Prezimljavanje patuljastog badema

Patuljasti badem je listopadni grm koji potiče iz stepskih područja istočne Evrope i zapadne Azije, što mu daje prirodnu otpornost na niske temperature. Uprkos svojoj izdržljivosti, uspešno prezimljavanje ne zavisi samo od genetske predispozicije, već i od niza faktora, uključujući starost biljke, njeno opšte zdravstveno stanje, mikroklimatske uslove staništa i pravovremene pripremne mere. Posebno su mlade, tek zasađene biljke osetljivije na zimske uslove, kao i one koje se uzgajaju u saksijama, gde je korenov sistem izloženiji ekstremnim temperaturama. Razumevanje procesa pripreme za zimu i primena adekvatnih mera zaštite ključni su za očuvanje vitalnosti biljke i osiguranje obilnog cvetanja narednog proleća.

Priprema za zimu počinje već krajem leta i početkom jeseni. Jedna od najvažnijih mera je postepeno smanjivanje i na kraju potpuni prekid prihrane, posebno đubrivima koja sadrže visok procenat azota. Azot podstiče rast novih, mladih izdanaka koji su mekani i puni vode. Ukoliko se ovakav rast stimuliše kasno u sezoni, ti izdanci neće imati dovoljno vremena da sazru i odrvene pre dolaska mrazeva, što će ih učiniti izuzetno podložnim izmrzavanju. Umesto toga, jesenja prihrana treba da bude bazirana na fosforu i kalijumu, koji jačaju biljku i pomažu u sazrevanju tkiva.

Zalivanje takođe treba prilagoditi. Sa opadanjem temperatura i skraćivanjem dana, smanjuje se i potreba biljke za vodom. Zalivanje treba prorediti, omogućavajući zemljištu da se prosuši između dva zalivanja. Međutim, važno je da biljka ne uđe u zimu potpuno dehidrirana. Ukoliko je jesen bila izrazito suva, pre prvih jačih mrazeva preporučuje se jedno temeljno, obilno zalivanje. Ovo će obezbediti dovoljnu rezervu vlage u zemljištu i korenu, što je važno jer biljka i tokom zime gubi određenu količinu vode kroz grane, posebno za vreme vetrovitih dana.

Čišćenje prostora oko biljke je takođe bitna jesenja aktivnost. Sve opalo lišće, grančice i eventualni korov treba pažljivo ukloniti. Na ovom organskom otpadu mogu prezimiti spore raznih gljivičnih bolesti (poput monilije ili šupljikavosti lista) i jaja ili lutke mnogih štetočina. Uklanjanjem ovog materijala značajno se smanjuje infektivni potencijal i pritisak štetočina na početku naredne vegetacione sezone. Ova jednostavna sanitarna mera predstavlja važan deo preventivne zaštite i doprinosi opštem zdravlju grma.

Zaštita mladih biljaka

Mlade sadnice patuljastog badema, posebno u prvoj i drugoj godini nakon sadnje, zahtevaju posebnu pažnju i dodatnu zaštitu tokom zime. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno dubok i razgranat, a nadzemni deo nije u potpunosti aklimatizovan na novo stanište. Zbog toga su one znatno osetljivije na niske temperature, ledene vetrove i zimske temperaturne oscilacije. Adekvatna zaštita tokom ovog kritičnog perioda značajno povećava šanse za preživljavanje i pravilan razvoj u narednim godinama.

Najvažnija mera zaštite mladih biljaka je malčiranje korenovog sistema. Nakon što opadne lišće i tlo se malo ohladi, oko osnove biljke treba naneti debeo sloj organskog malča. Za tu svrhu se može koristiti suvo lišće, slama, borove iglice, kompost ili kora drveta. Sloj malča treba da bude debljine najmanje 10-15 cm i da pokriva površinu u širini krošnje. Malč deluje kao izolator, sprečavajući duboko zamrzavanje tla i štiteći plitko korenje od oštećenja. Važno je ne stavljati malč direktno uz stablo, već ostaviti mali prsten slobodnog prostora kako bi se sprečilo truljenje kore.

