priprema zemljišta za presađivanje
Parcela namenjena celeru mora biti duboko uzorana još u jesen kako bi se zemljište tokom zime dobro izmrzlo. U proleće se pristupa finoj pripremi kojom se dobija mrvasta struktura pogodna za lako prodiranje nežnog korena. Unos organskih đubriva, poput dobro zgorelog stajnjaka, preporučuje se upravo u ovoj fazi pripreme. Celer je „veliki potrošač“ hraniva, pa zemljište mora biti bogato materijama koje se postepeno oslobađaju.
Još članaka na ovu temu
Pre same sadnje, neophodno je obaviti precizno markiranje redova kako bi se omogućila kasnija mašinska obrada. Razmak između redova i u samom redu zavisi od odabrane sorte i namene celera (koren ili stabljika). Standardno se preporučuje razmak od 40 do 50 centimetara između redova i oko 30 centimetara između biljaka. Ovakav raspored omogućava svakoj biljci dovoljno svetlosti i sprečava prebrzo širenje bolesti.
Vlažnost zemljišta u trenutku sadnje mora biti na optimalnom nivou kako bi se smanjio stres kod mladih biljaka. Ukoliko je zemlja suva, obavezno je prethodno navodnjavanje ili dodavanje vode direktno u svaku rupu prilikom sadnje. Blago sabijanje zemlje oko korena nakon postavljanja sadnice osigurava dobar kontakt i sprečava stvaranje vazdušnih džepova. Dubina sadnje je kritična; koren se ne sme posaditi ni preduboko ni previše plitko.
Kaljenje rasada je obavezan korak koji traje desetak dana pre iznošenja biljaka na otvoreno polje. Postepenim izlaganjem spoljnim uslovima i smanjenjem zalivanja, biljke postaju otpornije na vetar i sunčevo zračenje. Ovaj proces priprema tkivo biljke za nagle promene koje ga očekuju u prirodnom okruženju. Rasad koji nije prošao proces kaljenja često doživi šok koji značajno usporava početni rast.
Tehnike sadnje na otvorenom polju
Najbolje vreme za sadnju celera je kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i kada se tlo dovoljno zagreje. Preniske temperature u ranoj fazi mogu isprovocirati prevremeno cvetanje, što potpuno uništava kvalitet korena. Idealni uslovi podrazumevaju oblačan dan ili sadnju u kasnim popodnevnim časovima kako bi se izbeglo najjače sunce. Pravilan tajming je pola uspeha u zasnivanju profitabilnog zasada celera.
Još članaka na ovu temu
Ručna sadnja se i dalje često primenjuje u manjim gazdinstvima jer omogućava najveću preciznost i pažnju. Svaka biljka se postavlja uspravno, pazeći da se „srce“ celera ne zatrpa zemljom, što bi izazvalo njegovo propadanje. U velikim sistemima koriste se specijalizovane sadilice koje značajno ubrzavaju proces i smanjuju potrebu za radnom snagom. Bez obzira na metodu, kontrola dubine sadnje ostaje prioritetni zadatak za nadzornika.
Neposredno nakon sadnje, obavezno je obilno zalivanje kako bi se uspostavio kontinuitet vlage u zoni korena. Često se u vodu za prvo zalivanje dodaju stimulatori ukorenjavanja koji pomažu biljkama da brže prevaziđu stres. U prvih nekoliko dana nakon presađivanja, usev treba redovno obilaziti i proveravati da li je došlo do uvenuća. Ukoliko se primeti da su neke biljke propale, potrebno je izvršiti popunjavanje praznih mesta što je pre moguće.
Zaštita tek posađenih biljaka od vetra može se postići postavljanjem privremenih zaklona ili upotrebom agrotekstilnih folija. Ove folije takođe mogu pomoći u održavanju nešto više temperature tokom hladnijih prolećnih noći. Pokrivanje useva štiti i od nekih ranih štetočina koje napadaju mlade i sočne listove celera. Čim se biljke učvrste i krenu sa aktivnim rastom, ove zaštitne mere se postepeno uklanjaju.
Vegetativno razmnožavanje i specifičnosti
Iako se u komercijalne svrhe celer razmnožava isključivo semenom, u baštovanstvu se ponekad koristi regeneracija iz baze stabljike. Ova metoda podrazumeva korišćenje donjeg dela kupljenog celera koji se stavlja u vodu dok ne pusti novo korenje. Iako je zanimljiva za hobiste, ova tehnika nije pogodna za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju zbog neujednačenosti biljaka. Regenerisane biljke su često manje vitalne i daju značajno slabije prinose od onih uzgojenih iz semena.
Čuvanje semena iz sopstvene proizvodnje zahteva izolaciju biljaka kako ne bi došlo do neželjenog ukrštanja sa divljim srodnicima. Celer je dvogodišnja biljka, što znači da seme produkuje tek u drugoj godini nakon prezimljavanja. Prikupljanje semena se vrši kada ono postane tamnosmeđe boje i počne lako da se odvaja od cvasti. Pravilno osušeno i uskladišteno seme može zadržati klijavost i do nekoliko godina.
Izbor supstrata za proizvodnju rasada direktno utiče na brzinu razvoja korenovog sistema u ranim fazama. Mešavine na bazi treseta sa dodatkom perlita pružaju idealan odnos vlage i kiseonika za mlade biljčice. Previše teški supstrati zadržavaju previše vode, što može dovesti do pojave bolesti „poleganja rasada“. Svaki profesionalni proizvođač ima svoju proverenu recepturu ili koristi gotove profesionalne smeše proverenih brendova.
Monitoring vlažnosti u kontejnerima sa rasadom mora biti konstantan, jer se male zapremine supstrata veoma brzo isušuju. Automatizovani sistemi za orošavanje su idealno rešenje za održavanje optimalne mikroklime u plastenicima. Neujednačeno zalivanje u ovoj fazi dovodi do stvaranja biljaka različite veličine, što kasnije pravi probleme na polju. Kvalitetan rasad je onaj koji je ujednačen i spreman da istovremeno uđe u fazu intenzivnog porasta.
