Prezimljavanje pitomog kestena

Pitomi kesten je, kao listopadna drvenasta vrsta, prilagođen preživljavanju zimskih uslova u umerenom klimatskom pojasu. Međutim, uspeh prezimljavanja i otpornost na niske temperature zavise od niza faktora, uključujući starost stabla, sortne karakteristike, kondiciono stanje i primenjene agrotehničke mere tokom vegetacije. Mlada, tek zasađena stabla su posebno osetljiva i zahtevaju dodatnu pažnju i zaštitu kako bi uspešno prebrodila svoju prvu zimu. Pravilna priprema stabala za period mirovanja ključna je za smanjenje rizika od oštećenja izazvanih mrazom i za osiguranje dobrog starta u narednoj vegetacionoj sezoni.

Jedan od najvažnijih preduslova za dobro prezimljavanje je pravovremeno završavanje vegetacije i adekvatno sazrevanje drveta. Kasna primena azotnih đubriva, posebno krajem leta i početkom jeseni, može produžiti vegetaciju i sprečiti pravovremeno odrvenjavanje letorasta. Takvi, nezreli izdanci su izuzetno osetljivi na niske temperature i lako izmrzavaju tokom zime. Zbog toga je neophodno program đubrenja prilagoditi tako da se poslednje prihranjivanje azotom obavi najkasnije do sredine leta, dok se u kasno leto i jesen primenjuju đubriva sa naglašenim sadržajem kalijuma, koji pospešuje sazrevanje tkiva i povećava otpornost na mraz.

Mlada stabla, u prve dve do tri godine nakon sadnje, najugroženija su tokom zime. Njihov korenov sistem je još uvek plitak, a deblo tanko i sa nežnom korom. Zbog toga je neophodno preduzeti mere zaštite. Jedna od najefikasnijih mera je zagrtanje osnove debla zemljom, čime se štiti korenov vrat i mesto kalemljenja od izmrzavanja. Takođe, deblo mladih sadnica treba obmotati zaštitnim materijalima kao što su agrotekstil, jutane trake ili specijalne mreže za zaštitu voćaka. Ovo ne samo da štiti od niskih temperatura, već i od pucanja kore usled naglih temperaturnih promena (mrazooc) i od oštećenja od strane glodara.

Održavanje optimalne vlažnosti zemljišta tokom jeseni takođe igra važnu ulogu u pripremi za zimu. Ukoliko je jesen sušna, preporučuje se obilno zalivanje stabala pre ulaska u zimski period. Dobro navodnjeno zemljište sporije mrzne i pruža bolju zaštitu korenovom sistemu. Primena debljeg sloja malča (slama, lišće, kora drveta) oko stabla takođe doprinosi zaštiti korena od izmrzavanja, delujući kao prirodni izolator koji ublažava temperaturne ekstreme. Ovaj sloj malča takođe čuva vlagu i postepeno obogaćuje zemljište organskom materijom.

Zaštita mladih sadnica

Mlade sadnice pitomog kestena zahtevaju posebnu pažnju i zaštitu tokom zimskih meseci, jer su zbog svoje veličine i nedovoljno razvijenog tkiva znatno osetljivije na niske temperature od odraslih stabala. Ključna tačka koja se mora zaštititi je mesto kalemljenja, jer je ono najosetljivije na izmrzavanje. Najjednostavniji i najefikasniji način zaštite je zagrtanje sadnice zemljom, formiranjem humke visine 20-30 centimetara oko osnove debla. Ova humka štiti korenov vrat i spojno mesto od direktnog uticaja mraza. Na proleće, kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, zemlja se odgrće.

Pored zagrtanja, neophodno je zaštititi i celo deblo mlade sadnice. Kora mladih stabala je tanka i osetljiva na pucanje usled velikih temperaturnih razlika između dana i noći, što je česta pojava tokom sunčanih zimskih dana. Ova oštećenja, poznata kao mrazopuci, predstavljaju ulazna vrata za razne bolesti. Da bi se to sprečilo, deblo se obmotava zaštitnim materijalima. Mogu se koristiti jutane vreće, agrotekstil, trska, papir ili specijalizovane perforirane trake koje omogućavaju disanje kore. Zaštitni materijal se postavlja u jesen, a uklanja u proleće.

Krečenje debla je još jedna tradicionalna i veoma korisna mera zaštite. Bela boja odbija sunčeve zrake i sprečava prekomerno zagrevanje debla tokom dana, čime se smanjuju temperaturne amplitude i rizik od pucanja kore. Smeša za krečenje se pravi od gašenog kreča, vode i dodatka sumpora i kuhinjske soli, koji imaju fungicidno i repelentno dejstvo. Krečenje se obavlja u jesen, po suvom vremenu, i štiti stablo ne samo od mrazopuca, već i od nekih štetočina koje prezimljavaju u pukotinama kore.

Zaštita od glodara, kao što su zečevi i poljski miševi, takođe je važan deo pripreme mladih sadnica za zimu. Glodari mogu oglodati koru na osnovi debla i naneti veliku štetu, pa čak i uništiti sadnicu. Pored već pomenutog obmotavanja debla, mogu se koristiti i specijalne plastične mreže (štitnici) koje se postavljaju oko debla. Ove mreže fizički sprečavaju glodare da priđu kori. Redovno čišćenje terena od korova i biljnih ostataka oko sadnica takođe smanjuje mogućnost da se glodari nastane u blizini.

Uticaj agrotehnike na otpornost

Pravilna agrotehnika tokom cele vegetacione sezone ima presudan uticaj na otpornost pitomog kestena na niske zimske temperature. Zdravo, dobro ishranjeno i negovano stablo mnogo lakše podnosi zimski stres. Jedan od ključnih faktora je uravnoteženo đubrenje. Kao što je već pomenuto, treba izbegavati prekomernu i kasnu primenu azotnih đubriva, jer ona podstiču bujan i produžen rast, sprečavajući sazrevanje tkiva. Nasuprot tome, đubriva bogata fosforom i kalijumom, primenjena u kasno leto i jesen, doprinose boljem odrvenjavanju i akumulaciji rezervnih materija, što direktno povećava otpornost na mraz.

Rezidba takođe igra ulogu u pripremi stabla za zimu. Pravilnom i pravovremenom rezidbom formira se prozračna i dobro osvetljena kruna, što omogućava bolje sazrevanje svih delova drveta. Kasnu letnju rezidbu treba izbegavati, jer može podstaći novi rast koji neće uspeti da sazri pre zime. Glavnu rezidbu je najbolje obaviti u periodu mirovanja, krajem zime, kada su stabla već prošla kroz najhladniji period. Time se izbegava stvaranje svežih rana pred jake mrazeve.

Održavanje zdravstvenog stanja stabla tokom vegetacije je od izuzetnog značaja. Stabla koja su iscrpljena napadom bolesti ili štetočina ulaze u zimu oslabljena i podložnija su izmrzavanju. Redovna zaštita i suzbijanje patogena i štetnih insekata omogućava stablu da nesmetano obavlja fotosintezu, stvara i skladišti dovoljne količine rezervnih hranljivih materija (šećera, skroba) koje su neophodne za prezimljavanje i uspešan početak vegetacije na proleće.

Adekvatno navodnjavanje, posebno u sušnim godinama, takođe doprinosi boljoj kondiciji i otpornosti stabala. Stres od suše tokom leta i jeseni slabi stablo i smanjuje njegovu sposobnost da se pripremi za zimu. Jesenje zalivanje, ukoliko su padavine izostale, pomaže u održavanju vlažnosti zemljišta i štiti koren od dehidracije i izmrzavanja. Sve ove mere, primenjene u pravo vreme i na pravi način, čine integralni sistem koji za cilj ima dobijanje zdravih i otpornih stabala sposobnih da prežive nepovoljne zimske uslove.

Izbor lokacije i sorti

Prevencija šteta od zimskih mrazeva počinje već prilikom planiranja zasada, odnosno izborom odgovarajuće lokacije i sorti. Pitomi kesten je osetljiv na kasne prolećne i rane jesenje mrazeve, kao i na ekstremno niske zimske temperature. Zbog toga treba izbegavati sadnju na lokacijama koje su poznate kao mrazišta, kao što su niske, zatvorene doline i uvale gde se hladan vazduh sakuplja i dugo zadržava. Idealne lokacije su osunčani, blago nagnuti tereni (južne, jugozapadne ekspozicije) sa dobrom cirkulacijom vazduha, zaštićeni od hladnih severnih vetrova.