Pored zaštite korena, preporučuje se i zaštita nadzemnog dela mlade biljke. Ovo je posebno važno u područjima sa jakim i suvim zimskim vetrovima, koji mogu dehidrirati mlade grančice i pupoljke. Ceo grm se može lagano obmotati agrotekstilom, jutom ili mrežom za zasenjivanje. Ovi materijali štite od vetra i smanjuju uticaj naglih promena temperature, ali istovremeno dozvoljavaju biljci da diše. Izbegavajte upotrebu najlona ili plastičnih folija jer one mogu dovesti do kondenzacije vlage i stvaranja povoljnih uslova za razvoj bolesti.

Zaštitni materijal se postavlja nakon prvih jačih mrazeva i ostaje na biljci tokom najhladnijeg dela zime. U rano proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, zaštitu treba postepeno uklanjati. Ne treba žuriti sa uklanjanjem malča, jer on štiti biljku i od kasnih prolećnih mrazeva. Malč se može postepeno razgrnuti, a jedan deo ostaviti kao organsku prihranu. Pažljivim sprovođenjem ovih mera, osiguravate da vaša mlada biljka bezbedno prebrodi prve zime i izraste u snažan i zdrav grm.

Zimovanje u saksijama

Uzgoj patuljastog badema u saksijama je popularan izbor za terase i balkone, ali prezimljavanje takvih biljaka zahteva dodatni oprez. Korenov sistem u saksiji je mnogo izloženiji niskim temperaturama nego onaj u baštenskoj zemlji. Dok zemlja u bašti deluje kao prirodni izolator, tanki zidovi saksije omogućavaju da se ceo supstrat brzo ohladi i smrzne, što može dovesti do ozbiljnih oštećenja ili čak potpunog uništenja korena. Zbog toga biljke u saksijama nikada ne treba ostavljati nezaštićene tokom zime.

Najsigurniji način za prezimljavanje je premeštanje saksije u zaštićen, negrejan prostor. Idealna mesta su svetle garaže, zastakljene terase, verande ili hladni podrumi, gde temperatura ne pada znatno ispod nule, ali je i dalje dovoljno niska da biljka ostane u stanju mirovanja. Prostorija ne sme biti previše topla, jer bi to moglo prerano pokrenuti vegetaciju. Tokom boravka u zatvorenom, zalivanje treba svesti na minimum – tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti, otprilike jednom mesečno.

Ukoliko nemate mogućnost da biljku unesete unutra, saksiju je neophodno dobro izolovati. Prvi korak je podići saksiju od hladne podloge (beton, pločice) postavljanjem na drvene letvice, komad stiropora ili „nožice“ za saksije. Zatim, celu saksiju treba obmotati izolacionim materijalom. Za to se mogu koristiti folije sa vazdušnim mehurićima, stari prekrivači, stiropor, slama ili juta. Nekoliko slojeva materijala pružiće bolju zaštitu. Važno je obmotati celu saksiju, od dna do vrha.

Pored izolacije saksije, može se primeniti i tehnika „saksija u saksiji“. Biljka se zajedno sa svojom saksijom stavlja u veću posudu, a prostor između zidova dve saksije se popunjava izolacionim materijalom poput lišća, slame, kore drveta ili zgužvanih novina. Površinu supstrata u saksiji takođe treba zaštititi debljim slojem malča. Ovakvim merama značajno se smanjuje rizik od smrzavanja korena i omogućava se uspešno prezimljavanje patuljastog badema čak i na otvorenoj terasi.

Uticaj snega i leda

Sneg i led imaju dvostruki uticaj na biljke tokom zime. S jedne strane, sloj snega može biti izuzetno koristan. Svež, rastresit sneg deluje kao prirodni izolator, slično kao malč. On štiti koren i donje delove biljke od ekstremno niskih temperatura i ledenog vetra. Pod snežnim pokrivačem, temperatura na površini tla je često znatno viša nego temperatura vazduha, što sprečava duboko smrzavanje i štiti korenski sistem. Zbog toga, ako imate sneg u bašti, nemojte ga uklanjati sa grmlja, osim ako postoji opasnost od lomljenja grana.

