Prezimljavanje puškinije

Puškinija, kao biljka koja potiče sa hladnih, planinskih područja Kavkaza i Male Azije, prirodno je izuzetno dobro prilagođena na niske zimske temperature i sneg. Njen životni ciklus je savršeno usklađen sa sezonskim promenama umerene klime, gde je period zimskog mirovanja pod zemljom ključan za opstanak i pripremu za prolećno cvetanje. U većini klimatskih uslova, puškinija ne zahteva nikakve posebne mere zaštite tokom zime i smatra se potpuno otpornom. Ipak, razumevanje procesa koji se dešavaju u lukovici tokom zime i poznavanje nekoliko jednostavnih preventivnih mera može osigurati da vaše biljke prežive čak i najsurovije zime i dočekaju proleće u punoj snazi.

Zimsko mirovanje, ili dormancija, je prirodna faza u životnom ciklusu puškinije. Nakon što lišće uvene u kasno proleće, lukovica ulazi u stanje mirovanja koje traje tokom leta, jeseni i zime. Tokom ovog perioda, metabolički procesi unutar lukovice su svedeni na minimum. Međutim, lukovica nije „mrtva“; unutar nje se odvijaju složeni biohemijski procesi. Hladne temperature tokom zime su zapravo neophodne za inicijaciju cvetanja, proces poznat kao jarovizacija.

Bez adekvatnog perioda izloženosti hladnoći, lukovica neće formirati cvetni pupoljak i sledećeg proleća će izrasti samo lišće. Upravo zbog ove potrebe za hladnim periodom, puškinija nije pogodna za uzgoj u tropskim ili suptropskim klimatskim zonama gde zime nisu dovoljno hladne. Snežni pokrivač tokom zime je izuzetno koristan. Sneg deluje kao prirodni izolator, štiteći lukovice u zemlji od ekstremnih temperaturnih kolebanja i dubokog smrzavanja tla.

Lukovice posađene na pravilnu dubinu (8-10 cm) su dodatno zaštićene slojem zemlje iznad njih. Ovaj sloj zemlje ublažava nagle promene temperature i sprečava da lukovice budu izložene direktnom mrazu na površini. Zbog toga je poštovanje preporučene dubine sadnje jedna od najvažnijih mera za uspešno prezimljavanje. Plitko posađene lukovice su mnogo podložnije oštećenjima od mraza i ciklusima smrzavanja i odmrzavanja tla.

Jedan od potencijalnih problema tokom zime, posebno u područjima bez snežnog pokrivača, jeste izmrzavanje. To se dešava kada se vlažno tlo naizmenično smrzava i otapa. Ovaj proces može fizički izgurati plitko posađene lukovice na površinu, izlažući ih direktno mrazu i isušivanju. Pravilna dubina sadnje i sloj malča mogu značajno smanjiti rizik od ovog problema.

Uloga malčiranja

Malčiranje je jednostavna, ali izuzetno efikasna tehnika koja može značajno doprineti uspešnom prezimljavanju puškinije, posebno u regionima sa oštrim zimama i malo snega. Sloj organskog malča, kao što je usitnjeno lišće, borove iglice, slama ili kompost, postavljen preko leje u kasnu jesen, deluje kao dodatni izolacioni sloj. Glavna uloga malča nije da „greje“ zemlju, već da ublaži temperaturne ekstreme i održi temperaturu tla što stabilnijom.

Malč sprečava duboko prodiranje mraza u zemljište i štiti lukovice od oštećenja. Takođe, on smanjuje cikluse smrzavanja i otapanja koji mogu oštetiti korenje i izbaciti lukovice na površinu. Optimalno vreme za postavljanje malča je u kasnu jesen, nakon prvih slabijih mrazeva, kada se zemlja već malo ohladila, ali pre nego što se potpuno smrzne. Prerano postavljanje malča može zadržati toplotu u zemlji i usporiti ulazak lukovica u potpunu dormanciju.

Debljina sloja malča bi trebalo da bude između 5 i 10 centimetara. Treba koristiti rastresite materijale koji neće previše sabiti i ugušiti tlo. Usitnjeno lišće je odličan i besplatan izbor, kao i borove iglice koje imaju dodatnu prednost jer blago zakiseljavaju tlo i odbijaju puževe. Tokom zime, ovaj sloj malča će se postepeno razgrađivati, obogaćujući zemljište organskom materijom.

U proleće, kada opasnost od jakih mrazeva prođe i kada primetite prve izdanke kako niču, malč treba pažljivo razgrnuti ili ukloniti sa mesta gde biljke izbijaju. Ovo će omogućiti sunčevim zracima da dopru do tla i zagreju ga, podstičući brži rast. Ako je sloj malča tanak i sastavljen od finog materijala poput komposta, često ga nije ni potrebno uklanjati jer će izdanci lako proći kroz njega.

Prezimljavanje u saksijama

Uzgoj puškinije u saksijama i kontejnerima zahteva malo više pažnje kada je u pitanju prezimljavanje, u poređenju sa biljkama posađenim u bašti. Zemlja u saksiji se mnogo brže smrzava i otapa nego zemlja u bašti, jer je izložena hladnom vazduhu sa svih strana. Ovo izlaže lukovice mnogo većem riziku od oštećenja usled smrzavanja. Korenov sistem je posebno osetljiv i može biti uništen ako se cela saksija potpuno smrzne.

Postoji nekoliko metoda za zaštitu puškinija u saksijama. Jedna od najjednostavnijih je premeštanje saksija na zaštićeno mesto, kao što je negrejana garaža, podrum, šupa ili zastakljena terasa. Temperatura na ovim mestima bi trebalo da bude niska, idealno između 0 i 5°C, kako bi se obezbedio neophodan period hladnoće, ali bez rizika od potpunog smrzavanja. Tokom zimovanja na ovakvom mestu, potrebno je samo povremeno, vrlo oskudno zaliti zemlju (jednom mesečno) kako se lukovice ne bi potpuno isušile.

Ako nemate odgovarajuću prostoriju, saksije možete zaštititi i napolju. Grupišite sve saksije zajedno uz zid kuće koji je zaštićen od vetra (idealno severni ili istočni, da ih zimsko sunce ne bi prerano budilo). Zatim ih možete „utopliti“ tako što ćete prostor oko njih ispuniti lišćem, slamom ili ih umotati u agrotekstil, jutane vreće ili foliju sa vazdušnim mehurićima. Postavljanje saksija u veću kartonsku kutiju ispunjenu izolacionim materijalom je takođe efikasno rešenje.

Druga efikasna metoda je „ukopavanje“ saksija. Jednostavno iskopajte rupu u bašti dovoljne veličine da u nju stane saksija, tako da ivica saksije bude u ravni sa površinom zemlje. Zemlja oko saksije će delovati kao prirodni izolator i zaštitiće lukovice na isti način kao da su posađene direktno u baštu. Na proleće, kada prođe opasnost od mraza, jednostavno izvadite saksiju iz zemlje.

Potencijalni zimski problemi

Iako je puškinija otporna, određeni uslovi tokom zime mogu izazvati probleme. Jedan od najvećih problema, kao što je već pomenuto, je prekomerna vlažnost. Zime sa velikom količinom kiše i malo snega, u kombinaciji sa loše dreniranim zemljištem, mogu biti pogubne za lukovice. Zemljište koje je konstantno natopljeno vodom dovodi do nedostatka kiseonika i stvara idealne uslove za razvoj gljivica koje uzrokuju trulež. Zbog toga je priprema zemljišta pre sadnje od presudnog značaja.

Glodari, kao što su voluharice i miševi, mogu biti aktivni i tokom zime, posebno ispod snežnog pokrivača koji im pruža zaštitu od predatora. Oni se mogu hraniti lukovicama puškinije, koje za njih predstavljaju lako dostupan izvor hrane. Ako primetite njihovu aktivnost u bašti, postavljanje zaštitnih mera pre zime može biti neophodno. Sadnja lukovica u specijalnim mrežastim korpama za lukovice je jedna od najefikasnijih metoda mehaničke zaštite.

Prevremeno kretanje vegetacije je još jedan potencijalni problem. Tokom blagih zima ili perioda neuobičajeno toplog vremena usred zime, lukovice mogu biti „prevarene“ i početi da klijaju prerano. Ako nakon toga usledi nagli povratak jakog mraza, mladi i nežni izdanci mogu biti oštećeni. Iako ovo obično ne ubija lukovicu, može oštetiti ili uništiti cvetni pupoljak za tu sezonu. Sloj malča može pomoći u održavanju stabilnije temperature tla i sprečiti prerano nicanje.

Na kraju, važno je ne uznemiravati područje gde su lukovice posađene tokom zime. Izbegavajte gaženje preko leja, posebno kada je zemlja smrznuta ili raskvašena. Fizički pritisak može oštetiti krhke vrhove lukovica koji se nalaze neposredno ispod površine, spremni da krenu sa rastom čim uslovi to dozvole. Označavanje mesta gde su lukovice posađene može pomoći da se izbegne slučajno oštećenje tokom zimskih radova u bašti.