Nadmorska visina takođe igra važnu ulogu. Iako kesten može rasti i na većim visinama, komercijalni zasadi se ne preporučuju na lokacijama iznad 800 metara, jer je vegetacioni period kraći, a opasnost od ranih jesenjih mrazeva veća. Kraći vegetacioni period može sprečiti potpuno sazrevanje plodova i drveta, što negativno utiče na otpornost tokom zime. Pre podizanja zasada, preporučljivo je proučiti mikroklimatske uslove lokacije i konsultovati se sa stručnjacima.

Pored izbora lokacije, od velikog je značaja i izbor sorti prilagođenih datom klimatskom području. Postoji veliki broj sorti pitomog kestena koje se razlikuju po vremenu kretanja vegetacije, vremenu cvetanja, dužini vegetacionog perioda i otpornosti na niske temperature. U područjima sa hladnijom klimom i većim rizikom od mraza, treba birati sorte koje kasnije kreću sa vegetacijom i imaju kraći vegetacioni period. Ovakve sorte će završiti svoj ciklus razvoja pre pojave jakih jesenjih mrazeva.

Informacije o karakteristikama sorti mogu se dobiti u rasadnicima, stručnim službama i iz literature. Važno je birati sorte koje su se već dokazale u sličnim agroekološkim uslovima. Sadnja više različitih sorti sa različitim vremenom sazrevanja može takođe biti dobra strategija za smanjenje rizika. Pravilan izbor lokacije i sadnog materijala predstavlja dugoročnu investiciju u sigurnost i isplativost proizvodnje, smanjujući potrebu za kasnijim, često skupim merama zaštite.

Oštećenja od zime i sanacija

Uprkos svim preduzetim merama, u godinama sa ekstremno niskim temperaturama ili nepovoljnim vremenskim prilikama, može doći do oštećenja na stablima kestena. Najčešća oštećenja su izmrzavanje cvetnih i lisnih pupoljaka, izmrzavanje jednogodišnjih letorasta, kao i pucanje kore na deblu i ramenim granama (mrazopuc). Izmrzavanje cvetnih pupoljaka direktno utiče na smanjenje prinosa u toj godini, dok izmrzavanje letorasta zahteva kasniju korektivnu rezidbu.

Nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva, u rano proleće, potrebno je izvršiti detaljan pregled stabala kako bi se utvrdio stepen oštećenja. Svi izmrzli, suvi i oštećeni delovi (grane, grančice) moraju se ukloniti rezidbom. Rez treba napraviti do zdravog dela, gde je tkivo zeleno i sveže. Ova sanitarna rezidba je veoma važna jer se na izmrzlim delovima lako mogu naseliti razni patogeni koji mogu dalje ugroziti zdravlje stabla. Sve odrezane delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti.

Pukotine na kori, ili mrazopuci, zahtevaju posebnu pažnju. Ove rane treba očistiti oštrim nožem, ukloniti svu odumrlu i ispucalu koru do zdravog tkiva. Nakon čišćenja, ranu treba dezinfikovati nekim fungicidnim preparatom (npr. na bazi bakra), a zatim je premazati kalemarskim voskom ili nekim drugim sredstvom za zatvaranje rana. Ovo sprečava prodiranje vlage i patogena i pomaže stablu da brže zaceli ranu i formira kalus.

Stabla koja su pretrpela veća oštećenja od mraza su oslabljena i zahtevaju pojačanu negu tokom naredne vegetacije. Potrebno im je obezbediti optimalnu ishranu i vlažnost kako bi se što pre oporavila. Prihrana azotnim đubrivima u proleće može podstaći regeneraciju i rast novih izdanaka. Takođe je važna i pojačana zaštita od bolesti i štetočina, jer su oslabljena stabla podložnija njihovom napadu. Pravovremenom i pravilnom sanacijom šteta, većina stabala se može uspešno oporaviti i nastaviti sa rastom i plodonošenjem u narednim godinama.