Međutim, težak, vlažan sneg ili ledena kiša mogu predstavljati ozbiljnu opasnost. Težina takvog snega ili leda koji se nakuplja na granama može dovesti do njihovog savijanja, pucanja, pa čak i cepanja celih delova grma. Ovo je posebno opasno za biljke sa gušćom i širem krošnjom. Nakon obilnih padavina teškog snega, preporučljivo je lagano otresti sneg sa grana koristeći metlu ili dugačak štap. To treba raditi pažljivo kako se ne bi dodatno oštetile krte, smrznute grane.

Ledena kiša stvara sloj leda na granama koji ne samo da ih opterećuje, već ih i potpuno obavija, sprečavajući razmenu gasova. Iako biljka miruje, određeni nivo disanja se odvija i kroz koru. Pokušaj skidanja leda sa grana se nikako ne preporučuje, jer je to praktično nemoguće uraditi bez izazivanja ozbiljnih oštećenja kore i pupoljaka. U takvoj situaciji, najbolje je pustiti da se led otopi prirodnim putem. Zdrave i elastične grane patuljastog badema su uglavnom sposobne da izdrže određeni teret.

Nakon zime, u rano proleće, potrebno je pažljivo pregledati grm. Sve grane koje su polomljene ili oštećene pod teretom snega i leda treba orezati do zdravog dela. Ovi lomovi predstavljaju otvorena vrata za ulazak patogena, pa je važno napraviti čiste i glatke rezove koji će brže zarasti. Pravilna nega tokom vegetacije, koja rezultira jakim i zdravim granama, najbolja je prevencija protiv oštećenja izazvanih snegom i ledom.

Prolećno buđenje i oporavak

Sa dolaskom proleća i porastom temperatura, patuljasti badem se postepeno budi iz zimskog mirovanja. Ovo je kritičan period u kojem biljka može biti osetljiva na nagle promene vremena, posebno na kasne prolećne mrazeve. Zaštitne materijale koji su korišćeni tokom zime, poput agrotekstila ili jute, treba ukloniti kada prođe opasnost od jakih i dugotrajnih mrazeva. Ne treba žuriti sa ovim poslom; bolje je zaštitu ukloniti postepeno, tokom nekoliko dana, kako bi se biljka privikla na jače sunce i direktan uticaj vetra.

Sloj malča koji je štitio koren takođe treba postepeno uklanjati. Deo malča se može razgrnuti kako bi se omogućilo da se zemlja brže zagreje, što će podstaći aktivnost korena. Ostatak organskog malča se može lagano umešati u površinski sloj zemlje, gde će služiti kao izvor hranljivih materija. Ovo je takođe pravo vreme za prvu prolećnu prihranu, koja će biljci dati neophodnu energiju za početak rasta i formiranje cvetnih pupoljaka.

Nakon uklanjanja zimske zaštite, potrebno je izvršiti detaljan pregled grma i obaviti sanitarnu rezidbu. Oštrim i sterilisanim makazama treba ukloniti sve grane koje su tokom zime promrzle, osušile se ili su mehanički oštećene. Promrzle grane se prepoznaju po smeđoj ili crnoj boji kore i nedostatku živih pupoljaka. Rez se pravi duboko u zdravom tkivu, neposredno iznad zdravog pupoljka. Ovom rezidbom se uklanjaju potencijalni izvori bolesti i podstiče se rast novih, zdravih izdanaka.

Kasni prolećni mrazevi mogu predstavljati opasnost, posebno ako je biljka već počela da razvija cvetne pupoljke ili je čak procvetala. Cvetovi i tek zametnuti plodovi su izuzetno osetljivi na niske temperature. Ako je najavljen mraz, mali grmovi se mogu privremeno prekriti agrotekstilom ili starim čaršavom tokom noći. Prekrivač treba ukloniti ujutru kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i oprašivanje. Pravilna briga u ovom prelaznom periodu osigurava da biljka uspešno pređe iz faze mirovanja u fazu aktivnog rasta i cvetanja.

📷  Le.Loup.Gris, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons